Pometnja u najavi

Za razliku od Puta oko sveta za 80 dana Žila Verna, put koji će moderni svet preći do početka novembra biće više iscrpljujući marš nego avantura. Ali će kulminacija tog puta biti događaj od globalnog i istorijskog značaja. Za nepuna dva meseca, Sjedinjene Države će održati svoje 59. predsedničke izbore. Pošto je Amerika i dalje ekonomski i vojno moćnija od dva glavna konkurenta (Rusije i Kine) zajedno, tamošnji izbori su uvek događaj od globalnog značaja. Ali nikada ranije oni nisu predstavljali i akutnu pretnju po ostatak sveta. Nema nikakve dileme oko toga da bi reizbor predsednika Donalda Trampa u opasnost doveo i Ameriku i svet. Štaviše, postoji krupan razlog da se strahuje da bi tesan ishod izbora SAD mogao da gurne u duboku i dugotrajnu ustavnu krizu, možda i u građanske nemire. Slično tome, ako Tramp osigura pobedu samo na osnovu elektorskih glasova, a izgubi na neposrednom izjašnjavanju građana - kao što je to bio slučaj pre četiri godine - malo je verovatno da će njegov izazivač DŽo Bajden i većina nacije koja je protiv njega takav ishod prihvatiti tako spremno kao što je to 2016. učinila Hilari Klinton, ili Al Gor 2000. A ako se Vrhovni sud ponovo umeša da bi odlučio pobednika, kao što je to bio slučaj kada se 2000. odlučio za DŽordža V. Buša, a ne Gora, skoro izvesno će uslediti masovni protesti širom zemlje. Kao odgovor na to, Tramp bi skoro izvesno angažovao federalne snage reda, kao što je ovog leta već učinio u Portlandu i drugim gradovima. Alternativno, budući da Bajden u anketama kontinuirano vodi, Tramp bi pandemiju kovida-19 mogao da iskoristi kao pretekst za odlaganje izbora, ili za njihovo kompromitovanje na neki drugi način. Već je proveo čitavo leto pokušavajući da ospori validnost glasanja putem pošte kako bi unapred delegitimizovao novembarsko glasanje. Iako su takva nastojanja naišla na snažan otpor, Tramp je time položio temelje za mobilizaciju svojih pristalica i ostanak u Beloj kući bez obzira na ishod izbora. Neredi i pohare kakvi su nedavno mogli da se vide u Portlandu i Čikagu neizbežno će politički pomoći Trampu u sprovođenju ove strategije. On je već pokazao da je spreman da pripadnike Ministarstva domovinske bezbednosti pošalje u Portland kako bi zastrašivali male grupe (uglavnom miroljubivih) demonstranata. Predvidljiva (i verovatno namerna) posledica te mere bio je porast broja učesnika demonstracija i eskalacija nasilja na protestima. Trampova poruka beloj suburbanoj srednjoj klasi je jasna: on je predsednik koji održava red i zakon u zemlji. Upotreba saveznih resursa kako bi se zastrašivali građani uklapa se i u Trampov narativ da je održavanje izbora u fer i mirnoj atmosferi nemoguće bez manipulacija protivničke strane. Pojavljivanje teško naoružanih pripadnika desničarskih milicija na mirnim protestima nagoveštaj su onoga što Ameriku čeka ove jeseni. Ovakva verzija SAD, čije se unutrašnjopolitičke podele u sve većoj meri prelivaju i na spoljnu politiku zemlje, možda je najveća bezbednosna pretnja s kojom se svet danas suočava. U vreme rastućih globalnih rizika - od pandemija i klimatskih promena do nuklearne proliferacije i kineske i ruske asertivnosti - politička implozija SAD predstavljala bi ultimativni faktor višestrukog uvećanja tih pretnji. Amerika je prosto isuviše značajna - ekonomski, politički i vojno - da bi mogla da se izuzme iz globalnih konflikata, ili, još gore, da u njima igra ulogu nepredvidljivog aktera koji stvari čini još gorim, a sve to samo zbog potrebe njene administracije da zadovolji svoju usku izbornu bazu. Svet može samo da se nada da će izbori doneti jasnog pobednika, kako u elektorskom koledžu, tako i po broju osvojenih neposrednih glasova. Pa ipak, čak i u tom slučaju bi brojanje glasova moglo da potraje, pošto se očekuje da će broj poštanskih glasova biti višestruko veći nego inače. Važećim će biti smatran svaki glas upućen poštom ukoliko poštanski pečat potvrđuje da je pošiljka upućena najkasnije (od države do države propisi se razlikuju) 2. ili 3. novembra, što znači da će konačni rezultati biti poznati ne na dan izbora, već naknadno. Tokom tog perioda neizvesnosti, jedan ili oba tabora pokušaće da proglase pobedu na osnovu dotad prebrojanih glasova. U svakom slučaju, nema nikakvih šansi da Tramp u Ovalnom kabinetu dostojanstveno danima ili nedeljama čeka da sazna konačne rezultate glasanja. On je uopštenim formulacijama u intervjuima već nagovestio da neće napustiti Belu kuću u slučaju poraza; štaviše, čini se da se aktivno priprema za takav scenario. Ako tako bude i postupio, vodeća svetska supersila će se suočiti s dugotrajnom - možda i nekontrolisanom - ustavnom krizom. Tradicionalni zapadni savez demokratskih, industrijalizovanih zemalja proteklih godina je napravio mnoge greške kojima je potkopana njegova reputacija. Ali nijedna institucija nije od fundamentalnijeg značaja za reputaciju Zapada od slobodnih i poštenih izbora. Ako bivši de facto lider Zapada više nije u stanju da se pridržava čak ni ovog principa, onda bi ostatak sveta mogao da se opredeli za drugačije političke sisteme.