Grešnik iz nehata

Novak Đoković ispalio je do sada toliko slavnih loptica, onih koje su mu donosile grend slemove i pobede nad Federerom, Nadalom i drugim velikim teniskim imenima, da nijedna ne sme da se nada da će postati popularna. Ipak, loptica kojom je u NJujorku pogodio linijskog sudiju Lauru Klark izvesno bi bila trofej u rukama kolekcionara. Čovek je ipak grend slem turnire osvajao 17 puta, a samo sa jednog bio izbačen. Ispad koji se i dalje preživa od Amerike do Australije imaće zanimljive posledice, koje će još neki dan biti u drugom planu tekstova o tenisu. Biće ovo, recimo, prvi put od 2004. godine da u četvrtfinalu grend slem turnira nema ni Federera ni Nadala ni Đokovića. Ostatak teniskog sveta, dakle, deceniju i po nije mogao tako utemeljeno da sanja o velikom trofeju. Rasprava o tome da li je diskvalifikacija Novaka Đokovića bila pravedna ili ne, neće, razume se, imati zaključak, jer odgovor zavisi od navijačkih strasti. No možemo pogledati činjenice. One kažu da diskvalifikacije na teniskim turnirima nisu česte, ali nisu baš ni u ravni sa Halejevom kometom. Neke od njih važne su za ovu priču jer su imale sličan razlog ili su pogađale velika igračka imena ili se čak i zbivale u finalima ozbiljnih turnira. Čuveni zločesti dečko tenisa DŽon Mekinro izbačen je sa Otvorenog prvenstva Australije 1990. Vređao je linijskog sudiju, pa bacao reket, pa vređao glavnog sudiju. Nije pomoglo to što je iza sebe imao sedam osvojenih grend slem turnira. Tim Henman i njegov partner završili su nastup u Vimbldonu 1995. zbog dva loša Henmanova voleja. Prvi je nespretno poslao u mrežu, pa drugi još nespretnije u glavu skupljačice lopti. Andre Agasi je 1996. otišao iz Indijanapolisa nakon što je vrlo jasno pokazao i publici i glavnom sudiji koliko mu se ne dopadaju. David Nalbandijan je 2012. u finalu Kvinsa rezultatski stajao sasvim dobro, 1:0 u setovima i 3:4 u drugom setu. Loše je stajao sa živcima, pa je šutnuo reklamu koja je povredila linijskog sudiju. Godine 2017. Denisa Šapovalova je na put kući poslalo to što se na putanji njegovog ljutitog hica u meču Dejvis kupa našao glavni sudija. Nije naodmet pomenuti da je Đokovića osudio i niz ljudi koji su igrali vrhunski takmičarski tenis, i koji znaju šta je ljutnja. Već pomenuti Tim Henman rekao je da srpski teniser „nije gađao sudiju, ali da mora da preuzme odgovornost“. „Malo ranije raspalio je lopticu u reklame. Bio je frustriran. I sam sam imao takav trenutak – udario sam lopticu ne gledajući, i pogodio devojku.“ Kaznu pravednom smatraju i Martina Navratilova i Bili DŽin King i drugi, a posebno je zanimljiva izjava trenera i nekadašnjeg igrača Tima Mejota. „Gotovo svaki ozbiljan igrač koga treniram radi isto što i Novak. Kažem im da prestanu, da odustanu od te navike, baš zbog toga što će naposletku nekoga pogoditi, i to će loše da se završi. Da, Novak je zaslužio kaznu.“ Istina je da su neki slični incidenti prolazili bez kazni. I sam je Rodžer Federer pre nekoliko godina nesmotrenim udarcem pogodio skupljača loptica, mada ne u gnevu. No ako zanemarimo i to što se radilo o različitim sudijama, i zaključimo da je reč o različitom aršinu, problem je to što Federer nije izbačen, a ne to što Đoković jeste, jer je kazna bila po pravilima. Zanimljiv pogled ponudio je novinar Ben Rotenberg pišući za NJujork tajms. Po njemu sudija Frimel nije imao drugog ili nije imao dovoljno izbora. „Koraci su jasno definisani – prvo ide opomena, pa oduzimanje poena, pa oduzimanje gema, pa diskvalifikacija. Pravila dopuštaju sudijama i da odmah diskvalifikuju ako procene da je prekršaj dovoljno težak. Pošto Đoković još nije imao opomenu, Frimel je mogao ili da ga opomene ili da ga izbaci.“ Frimel je zaključio da je povređivanje sudije suviše ozbiljan prestup za opomenu, i ostala mu je samo diskvalifikacija. Istina je i da bi teniski svet mogao da razmisli o tome nije li takav krut sistem kažnjavanja neprikladan za takmičarski sport.