Ojačajmo preduzeća da bismo podigli zarade

Pregovori oko minimalne cene rada svake godine su tvrda igra, sučeljavanje u kome svoje argumente uporno brane sindikati i poslodavci, uz posredovanje i davanje mišljenja predstavnika Ministarstva finansija. Ove godine minimalna cena rada je posebno osetljivo pitanje, a za to postoji i jedan preovlađujući razlog. To je pandemija, odnosno njen uticaj na poslovanje preduzeća. Činjenica je da je minimalna zarada socijalna kategorija. Sa tom platom tročlana porodica ne može da preživi i to nije nešto što poslodavci previđaju, ili čega nisu svesni. Na drugoj strani, već iz same logike biznisa, svakom poslodavcu je u interesu da ima zadovoljnog radnika, koji dolazi na posao i odlazi s posla raspoložen i motivisan. Uslov za to je sigurna zarada od koje se može normalno živeti i onda dolazimo do ključnog pitanja - kako to ostvariti? Ovo pitanje je posebno složeno u trenutku u kome se nalazimo, izvesno je da će biti teško dati adekvatan odgovor do kraja ove i u narednoj godini. U poslednjih sedam meseci od početka pandemije minimalan je broj preduzeća koja su ostvarila profit, on se meri u promilima. Novih poslova i ugovora nema ni na vidiku, posebno ne onih izvozničkih. Stvoren je privid da neke firme i dalje rade kao pre pandemije, međutim uglavnom su to repovi starih ugovora, koji su se morali realizovati. Znači da su rezerve preduzeća potrošene. Poslodavci su uvek izlazili sa stavom da od šest ključnih parametara koji utiču na cenu rada poseban akcenat treba staviti na rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) i stopu inflacije. Tako je i ove godine. Ovog puta smo se saglasili sa realnom projekcijom Ministarstva finansija koje za 2021. predviđa rast BDP-a od šest odsto. Krajnje optimistično, ali prihvatili smo povećanje minimalne cene rada za taj procenat, uz insistiranje da neoporezivi deo zarade bude povećan takođe za šest odsto. Tražićemo i smanjenje poreza i doprinosa na zarade minimum za jedan odsto. Ovo je tema o kojoj se može razgovarati sa državom i u periodu kada se bude određivao budžet za narednu godinu, negde krajem oktobra. Srpsku privredu drže mala preduzeća. Ona su i najugroženija pandemijom kovida-19, to su potvrdila istraživanja koja je Unija poslodavca sprovela uz podršku Međunarodne organizacije rada. NJima treba dati snažnu podršku u predstojećem periodu. U protivnom, mnoge male firme, posebno mlade firme koje tek kreću sa poslovanjem, koje imaju finansijske obaveze prema državi, a kojima je dobit na nuli, osuđene su na propast. Postoji prilika da se takve firme uključuju u lance dobavljača multinacionalnih kompanija i tu država mora da odigra bitnu ulogu. To se posebno ogleda u automobilskoj industriji, koja je ponovo u ekspanziji. Naši dobavljači mogu podjednako kvalitetno, ako ne i kvalitetnije da ispune sve što zahtevaju standardi velikih stranih kompanija. U sadašnjim uslovima, kada i strane kompanije imaju problem međunarodnog transporta i troškova nabavke sa udaljenih destinacija, domaći proizvođač je pravo rešenje za sve. Mala i srednja domaća preduzeća su, dugoročno gledano, stožer srpske privrede i oko toga nema mnogo dileme. Dugoročno gledano i promena poreske politike ima izuzetnu važnost i Unija poslodavaca Srbije uključila se u većinu inicijativa koje su usvojene na Socijalno-ekonomskom Savetu. Ono što bi značajno rasteretilo privredu, to je smanjenje poreza na imovinu, PDV-a, kao i naplata PDV-a po naplaćenoj realizaciji, a ne po fakturisanoj i vraćanje poreskog kredita. Ovome treba dodati da privreda već godinama traži ukidanje parafiskalnih nameta, kojih na republičkom i lokalnom nivou ima više od 500. Nužan je sluh države za inicijative koje dolaze iz privrede, jer to su realni zahtevi, zasnovani na iskustvu iz svakodnevnog poslovanja. Jedino uz takve promene možemo ojačati preduzeća, omogućiti im da stvaraju dobit, a time i uslove za povećanje zarada zaposlenih.