Trampov desant na Pentagon

Da je Donald Tramp nesvakidašnji državnik nema dileme. Svojim načinom izražavanja i često nepromišljenim potezima ne prestaje da šokira javnost. Tako je ovih dana odlučio da „zarati“ ni manje ni više nego sa Pentagonom, optužujući ga da vodi ratove kako bi odbrambeni industrijski kompleksi uvećavali svoje profite. „Znam da vojni vrh nije u ljubavi sa mnom, ali vojnici jesu. Vrh Pentagona nije jer ne želi ništa drugo osim da vodi ratove kako bi sve one „divne“ kompanije iz industrije naoružanja, koje proizvode bombe, rakete i avione, bile srećne i zadovoljne.“ Pentagon se za sada nije oglasio povodom ove izjave, ali jeste penzionisani mornarički general DŽon Kirbi. „Predsednikov najnoviji komentar na račun vojnog vrha i njihove motivacije ne samo da srozava i obesmišljava njihov predan rad i službu onih kojima komanduju, već ima i korozivan efekat na američke oružane snage. Dok pokušava da demantuje optužbe, on besmisleno vređa i iskazuje prezir prema američkoj vojsci.“ Zato predsednika ne treba da začudi ako mu i vojnici uskrate ljubav, pogotovo nakon objavljenog izveštaja časopisa Atlantik u kome se navodi da je Donald Tramp otkazujući posetu američkom groblju u blizini Pariza 2018. godine, vojnike poginule na ratištima navodno nazvao „gubitnicima“ i „naivcima“. Časopis je pisanje zasnivao na anonimnim izvorima, ali su pojedine detalje uspeli da potvrde Asošijeted pres i Foks njuz. Predsednik i svi njegovi, bliski, ljudi demantovali su članak, nazivajući ga lažnom vešću. „Zakleo bih se da nikada nisam to rekao o našim palim borcima. Niko ih ne poštuje više od mene. To je strašna, strašna stvar“, branio se prvi čovek Bele kuće. Zakletve i negiranja nisu ublažili nezadovoljstvo i bes prvobitno probuđen među ratnim veteranima, ali i porodicama poginulih vojnika, što samo pokazuje koliko je delikatna ova tema. U jednom od video-snimaka porodica čija su deca ubijena u bombama koje je objavila liberalna grupa veterana VoutVets Trampu je poručeno - „Ne znate šta znači žrtvovati se.“ Američko društvo možda jeste podeljeno, ali kada je reč o ratnim herojima, palim borcima i generalima, čini se da vlada neki prećutni konsenzus. U državi u kojoj je vojska deo tradicije i istorije, a ratni veterani i memorijalni centri neka vrsta svetinje, njihovo vređanje smatra se nepoštovanjem, nerazumevanjem i svetogrđem. Zato su izjave ovog tipa dodatno dolile ulje na vatru u već haotičnom društvu koje se ove godine pored pandemije virusa korona bori sa serijom protesta i požara. Bivši vojni kapetan DŽejson Krou, koji je služio tri puta u Iraku i Avganistanu, vidi Trampovu izjavu kao odraz nerazumevanja. „Kada služite, to radite nesebično. Ne radite to zbog novca ili medalja, uniforme. Radite jer verujete u Ameriku, to je nešto što Tramp nikada neće razumeti.“ Ova vest za neke, pak, nije bila iznenađenje, o čemu govori i poruka američkog veterana ratova u Iraku i Avganistanu Pola Rikofa, koji je jednostavno poručio: „Koga ovo stvarno sve iznenađuje?“ Ni bivši savetnik za nacionalnu bezbednost DŽon Bolton nije se našao u čudu, štaviše jedna takva izjava mu ide uz čoveka sa kojim je donedavno blisko sarađivao. „Nisam lično čuo, ali mi to tako liči na predsednika.“ Možda zato što ovo nije prvi put da Donald Tramp nipodaštava pripadnike američke vojske. Setimo se kako se ophodio prema senatoru DŽonu Kejnu za koga je rekao „da nije nikakav ratni heroj“, iako je senator proveo pet godina kao zatvorenik u Severnom Vijetnamu. „Sviđaju mi se ljudi koji nisu bili zarobljeni“, bio je njegov komentar. Ova, po svemu, neprimerena izjava nije uticala na njegovu nominaciju, kao ni napad na roditelje Hizr Kana, kapetana koji je poginuo 2004. godine u Iraku. Trampu se ne dopadaju ni oni koji gube, pa je u svom maniru samo nekoliko meseci nakon što je zauzeo mesto u Beloj kući generale nazvao „gubitnicima“, a Avganistan „gubitničkim ratom“. „Generali ne umeju više da pobeđuju. Ne bih išao sa vama u rat. Vi ste gomila glupaka i beba.“ NJegova netrpeljivost, a prema ocenama nekih vojnih analitičara i ljubomora prema generalima, došla je do izražaja prošle godine kada je do juče jednog od najhvaljenijih članova kabineta i nekadašnjeg mornaričkog generala DŽimija Matisa nazvao „precenjenim generalom“, dovodeći u pitanje njegovu posvećenost, ali i rad, uz objašnjenje da „Matis nije dovoljno dobar za posao“. Izgleda da samo njemu nije bio dobar jer su bivšeg ministra odbrane upravo zbog profesionalizma i posvećenosti američkoj vojsci podjednako cenili kako republikanci, tako i demokrate. Ratni veterani, uglavnom republikanski opredeljeni, dobrim delom svoj glas poverili su pre četiri godine aktuelnom predsedniku. Prema prošlogodišnjoj anketi istraživačkog centra Pju, većina veterana je i dalje podržavala Trampa kao vrhovnog komandanta, dok je polovina izjavila da je njegova politika zapravo učvrstila oružane snage. Nešto drugačiju statistiku donosi anketa Militari tajma. Rađena krajem jula i početkom avgusta na uzorku od oko 1.000 aktivnih vojnika, anketa pokazuje da bi 41 odsto anketiranih glasalo za demokratskog kandidata DŽoa Bajdena, dok bi 37 odsto svoj glas poverilo sadašnjem prvom čoveku države. Iako je završio NJujoršku vojnu akademiju, Tramp nikada nije bio na ratištu. Četiri puta je odlagao regrutaciju pozivajući se na činjenicu da još uvek studira, a jednom je igrao i na kartu zdravlja. Vojska ga nikada nije zanimala, a sada je, prema Ustavu, njen vrhovni komandant. Ima onih koji u njegovom stavu prema vojsci vide ponašanje klasičnog preduzetnika, naučenog da mu se svi pokoravaju i povlađuju, a koji sada očekuje da će i oružane snage to učiniti. Otvaranje fronta sa Pentagonom nije nešto što mu ide u prilog, pogotovo ne sada u jeku predsedničke kampanje. Paradoksalno je što je baš uoči ovog verbalnog sukoba predložen za Nobelovu nagradu za mir 2021. Na krilatici Učiniti Ameriku ponovo velikom Tramp je odneo pobedu pre četiri godine. Spočitavanje značaja onih koji su ginuli i borili se za nacionalne interese da bi država ostala velika i jaka, ne odgovara ponašanju predsednika jedne od najvećih vojnih sila na svetu. Jednom su mu zažmurili, da li će ponovo, saznaće se za nešto manje od dva meseca, prvog utorka u novembru.