Mini elektrane za maksi profit

Povlašćenim proizvođačima električne energije Elektroprivreda Srbije je prošle godine za isporučenih 1,36 milijardi kilovat-sati platila 13,6 milijardi dinara ili 115,6 miliona evra. Svaki kilovat-sat, proizveden u vetroparkovima, mini-hidroelektranama, solarnim, gasnim i elektranama koje koriste biomasu, koštao je EPS oko 10 dinara, dok te iste kilovate domaćinstvima prodaje po ceni koja se u „zelenoj zoni“ kreće u rasponu od 1,5 (niža tarifa) do 6,2 dinara (viša tarifa). Za razliku od EPS-a, kojem preskupi kilovati iz obnovljivih izvora kvare bilanse, privatnim povlašćenim proizvođačima to je veoma isplativ posao. Otuda ne čudi što iz godine u godinu isporučuju sve veće količine „zelenih“ kilovata, koje EPS teraju u „crveno“. Tako je 2018. EPS od povlašćenih proizvođača otkupio 628 miliona kilovata za 7,4 milijarde dinara, a samo u prvih šest meseci 2020. im je isplatio 7,7 milijardi, pa će, po svemu sudeći, ove godine biti oboren novi rekord. Poređenja radi, u 2013. svi „zeleni“ kilovati koštali su samo tri miliona evra, a u međuvremenu je, do sredine ove godine, taj trošak uvećan skoro 122 puta, na 365,3 miliona evra. Nažalost, što više „zelenih“ kilovata otkupi, manje para ostaje EPS-u, a rastu profiti vlasnika privatnih elektrana. To je i ključni razlog što je od početka 2013. do kraja 2019. broj povlašćenih proizvođača povećan sa 71 na 283, dok su istovremeno izdaci EPS-a za kupovinu struje od tih firmi povećani sa tri na 115 miliona evra. Ni u EPS-u nisu srećni zbog toga. „Uočljivo je da se finansijski rezultat EPS-a iz godine u godinu pogoršava. Pitanje tekućeg i budućeg poslovanja i razvoja EPS-a je pre svega pitanje politike cene električne energije (dugogodišnje vođenje politike neekonomskih cena), kao i neadekvatne visine naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije, koja nije menjana od januara 2015. godine“, navodi se u Izveštaju o realizaciji trogodišnjeg programa poslovanja EPS Grupe za 2019. Ako se po jutru dan poznaje, nešto slično pisaće i u izveštaju za 2020, jer se u analizi poslovanja za prvih šest meseci ove godine precizira da je EPS u tom periodu povlašćenim proizvođačima za 789 miliona kilovat-sati platio 7,7 milijardi dinara. Deo te struje proizveden je u mini-hidroelektranama, koje su u žižu interesovanja domaće javnosti došle nakon pobune stanovnika Rakite i članova pokreta Odbranimo reke Stare planine. Zahvaljujući njihovoj upornosti lokalne vlasti Pirota su u julu na 15 godina stopirale gradnju 84 male hidroelektrane, a uz pomoć brojnih aktivista širom Srbije meštani su iz Rakitske reke uklonili već postavljene i ukopane cevi za MHE Zvonce. Lokalni sukob meštana Rakite i investitora pokrenuo je mnogo šire teme, pa i onu o tome da li Srbija od MHE ima više štete nego koristi. „Kada se sve sabere i oduzme, MHE su veoma štetne. Prvo, za njihovo funkcionisanje svima se iz džepa uzimaju pare preko računa za struju, koje se potom isplaćuju investitorima kroz subvencionisanu zagarantovanu cenu struje. Drugo, ova sredstva čak nisu dovoljna za tu isplatu, pa se razlika nadoknađuje tako što je isplaćuje sam EPS. Ovo dodatno otežava poslovanje javnog preduzeća koje već ima mnogo problema usled lošeg, a politički postavljenog, menadžmenta, a u konačnici i to posredno svi plaćamo kroz uvećane račune za struju. Treće, u ovaj posao ušli su mnogi ljudi koji imaju duboke lične kontakte sa vodećim političarima, kao što je na primer kum predsednika Vučića, što ostavlja veliku sumnju u to da su procedure u vezi sa ovim sektorom zaista bile jednake za sve“, navodi Mihailo Gajić u autorskom tekstu za portal Talas. Kao dodatni problem, on ističe da su sve MHE u 2018. proizvele 266 gigavata, što je tek 0,76 odsto ukupno proizvedene struje u Srbiji. Lane su, prema podacima EPS-a, u koje je NIN imao uvid, proizvele još manje – svega 230 gigavata. Ali, ono što je za većinu veliki promašaj, za pojedince to svakako nije. Pre svega za one koji godinama struju prodaju po višestruko većim cenama od one po kojoj te iste kilovate EPS isporučuje krajnjim potrošačima. „Proizvedena struja u MHE prodaje se po veoma visokim povlašćenim cenama po sistemu zagarantovanog otkupa, što omogućava visok profit bez ikakvog tržišnog rizika. Zbog toga i ne čudi što broj MHE eksponencijalno raste - 2010. bilo ih je samo 12 sa instalisanom snagom od 3,17 megavata, a lane 176 sa snagom od 105,1 megavat. MHE nisu bile ograničene godišnjim kvotama za izgradnju novih kapaciteta, kao što je to bio slučaj sa pogonima na solarnu ili energiju vetra. Sistem funkcioniše tako što javno preduzeće EPS Snabdevanje zaključuje ugovor o otkupu struje na 12 godina sa MHE po određenoj feed-in (povlašćenoj) tarifi. Istovremeno, EPS potrošačima struje naplaćuje