Smrt Jasmine Racković

Živimo u svetu bez rubova i pravila, zapušteni i poniženi, ogrezli u lažima i licemerju. Mi ne živimo svoje živote, već agende manipulatora koji su zavladali svim segmentima srpskog društva. Međutim, normalnom čoveku ne izaziva stid ta družina, koja je sve ogoljenija u pljački, i odavno je na putu bez povratka. Sramota se javlja u ime onih koji su prestali da budu građani. Lišeni svakog integriteta, i osnovnih moralnih normi, izolovani od civilizovanog sveta, odustali su od života dostojnog čoveka. Tumaraju poljanom zvanom Srbija. NJihova egzistencija se svodi na čekanje da im naprednjačka vlast, koja već osam godina vodi Srbiju, udeli milostinju za lojalnost. Svedoci smo da svakim danom tonemo sve dublje. Sve je manje onih koji ni po koju cenu ne odustaju od čoveka u sebi. U svim vremenima i u svim prostorima, svet počiva na odgovornima, za širu javnost nevidljivim pojedincima, koji istrajavaju u borbi za pravdu pod najtežim okolnostima, ne prihvatajući alibi takva su vremena bila. Za većinu oni su bezimeni, ali bez njih nastupilo bi potpuno urušavanje društvenih normi. Oni su poslednja odbrana od opšteg potopa. Ko je bila Jasmina Racković? Jedna od tih nevidljivih branitelja normalnosti. U svetu bibliotekara Srbije predstavlja nezaobilazno ime. Radni vek provela je u Biblioteci grada Beograda, dve godine bila je v. d. upravnika. Vrhunac njenog stručnog rada je izrada kompjuterskog programa BIBLIS, prvog celovitog automatizovanog programa za bibliotečko poslovanje. Formirala je biblioteke dečjeg pozorišta „Boško Buha“, Instituta za strane jezike i Fakulteta za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum. Sastavila je dvotomnu antologijsku publikaciju Pripovetke o Beogradu. Čega god se poduhvatila radila je profesionalno, ne prihvatajući sumnjive kompromise. U tome je bio njen hibris. Ili da se poslužimo frazom kako nije razumela vreme koje dolazi. A zapalo joj je „događanje naroda“, Osma sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije - puč kojim je Slobodan Milošević došao na vlast. Sa mesta pomoćnika upravnika Biblioteke grada Beograda, Jasmina Racković je premeštena u Zavičajno odeljenje, jer je došla u sukob sa upravnikom. Pobunila se zbog nekontrolisanog prijema radnika, netransparentnog izdavanja bibliotečkih prostorija, i isključivanja postojećeg programa BIBLIS. Zvuči poznato! Ipak, da pojasnimo. Nekontrolisanim prijemom radnika nisu se zapošljavali oni koji su godinama čekali na birou za zapošljavanje, već isključivo preko veze budući poslušnici, sumnjivih diploma, glasačka mašina upravnika. Netransparentno izdavanje bibliotečkih prostorija je preteča danas u Srbiji legalizovanog reketa. A isključivanje programa BIBLIS je prethodnica suptilne korupcije. Nešto kao uvođenje DINA kartica. To je vreme kada se tek najavljuje „zima našeg nezadovoljstva“. Ma šta zima - godine! Decenije! Vek! Suvišno je reći da upravnik dolazi iz političkih struktura, dakle, stručnost mu je neupitna. Ispostavilo se da čak nema ni fakultetsku diplomu, što je premostio upisivanjem trećeg stepena tj. magistrature. Tom dosetkom slagao je stručnu komisiju. Kako iz današnje perspektive zvuči naivno i čedno činjenica da nedostatak diplome može biti problem, danas, kada se fakultetske diplome i doktorati legalno kupuju, pa tako keramičar ili šofer postane ministar, a grobar predsednik države. Koliko je samo sličnih situacija širom ondašnje države prethodilo sunovratu koji danas živimo. Kada se ućutkaju jasmine, dolazi vreme najgorih. Rokada se obavlja po istom principu, kako na najvišim državnim položajima, tako i dole u bazi. I zato loš nastavnik postaje direktor škole, nestručni lekar upravnik bolnice, a korumpirani policajac načelnik bezbednosne službe. Sve ono mračno u ljudskoj duši biva moneta na visokoj ceni. Naravno, da bi se ta đavolja transakcija izvršila, uslov je ne mešati se u vlastiti život, za početak, odustati od čoveka u sebi. Posle sve ide lako. I što nas je više, to nam je lakše. Sve je manje onih koji jesu i ostaju persone do samog kraja. A kraj Jasmine Racković došao je ranije, kao što je ranije došao, i tek će doći, hiljadama onih koji su u osmoj deceniji života bili nedeljama zatvoreni u svojim stanovima, jer je His Master’s Voice tako odlučio. I nikada neće odgovarati za taj zločin. I zato ne pitaj kome zvono zvoni? Tebi zvoni!