Dvojni aršini ili o nedoslednosti

Izvesnu zbunjenost i blago razočaranje izaziva činjenica da dva profesora Univerziteta u Beogradu, i to Filozofskog i Filološkog fakulteta, Makuljević i Radulović, nisu uspeli da shvate i prihvate sva ona precizna i jasna objašnjenja koja je Ministarstvo kulture i informisanja javnosti davalo u vezi sa povratkom nedostajućeg lista Miroslavljevog jevanđelja u Srbiju. Ni ona pravna, ni kulturološka, ni istorijska, ni komparativna, ni moralna, ni etička. Takođe, gospodin Makuljević se nije odvažio da odgovori na pitanja koja smo mu postavili, a tu je pored ostalog bilo i ono gde ga pitamo zašto on i njegovo najbliže okruženje, iako već primaju visoke plate kao profesori za tu oblast, redovno naplaćuju pisanje tekstova za monografije o srpskim spomenicima kulture, kada istovremeno zastupa stav da Rusija bez ikakve naknade ima obavezu da nam nešto vrati. Zašto se i u svojoj praksi ne zalaže za princip dobročinstava u kulturi i besteretnih činjenja? A dva ponovljena pitanja za oba uvažena učesnika u debati, nakon svih glavnih a prethodno razjašnjenih, glase: Da li je bolje da se izvrši razmena pod predviđenim uslovima ili je, ako drugačije ne može, bolje da Rerihove slike ostanu u Narodnom muzeju a deo naše kulturnoistorijske svetinje, 166. list Miroslavljevog jevanđelja u Sankt Peterburgu? Da li su ikada i šta tačno, gestom, rečju, postupkom, inicijativom, javnim ili privatnim angažmanom, tekstom, pisanim radom, knjigom, publikacijom ili bilo na koji drugi način, profesori Univerziteta u Beogradu Makuljević i Radulović učinili kako bi se bilo koji deo našeg kulturnog blaga rasutog po svetu, vratio u Srbiju? Od odgovora na ovo drugo pitanje zavisi da li se njihovo vatreno, skoro fanatično zalaganje da do predmetne razmene ne dođe, greje na vatri čisto političke, stranačke ili ideološke strasti ili je samo stvar lične pogrešne percepcije i grubog nerazumevanja suštine stvari. Kako god bilo, a jasno je šta je po sredi, nakon svih iznetih i mnogo puta ponovljenih činjenica i razjašnjenja, Ministarstvo kulture i informisanja neće više na stranicama NIN-a učestvovati u debati koja je zahvaljujući gospodi Makuljeviću i Raduloviću došla u ćorsokak i skrenula u banalno politikantstvo.