Repriza Kopaonika na vrhu Bukulje

Nesuvislim potezima potencijalnih proizvođača novih „ideja“ lokalne vlasti, u sprezi sa njima bliskim i poželjnim lokalnim investitorima u Aranđelovcu - nikada kraja. Nije bila dovoljna građevinska afera na Kopaoniku, već ju je trebalo ponoviti i na vrhu Bukulje, gde je nezakonito dograđen i rekonstruisan Lovački dom, autentičan objekat podignut pred Drugi svetski rat. NJegova istočna fasada sa kompletnim krovnim pokrivačem nema nikakve veze sa pređašnjim izgledom doskorašnjeg objekta. Podršku bespravnoj gradnji, bez izdate građevinske dozvole, na objektu i zemljištu čiji je korisnik javno preduzeće Srbijašume, dala je opština, izgradnjom pristupnog puta i parkinga, tako da sada vrh Bukulje pretenduje da preuzme primat afere Pančićevog vrha. Najavljena izrada plana detaljne regulacije Brdsko-planinski kompleks Bukulja, samo će retroaktivno legalizovati nezakonito rekonstruisani Lovački dom. Isti investitor, firma Stublina iz Stojnika, koja je krajem januara 2019. kupila sve objekte nekadašnje Bukovičke banje, pa i Lovački dom na vrhu Bukulje, krenula je u još jednu neočekivanu avanturu izmene izgleda poznatog hotela Šumadija, koji se nalazi u sklopu parka Bukovičke banje kao prostorna kulturno-istorijska celina i spomenik prirode druge kategorije. Iako nema ni građevinsku dozvolu, ni rešene imovinske odnose na zemljištu, investitor kao pokriće koristi samo ugovor sa Direkcijom za imovinu o pravu službenosti na zemljištu čiji je korisnik i vlasnik Republika Srbija i za to plaća samo godišnju naknadu od oko 1.000 evra! I nikome ne smeta što teške građevinske mašine prolaze parkom, što se ograđuje nelegalno gradilište oko hotela i otvorenog bazena, što su srušeni svi zidovi ispod prozora na sve četiri fasade u prizemlju hotela Šumadija, što su prozori pretvoreni u vrata i porušen krov na četiri vode. Time se bitno menja autentičan izgled arhitektonsko-građevinskog nasleđa iz 30-ih godina prošlog veka, zadužbina Karađorđevića, građena po ugledu, ali u nešto skromnijem izdanju, na najreprezentativnije objekte klasicističkog stila u Beogradu. Tada se Kraljevina Jugoslavije preko Dunavske banovine zadužila od francuske vlade 12 miliona dinara za dogradnju Starog zdanja, izgradnju zatvorenog kupatila, otvorenog bazena i hotela Šumadija. S obzirom na to da je reč o spomeničkom nasleđu, investitora smo mejlom pitali da li za sve što radi ima saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture, ali ni posle mesec i više dana nismo dobili nikakav odgovor. Doduše, vlasnik Stublina Radovan Milojević se ionako nigde javno ne oglašava, već tera po svome, za šta po svemu sudeći ima podršku lokalnih moćnika iz SNS-a. NIN-u je, međutim, odgovorio Marko Grković, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kragujevcu, po čijim se rečima „sve radi po zakonu“, da se „uslovi dobijaju putem objedinjene procedure za izdavanje građevinske dozvole“ i da je Zavod „izdao mere tehničke zaštite za postojeći objekat“. „Služba zaštite kulturnih dobara sagledava šta je najznačajnije na jednom objektu da bi on mogao da zadrži svoje osnovne elemente, odnosno da se ne naruši njegova autentičnost, a sa druge strane da se stavi u funkciju potreba 21. veka. U svim državama Evrope objekti se prilagođavaju savremenim potrebama, otvaraju se lokali i prodavnice u prizemlju, izlozi umesto zidova. Tako, spuštanje prozora nije veliki zahvat i ne narušava arhitektonske vrednosti objekta“, smatra Grković, iako je Zavod na čijem je čelu nekoliko godina ranije bio isključiv u stavu da se nikako ne sme dirati spoljašnji izgled hotela u parku Bukovičke banje. Bilo je to kada je 2012. od Akcionarskog društva za turizam i ugostiteljstvo Bukovička