Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   30.09.2020. 02:06
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
ЈЕЗИК
Мачка, зебра и остали

Да наставимо причу о генитиву множине именица на -а, започету прошлог пута. Од именица на -чка, непостојано “а” убацују мачка, тачка и играчка (мачака, тачака, играчака). У онима као пљачка, копачка, звечка, мечка, пречка сигурно бисмо употребили генитив на -и, док за земичку, квочку, кучку и смучку питање остаје отворено. Именице на сугласник плус -ња углавном имају генитив на -и (патњи, сметњи, стрепњи, претњи, шетњи, слутњи, сумњи, ношњи), али то не важи за трешња – трешања и вишња – вишања, које се поводе за другим називима плодова, као крушака, бресака, смокава. За сукњу граматичари препоручују сукања, али је вероватно у говору обичније сукњи.

Именице на сугласник плус -ва углавном се понашају као већ поменута тиква и смоква, дакле генитив множине од црква је цркава, од буква – букава, а за локву вероватно је правилније локава, мада ни облик локви не можемо забранити. Кад сугласнику следи -са, рећи ћемо да разликујемо више разних нијанси, да још имамо неких шанси, да је нека певачица позната по певању романси, али за именицу такса неки граматичари препоручују генитив такси а неки такса (с дугим завршним “а”).

Сугласник плус -ба: уобичајено је „Имате ли неких примедаба?“, па би свакако и приредаба, наредаба, одредаба било боље него приредби, наредби, одредби. За веридбу, просидбу и женидбу прописује се -даба, али није погрешно ни веридби, просидби и женидби. Поготову нећемо непостојано „а“ убацивати у генитив множине двосложних именица као свадба, жалба, гозба, журба, тужба (док је за тросложну оптужбу дозвољено и оптужаба и оптужби).

Ако вас ово набрајање није заморило, поменимо још и именице на -ра. Сви знамо да је од игра генитив множине игара, а од сестра – сестара, док би зебра, кобра, видра, селендра имале генитив на -и. Мало необичније звучи кад речник Матице српске од ватра, поред ватри, дозвољава и генитив ватара, а од искра само искара. За чигру и катедру не пише ништа о падежима, али ту је Правописни речник Милана Шипке (изд. Прометеј), који допушта чигри и чигара, катедри и катедара. То је уједно и приручник у коме се најлакше налазе одговори на овакве дилеме, јер велики речник се бави пре свега значењем одредница, правопис правописним, а граматика граматичким правилима, па ниједном од њих не остаје много простора за појединачне примере и њихову падежну промену.



Иван Клајн


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Марко Ђурић директор канцеларије за КиМ

Србија је, такође, добила тиме што није изгубила.

Прочитајте све мисли
bg