Investicijama leče krizu

Uprkos nepovoljnom poslovnom okruženju izazvanom pandemijom kovida-19, koja je direktno uticala na smanjenje stope rasta i u farmaceutskoj industriji, Štada grupa u okviru koje posluje Hemofarm, u prvoj polovini ove godine povećala je prihode od prodaje za 16 odsto, na 1,47 milijardi evra. U kompaniji ističu da je u poslovnom smislu drugi kvartal 2020. bio naročito težak, jer je došlo do velikog pada na brojnim tržištima, naročito u zemljama u kojima pacijenti direktno plaćaju troškove lečenja. Ovaj pad posledica je krize izazvane kovidom-19, zbog koje su ljudi smanjili odlaske u apoteke, kod lekara i u bolnicu, a promenjene su i navike potrošača, koji su prestali lekove da kupuju unapred. Međutim, čak i u ovim izazovnim uslovima Štada je dobro poslovala zahvaljujući širokoj i raznovrsnoj paleti lekova i preparata. „Naše povećanje prodaje i prihoda iznad tržišnog proseka je odraz konzistentne primene naše strategije One STADA za rast. Snažna posvećenost i preduzetnički duh zaposlenih osnova su našeg uspeha. U anketi za zaposlene koju smo nedavno sproveli, devet od 10 zaposlenih izjasnilo se da su ponosni što rade za Štadu i da su uvereni da će kompanija izaći snažna iz krize izazvane koronavirusom. S obzirom na negativne efekte pandemije koji traju, moramo da nastavimo da pokazujemo visok nivo agilnosti i posvećenosti da bismo ostali na našem kursu rasta i u drugoj polovini 2020.“, poručuje generalni direktor Štade Peter Goldšmit. On je istakao da su nedavne akvizicije (proizvodni portfolio kompanije Takeda u Rusiji, Volmark sa svojim poslovanjem koje uključuje zdravstvene proizvode široke potrošnje u centralnoj i istočnoj Evropi, FERN-C brend na Filipinima) upotpunile organski rast prodaje Štade od devet odsto u prvih šest meseci ove godine. Integracija ovih akvizicija se uspešno odvija. Ovakvi rezultati Štade uklapaju se u nove projekcije nemačke vlade, koja očekuje da će se najjača evropska ekonomija od pandemije izazvane kovidom-19 oporaviti brže nego što se očekivalo. Ministar ekonomije Nemačke Peter Altmajer izjavio je početkom septembra da očekuje pad bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini od 5,8 odsto, dok se donedavno očekivao pad od 6,3 odsto. „Pad u prvoj polovini 2020. nije bio tako dubok kao što smo strahovali, a oporavak je brži i dinamičniji nego što smo se usudili da se nadamo“, naglašava Altmajer. Iako je pad BDP-a bio manji od očekivanog, Nemačka je prvu polovinu ove godine završila sa najvećom recesijom od Drugog svetskog rata, uz pad BDP-a od 12 odsto. U takvom okruženju dinamičan, dvocifreni rast prihoda od prodaje Štade ima dodatnu specifičnu težinu. Tim pre što kreatori ekonomske politike u Berlinu predviđaju oporavak te zemlje u obliku slova V. S obzirom na to da od svih zemalja najviše proizvoda iz Srbije kupuje Nemačka – samo lane u tu zemlju izvezli smo robe za skoro dve i po milijarde evra – najava bržeg oporavka najveće evropske ekonomije je dobra vest i za srpske privrednike. Tim pre što je, kako je to nedavno izjavio Ronald Zeliger, generalni direktor Hemofarma i predsednik Nemačko-srpske privredne komore, poslednjih godina udvostručena robna razmena između dve zemlje. On je za Tanjug precizirao da sada u Srbiji posluje oko 450 nemačkih kompanija, koje zapošljavaju između 60.000 i 70.000 radnika. Neke od tih kompanija su zbog pandemije odložile neke projekte, ali se biznis model nije promenio, kaže Zeliger i precizira da u poslovanju Hemofarma ništa nije promenjeno i da se usvojeni strateški plan dosledno sprovodi. „Kada pogledate Simens, Hemofarm i neke druge kompanije, mi investiramo konstantno u širenje. Svake godine puno ulažemo, možda više nego oni koji dolaze prvi put na ovo