banja u restrukturiranju beogradska firma Amasis kupila hotele Šumadija i Staro zdanje sa namerom da ih rekonstruiše u hotele sa četiri i pet zvezdica. Preduslov za dobijanje građevinske dozvole bio je plan detaljne regulacije parka Bukovičke banje, koji Opština Aranđelovac nije usvojila ni posle četiri godine. Zato je 2016. kupac raskinuo ugovor, jer krivicom lokalnih vlasti nije mogao da ispuni preuzete obaveze. Upućeni u lokalne političke prilike tvrde da je, svojim opstrukcijama, takvom raspletu prilično kumovao predsednik opštine Bojan Radović. Nakon odlaska Amasisa, u celu priču umešala se opština, koja parama građana iz lokalnog budžeta otplaćuje hotel Staro zdanje, jer ga je za pola miliona evra kupila od firme Stublina. Uz to, i Specijalna bolnica bi da se proširi i traži dodatno parče parka i staru kotlarnicu, a i neki privatnici su „bacili oko“ na pojedine parcele u parku. Svi kao da su zaboravili na 2,8 hektara zemljišta, koje je Vlada Srbije uredbom iz 2015. izuzela iz parkovske površine radi realizacije „strateške investicije Amasisa“, koja na kraju nije ni realizovana, jer se lokalna vlast potrudila da taj projekat zaustavi. Predsednik oštine je javno govorio kako vodi „borbu“ protiv gradnje novog hotela u parku, koji je trebalo da bude u sklopu pomenute strateške investicije i da će biti ukinuta uredba Vlade iz 2015. Zaklinjao se da neće dati ni pedalj zemlje nijednom investitoru, kao da je to njegova dedovina. A onda, nakon što se Amasis povukao i kada je hotele i drugu imovinu Bukovičke banje kupio vlasnik Stublina Radovan Milojević, za samo godinu i po dana usvojen je novi plan detaljne regulacije parka, koji je novom vlasniku omogućio sve ono što je prethodnom bilo strogo zabranjeno. Sada više ništa nije sporno, ni promena izgleda hotela Šumadija, ni gradnja još jednog, novog hotela koji će se nasloniti na stari, bez ikakve distance i potpuno upropastiti celokupnu vizuru spomenika kulture, ni Lovački dom na Bukulji, ni seča 50 stabala oko raznih objekata u parku, koja su zaštićena zakonom. Takvu bahatost Aranđelovac nije video. Ali je video šta se sve u sprezi sa lokalnim moćnicima i pod plaštom raznih funkcija može uraditi, a da pritom opštinska inspekcija ne sme ni da pisne. Proveravajući, međutim, zakonitost svega urađenog, prema našim saznanjima, sektor za inspekcijski nadzor republičkog Ministarstva građevine tražio je na proveru od Javnog preduzeća Urbanizam iz Kragujevca, koje je angažovala opština Aranđelovac, dokumentaciju u vezi sa planom detaljne regulacije parka Bukovičke banje. I tu se ne završava sve. Usledile su i krivične prijave Dragana Todorovića, direktora privrednog društva Staro zdanje, koje je trebalo da realizuje pomenutu „stratešku investiciju“. „Podneo sam krivičnu prijavu za krivično delo građenja bez dozvole protiv investitora zbog rekonstrukcije hotela Šumadija i bazena u parku Bukovičke banje, protiv Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kragujevcu, koji je dozvolio da se prošire okviri prozora na hotelu Šumadija, i protiv opštine Aranđelovac, koja je dozvolila da se bez građevinske dozvole izvode građevinski radovi na hotelu Šumadija, Lovačkom domu na Bukulji i otvorenom bazenu. Nas su upućivali isključivo na strogo poštovanje zakonskih propisa i danas, nakon svega, iskreno mi je žao što nismo uspeli da realizujemo planiranu investiciju i da se pozicioniramo kao kvalitetna svetska kongresna turistička destinacija“, kaže za NIN Dragan Todorović. Samo, pitanje je da li bi, da Staro zdanje nije odustalo od svoje investicije, u Aranđelovcu i danas bilo sve po starom. Ili, drugim rečima, mnogo je sredina u Srbiji u kojima mnogo toga zavisi od ličnih kontakata sa lokalnim moćnicima.