U Trampovoj mreži

Itaman kada se činilo da su na različitim socijalnim mrežama splasle prolećne teorije o 5G mreži kao izvoru virusa kovid-19, ali i raznih drugih pošasti, potpisnici nedavnog sporazuma iz Vašingtona potrudili su se da 5G mrežu ponovo vrate u žižu usplahirene javnosti. Ovoga puta na mnogo ozbiljnijem i zvaničnijem nivou - sporazumom koji je trebalo da se odnosi na normalizaciju ekonomskih odnosa Srbije i KiM, a u kojem je administracija Donalda Trampa predstavnicima Beograda i Prištine, Aleksandru Vučiću i Abdulahu Hotiju, servirala između ostalog i tačku koja ih obavezuje da će „zabraniti korišćenje 5G mreže koju isporučuju neprovereni dobavljači u svojim telekomunikacionim mrežama“, kao i da će tamo gde je ta oprema već prisutna, „pristupiti njenom uklanjanju i drugim vidovima posredovanja u razumnim vremenskim rokovima“. NIN je istraživao šta u praksi znači ova tačka sporazuma? Na šta se to Srbija obavezala, ko su ti neprovereni dobavljači i šta će biti posledice ukoliko se ispostavi da je američkoj administraciji i pre, ali i nakon novembarskih predsedničkih izbora, ispunjenje ove tačke sporazuma važnije od toga šta će i kako u svojim odnosima normalizovati Vučić i Hoti? Ko bi mogao platiti cenu i kakvu? Više je no očigledno da u papiru iz Vašingtona, bio on pravno obavezujući ili ne, stoji sve ono što se Trampu u ovom trenutku čini važnim u ispunjenju njegovih što predizbornih, što spoljnopolitičkih ciljeva, ali se isto tako čini da se ne može baš sve objasniti činjenicom da će ovaj dokument brzo svi zaboraviti, bilo da Tramp dobije ili izgubi predstojeće predsedničke izbore. Pogotovo što je korišćenje nečije telekomunikacione mreže ili pak zabrana korišćenja preskupa igračka da bi se njome trgovalo samo u predizborne svrhe. Naime, Trampov ekonomski rat sa Kinom nije nova stvar, kao što ni kampanja istiskivanja kompanije Huavej sa telekomunikacionog tržišta zapadnog sveta nije tek predizborna mantra. Poznato je da američke kompanije ne koriste opremu kineskih dobavljača zbog političke odluke opravdavane bezbednosnim razlozima i sumnjom da Kina preko 5G mreže u stvari špijunira Zapad, baš kao što je poznato da osim u SAD, Huavej ovakav tretman ima i u Velikoj Britaniji, Australiji, na Novom Zelandu... Nije nikakva tajna da administracija aktuelnog američkog predsednika već neko vreme vrši ozbiljan pritisak na gotovo sve evropske zemlje da postupe kao i oni, pa iako još uvek nema konkretne zabrane, svetski mediji u svojim analizama redom ponavljaju kako je julska odluka Evropske komisije da „članice EU hitno moraju da diversifikuju dobavljače za 5G mrežu“, u prevodu uvod u smanjenje prisutnosti kineske kompanije, odnosno podleganje pritisku koji dolazi iz Vašingtona da se Huaveju onemogući da učestvuje u izgradnji 5G. Nadalje, francuska Agencija za kibernetičku bezbednost donela je u istom mesecu odluku da neće dozvoliti telekomunikacionim kompanijama u toj zemlji da obnavljaju postojeće licence sa Huavejom posle 2028, a doneta je i odluka da licence za Huavej važe tri ili pet godina, dok za njihove konkurente Erikson i Nokiju te licence važe osam godina. Kako su tada pisali inostrani mediji, a posebno Rojters, ovakva odluka, baš kao i ona Velike Britanije, vode postupnom isključivanju, odnosno eliminisanju kineske kompanije, trenutno najvećeg i najnaprednijeg svetskog igrača u oblasti 5G iz ovog posla i u Francuskoj. Pritisak koji dolazi iz Vašingtona toliko je jak, kažu upućeni, da bi u bliskoj budućnosti slične odluke na mala ili velika vrata mogle biti donete i u drugim evropskim državama, pogotovo novijim članicama EU na istoku Evrope, jer se o takvoj mogućnosti već