tržište. To je nešto što se tiče internog planiranja, bez javnog prikazivanja i fešti“, rekao je Zeliger, navodeći da Hemofarm svake godine u proseku u Srbiji investira 20 miliona evra. „Hemofarm ništa nije odložio i proizvodnju je podigao na najviši nivo do sada, uz opredeljenje da nastavimo tako i ubuduće“, poručio je Zeliger. On smatra da „proces deglobalizacije u pojedinim sektorima, kojem je posebno doprinela kriza izazvana virusom korona, može biti šansa za Srbiju, kao i za region“. Još važnije je da nemačke kompanije, koje već posluju na našem tržištu, Srbiju i dalje smatraju dobrom investicionom destinacijom. U korenu prethodne finansijske krize iz 2008. ključni problemi bili su na strani tražnje, što je stotinak zemalja već 2009. gurnulo u recesiju. Ovoga puta, problem je mnogo veći, jer su pokidani i lanci snabdevanja, pa postoje problemi i na strani ponude. Zbog toga su u početku neki političari dosta govorili o tome da bi velike kompanije sa Zapada deo proizvodnje iz Azije trebalo da vrate u matične zemlje. „Ako političari žele neku proizvodnju u sopstvenoj zemlji, moraju da se pobrinu da ona bude isplativa. Mi ulažemo mnogo u ekologiju, imamo visoke standarde poslovanja, pa proizvodimo malo skuplje nego u Aziji“, objašnjava Zeliger. I generalni direktor Štade Peter Goldšmit smatra da su želje političara - jedno, a interesi samih kompanija - drugo. „Ako bi bilo pritisaka da se ta proizvodnja preseli iz Srbije u Nemačku, postavlja se pitanje šta će biti sa cenom tih lekova, tako da i o tome mora da se vodi računa“, istakao je nedavno Golšmit u razgovoru za NIN, uz opasku da „ništa nije crno-belo“. Za njega je od „seobe“ u matičnu zemlju važnije da se mogu garantovati „dobre cene“ i redovne isporuke, a Hemofarm je od izbijanja pandemije funkcionisao bez ikakvih problema i bez ijednog zastoja, a da bi tako bilo i ubuduće Štada će u sklopu dugoročne strategije, u okviru koje je od 2006. u Hemofarm investirala više od 300 miliona evra, nastaviti da ulaže u vršačku fabriku. Govoreći o merama Vlade Srbije za ublažavanje ekonomskih posledica krize izazvane kovidom-19, podrške privredi, Zeliger ističe da je najvažnije pronaći pravi balans. „Ako zemlja uspe da na dobar način prođe kroz krizu, to će pomoći svim privrednicima i firmama koje u njoj posluju. Ali, ovo nije takmičenje. Suština je da se pomogne onima koji imaju ogromne probleme i kojima je pomoć neophodna. Zadovoljni smo da možemo da damo savet ili da podelimo iskustva iz Nemačke sa srpskom vladom, kako bi se taj balans pronašao, jer je to vrlo teško“, rekao je Zeliger. On je kazao i da nije fer porediti mere koje radi ublažavanja ekonomskih posledica pandemije usvajaju vlade u Berlinu i Beogradu. „Nemačka je bukvalno upumpala milijarde evra, veliki novac, čak i u poređenju sa Italijom ili Španijom. S druge strane, Vlada Srbije je prethodnih godina stabilizovala budžet i značajna sredstva uložila da pomogne privredi. Da li je to dovoljno? Nikada nije dovoljno i tek ćemo videti u narednim mesecima koji je zapravo uticaj ove krize“, rekao je Zeliger za Tanjug. Nema nikakve dileme da će dubina recesije koja se nadvila nad većinom zemalja sveta i brzina ekonomskog oporavka zavisiti od rešenja zdravstvene krize. Prema istraživanju koje je u julu, u okviru Zdravstvenog izveštaja za 2020. u Nemačkoj, Italiji, Rusiji, Srbiji, Španiji i Ujedinjenom Kraljevstvu sprovela Štada grupa, svaki peti Evropljanin smatra da će se pandemija izazvana virusom korona završiti u drugoj polovini ove godine i da će se stvari brzo vratiti u normalu. Najveći optimisti su građani Srbije, jer u takav scenario veruje svaki treći stanovnik (33 odsto), dok u Nemačkoj i Ujedinjenom Kraljevstvu „optimista“ ima upola manje - 15 odsto.