Lutkarsko pozorište Aleksandra Vučića

Demokratska stranka nije ničije privatno vlasništvo, već izraz želje i potrebe za autentičnim zastupnikom modernih političkih ideja i vrednosti u pretpolitičkom društvu kakvo je naše. Utoliko je veća odgovornost svih nas koji je vodimo. Naša je obaveza da je sačuvamo od karijerista i od svih onih, u njoj i izvan nje, koji bi da je potčine svojim interesima i upodobe svojim potrebama. Otkako je izabrano novo rukovodstvo 2018. grupa nezadovoljnih bivših i sadašnjih funkcionera opstruiše rad stranke. NJihovi motivi su isključivo lični, a postupci protiv interesa DS-a i protivni najvišem pravnom aktu stranke. Pri tome, imaju svu logističku podršku Vučićevog režima, jer žele da DS učine koalicionim partnerom SNS-a ili barem da je učine „konstruktivnom“, lažnom opozicijom koja u suštini podržava politiku Aleksandra Vučića. I to se zna u DS-u, ali nije poznato široj javnosti. U kampanji za unutarstranačke izbore 2018. kolovođe „pučista“, koji na silu hoće da preuzmu stranku, otvoreno su obećavali ulazak u vlast. I na Glavnom odboru moglo se čuti kako je Vučić „preuzeo našu politiku i zato bi takvu politiku trebalo da podržimo, a ne da je napadamo“. I u tome se suštinski razlikujemo. Nisu svi koji učestvuju u ovome pučisti, niti svi među njima žele neposrednu ili posrednu saradnju sa Vučićevim režimom, ali su „pučisti“ ti koji su okupili i upravljaju tom grupicom vrlo raznorodnih članova. Jedne, koji su bili za izlazak na izbore, pridobijali su pričom kako je potrebno izaći na izbore; druge, koji su bili za bojkot, pričom kako je bila potrebna ubedljivija bojkot kampanja; treće su pridobijali pričom da nam je potrebna šira debata i više demokratije u stranci; četvrte su pridobijali kritikom opozicije. Nikog, ali baš nikog nisu pridobijali pričom kako bi trebalo da budemo još oštrija opozicija Vučiću ili da jačamo opozicioni front protiv nedemokratskog režima. A upravo to je pozicija aktuelnog rukovodstva i ogromnog dela članstva. To im je nerešiv problem. Kada sam 2018. pobedio sa svojim timom u prvom krugu dobivši apsolutnu podršku, pružio sam ruku svima poručivši da su potrebne ozbiljne reforme u stranci kako bismo vratili izgubljeno poverenje građana. Mnogi su to iskreno prihvatili i mi danas zajednički sprovodimo reforme u stranci i zajedno se sa građanima na ulici borimo za bolju Srbiju. Jedan manji deo „večitih funkcionera“ je na ispruženu ruku odgovorio rukom savijenom u laktu i sa besprizornom kampanjom koja je dodatno nanosila štetu stranci. Sasvim je jasno da njih ne interesuju javno dobro niti stranka, njih interesuje odgovor samo na jedno jedino pitanje: gde sam tu ja? Odgovor je vrlo jednostavan: tamo gde su najkorisniji za građane i za DS – van funkcionerskih mesta i upravljačkih položaja. Pozivajući se na „zasluge“, oni žele da zadrže stari obrazac, koji podrazumeva da se odluke donose iza kulisa, van organa stranke. Mi smo sve važne odluke donosili posle širokih debata unutar stranke: i onu o tome da budemo osnivači Saveza za Srbiju (uz svega devet glasova protiv na Glavnom odboru) i onu da bojkotujemo nedemokratske izbore (svega četiri glasa protiv). Međutim, nezadovoljna manjina nije sprovodila te odluke, kako nalaže Statut. Kada smo pokušali te probleme da rešimo demokratskim putem, bez represije, to se doživljavalo ne kao dobra volja, nego kao slabost. Zato je došlo krajnje vreme da se to reši demokratskim putem, ali na drugačiji način: disciplinskim merama protiv onih koji narušavaju ugled stranke, ne poštuju odluke ni Statut stranke. Vrhunac je bio sredinom maja, kada je usred pandemije pokušano zakazivanje lažne sednice GO na kojoj bi stranka nasilno bila preuzeta i proglašena odluka o izlasku na izbore, a onda i 21. juna u zemunskom Madlenijanumu, kada je nasilno prekinuta legalna sednica GO, pa onda na stepeništu odigrana predstava sa tridesetak ljudi, na kojem su tobože raspisani stranački izbori. Sve što je posle preduzela ista grupa ljudi zasniva se na „odlukama“ lažne sednice i potpuno je i nelegalno i nelegitimno. Nikakvi izbori u DS-u nisu raspisani za 26. septembar i nikakvo rukovodstvo na tim „izborima“ neće biti izabrano. Branislav Lečić, koji je ubedljivo izgubio na unutarstranačkim izborima 2018, pristao je da igra glavnu ulogu u amaterskoj predstavi lutkarskog pozorišta Aleksandra Vučića. Nije mu prvi put da učestvuje u ovakvim predstavama. Sve političke organizacije u kojima je igrao takve uloge neslavno su završile: ili su u potpunosti iščezle ili su postale sateliti vladajućeg režima. To se sa DS-om neće desiti.