naknadu za podsticaje za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora energije. Ova naknada je sastavni deo svakog računa za struju, a njen iznos zavisi od ukupno utrošenih kilovata. S obzirom na to da ove dve cifre nisu jednake, pošto se više novca isplati za MHE nego što se sakupi kroz naplatu ove naknade, to ide na račun EPS-a. Samo prošle godine ova razlika je iznosila oko 2,8 milijardi dinara. Same cene po kojima se otkupljuje struja su višestruko veće od berzanske cene struje, što omogućava visok profit vlasnicima MHE“, konstatuje Gajić. Među onima koji se bave ovim poslom je i Nikola Petrović, kum predsednika Srbije i bivši direktor javnog preduzeća Elektromreža Srbije. Doduše, on se ni u jednoj MHE ne pominje imenom i prezimenom kao vlasnik, ali u čak devet je suvlasnik preko nekoliko firmi, u kojima ima veći ili manji vlasnički udeo. U Eko energo grupi Petrović je u isto vreme, preko druge svoje firme Eko Vlasina, jedan od suvlasnika – ima udeo od 41,7 odsto – i direktor. On se u februaru 2017. ponovo vratio na mesto koje je privremeno napustio da bi pun četvorogodišnji mandat, od jeseni 2012. do pred kraj 2016, proveo na funkciji generalnog direktora javnog preduzeća Elektromreža Srbije. Eko energo grupa EPS-u po povlašćenim cenama isporučuje struju iz sedam MHE – Tegošnica, Livađe, Gornje Gare 1 i 2, Donje Gare 1, 2 i 3. Uz ove, Petrović ima vlasnički udeo u još dve mini-hidroelektrane. Ni u MHE Županj se njegovo ime ne pominje, jer je Eko Glotek jedini vlasnik tog preduzeća za proizvodnju električne energije, koje je osnovano 18. juna 2013, dakle u vreme kada je Petrović već bio generalni direktor Elektromreže Srbije. Ali, udeo od 10 odsto u Eko Gloteku, čije je sedište u Ulici Jurija Gagarina broj 13 na Novom Beogradu, ima Eko Vlasina, koja je registrovana na istoj adresi, a njen jedini vlasnik je upravo - Nikola Petrović. Većinski udeo u Eko Gloteku od 70 odsto ima Glotek internešnel (registrovan u švajcarskom gradiću Cug, a direktor je izvesni Aleksandar Pešović), a po 10 odsto imaju Dragan Klisura i Nenad Kovač, Petrovićevi ortaci u još nekoliko zajedničkih kompanija. Očito uigrana trojka ima još jednu zajedničku firmu Mini hidro investments, u kojoj Petrovićeva Eko Vlasina ima 38 odsto, a po 31 odsto Klisura i Kovačev Roming elektroniks. Praktično ista ekipa kontroliše i MHE Jabukovik, koja je registrovana 22. juna 2012, dakle mesec dana nakon pobede Tomislava Nikolića u drugom krugu predsedničkih izbora. U toj MHE po 16 odsto imaju Klisura i Petrovićeva Eko Vlasina, 48 odsto ima Roming elektroniks Nenada Kovača, a ostatak od 20 odsto Eko energo grupa, u kojoj Kovačev Roming elektroniks ima 45 odsto, Petrovićeva Eko Vlasina 41,75 odsto, Klisura 10,75 odsto, a 2,5 odsto firma Eko global, čiji je jedini vlasnik Vera Ristić, majka Jelene Ristić, supruge Novaka Đokovića. U Izveštaju o prikupljenim i isplaćenim novčanim sredstvima za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije za 2019, navodi se da je EPS Snabdevanje lane uplatilo 272,2 miliona dinara ili 2,3 miliona evra za struju proizvedenu u devet MHE, u kojima je Petrović jedan od suvlasnika. Više je isplaćeno samo elektranama Ovčar banja i Međuvršje, koje posluju u sastavu Drinsko-limskih elektrana u okviru EPS-a. NJima je isplaćeno 207,9 plus 258,3 miliona dinara, ali za 67 miliona kilovata, što znači da one po kilovatu nisu dobile ni sedam dinara. Istovremeno, privatne MHE su struju EPS-u prodavale i 50 odsto skuplje. Prema računici NIN-a, baziranoj na izveštajima EPS-a, to javno preduzeće je mini-elektranama, u kojima je kum predsednika države jedan od suvlasnika, od 2013. za isporučenu struju isplatilo oko 15 miliona evra, a više od polovine te sume u tri poslednje godine – 2,9 miliona 2017, godinu dana kasnije 3,1 milion i lane 2,3 miliona evra. Da male elektrane mogu biti veliki biznis shvatio je i Bojan Jakovljević, bivši poslanik SNS-a iz Leposavića i bivši direktor Ski-centra Kopaonik, koji je sa sinom, ćerkom i dvojicom ortaka osnovao firmu Juniver. U okviru nje kao tri ogranka posluju tri MHE - Velež, Šutanovina i Marići – kojima je 2018. EPS uplatio 71 milion, a lane više od 80 miliona dinara. Vlasnicima ove tri mini-elektrane, prema računici NIN-a, EPS je za poslednjih pet godina isplatio oko 2,4 miliona evra, od čega više od polovine te sume samo u poslednje dve godine. Jakovljević je, kako je NIN već pisao, široj javnosti postao poznat po tome što je javno preduzeće Skijališta Srbije, dok je on bio direktor, obezbedilo priključke za struju i vodu nelegalnom objektu na vrhu Kopaonika, koji ni posle silnih obećanja predsednika Aleksandra Vučića, ministra policije Nebojše Stefanovića i ministarke građevine Zorane Mihajlović do danas nije srušen. A kad će, ne zna se.