Sve čisto

U Uvodniku glavnog i odgovornog urednika Milana Ćulibrka iznete su netačne informacije. Svi ugovori koji se sklapaju kroz projekte sa Svetskom bankom (SB) imaju klauzulu o poverljivosti i ne mogu se javno objavljivati bez pristanka druge strane. Obaveza je da se na internet stranicama RGZ-a i SB objavi informacija o kompaniji kojoj je ugovor dodeljen i njegova vrednost. Ukoliko postoji interesovanje medija može se ostvariti uvid u ugovor o nabavci satelitskih snimaka, ali se taj ugovor, niti njegovi delovi, ne mogu publikovati bez pristanka američe kompanije Maksar, čiji je jedini distributer za ovaj deo Evrope kompanija Vekom Geo sa kojom je ugovor i potpisan. Tvrdite da se na satelitskim snimcima koje je nabavio RGZ za milion evra ne vidi ništa jer je iznad Srbije magla. Ta tvrdnja nije istinita. Satelitski snimci su dostupni na platformi www.geosrbija.rs i predeli na satelitskim snimcima su jasno vidljivi. Istina je da se u dozvoljenom procentu na satelitskim snimcima nalaze oblaci, ali uglavnom u područjima bez objekata. Na snimcima je vidljivo 99,999% svih objekata u Srbiji. Ove satelitske snimke koristilo je preko 200 državnih institucija, a među njima i sve lokalne samouprave. Milion i po građana je, zahvaljujući satelitskim snimcima, prvi put ostvarilo pravo da ima svoju tačnu adresu, a 300.000 objekata je prvi put obeleženo kućnim brojem. Srbija je, na osnovu rada stručnjaka RGZ-a, dobila čak 67.000 novih ulica, pa sada do građana mogu da stignu sve hitne službe, od medicinske pomoći do vatrogasnih ekipa, a to nije bio slučaj dok su njihove adrese bile označavane bez ulice i broja. Autor tvrdi i da će nove satelitske snimke RGZ platiti četiri puta više od snimaka iz epohe 2015/2016, što nije tačno. Na sajtu SB i RGZ-a objavljena je vrednost novog ugovora. Satelitski snimci za epohu 2020. imaće bolju rezoluciju i zahtevnije tehničke uslove za prikupljanje i obradu podataka, a obezbeđene su i licence kako bi se distribucija satelitskih snimaka mogla vršiti svim korisnicima, a ne samo državnoj upravi i lokalnoj samoupravi. Trenutno je u toku sudski spor u kom su satelitski snimci iz epohe 2015/2016. jedini i osnovni dokaz koji bi trebalo da omogući da država dobije spor i tako uštedi 10 miliona evra. Autor tvrdi da zbog magle niko ne može da utvrdi da li je neki od milion nelegalnih objekata sazidan pre usvajanja Zakona o legalizaciji. Istina je da je na osnovu snimaka iz epohe 2015/2016. utvrđeno da u Srbiji postoji 4,5 miliona objekata na kojima su vidljive promene koje nisu upisane u katastar. Na osnovu toga je formirana Evidencija o utvrđenim promenama na objektima. Prema Zakonu o ozakonjenju objekata, Evidencija i satelitski snimci se mogu koristiti za pokretanje postupka ozakonjenja.