spekuliše u Češkoj, na Baltiku, u Poljskoj, pa i u Sloveniji... Iako Srbija nije članica EU, a Kosovo ni Ujedinjenih nacija, Tramp je jednostavno susret u Vašingtonu iskoristio za svoje ekonomsko rivalstvo sa Kinom, baš kao što je i najavljeno otvaranje kancelarije američke razvojne banke (DFC) isto deo Sporazuma, ali i Trampovog projekta suprotstavljanja i konkurisanja Kini. Stefan Vladisavljev, programski koordinator u Beogradskom fondu za političku izuzetnost kaže za NIN da se Srbija može posmatrati kao kolateralna šteta globalne kampanje koju SAD sprovodi sa ciljem da onemogući Huavej da učestvuje u izgradnji 5G mreže, ali da se o posledicama implementacije tačke sporazuma koja se odnosi na proverene i neproverene dobavljače sada može samo spekulisati. „Bez sumnje, deo sporazuma koji se odnosi na instalaciju 5G opreme je zapravo insistiranje SAD. Ali sama tačka je dosta fleksibilno formulisana i pošto je i sam sporazum još uvek samo `slovo na papiru`, odnosno njegovi rezultati se tek očekuju, kakve će zaista biti posledice znaće se tek ako Srbija odluči da ovu tačku primeni“. Šta će se dalje dešavati i ko je taj koji će određivati ko su pouzdani a ko nepouzdani dobavljači, NIN je pokušao da sazna i u vladinoj Kancelariji za informacione tehnologije i elektronsku upravu, ali do zaključenja ovog broja, i uprkos obećanju, nismo dobili nikakav odgovor. Sa druge stane, naš sagovornik kaže da nema nikakvih standardizovanih kriterijuma prema kojima bi se procenjivalo da li je neko pouzdan ili ne, što samo ukazuje da se radi o politički motivisanoj kampanji. „U ovom sukobu SAD sa Kinom, Britanija je stala na stranu Amerike, ali brojne evropske države još uvek nisu zabranile mogućnost učestvovanja Huaveja u izgradnji 5G mreže. A razlog što države poput Nemačke to još uvek nisu uradile jeste taj što bi prekid saradnje predstavljao veliki udar za ekonomiju. Huavej ima aktivno učešće u izgradnji postojeće telekomunikacione mreže i njeno uklanjanje ili prilagođavanje bi bilo preskupo. Zato pravo pitanje nije možemo li mi postupiti kao SAD ili Velika Britanija, jasno je da možemo, ali koliku bismo cenu platili i da li je to pametno uraditi“, kaže Vladisavljev. I Đorđe Mitrović, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta slaže se da je reč o političkoj odluci koja ima za cilj da smanji narastajuću tržišnu moć Huaveja. „Od tri dominantna igrača na ovom tržištu, a to su Nokija, Erikson i Huavej, kineska kompanija je za razliku od konkurencije od 2019. počela da povećava svoje tržišno učešće i ono će najverovatnije biti ograničeno serijom ovih političkih odluka širom sveta da im se zabrani nadmetanje za dobijanje prava na postavljanje 5G opreme pod izgovorom da narušavaju nacionalnu bezbednost i omogućavaju špijuniranje. Odluke nekih država da zabrane ili ograniče Huavej će, saglasna je i naučna i poslovna zajednica, nametnuti velike troškove i naneti štetu i preduzećima, ali i široj zajednici“, kaže za NIN Mitrović. Postupak za izdavanje dozvola za frekvencije neophodne da bi u Srbiji funkcionisala 5G mreža usporen je zbog trenutne epidemiološke situacije i, iako najavljen za ovu, najverovatnije će biti sproveden naredne godine. Istovremeno, javnosti je usled spekulacije o raznim teorijama o štetnosti 5G, pre nekoliko meseci saopšteno iz RATEL-a da trenutno u Srbiji ne funkcioniše niti jedna bazna stanica 5G. One koje su bile instalirane kako bi se 5G mreža testirala i ispitivala i za koje je RATEL izdao privremene dozvole za korišćenje radio-frekvencija, Telenoru za jednu i Telekomu za tri takve bazne stanice, u međuvremenu su isključene, jer je proces testiranja završen, a rok na koji su izdate dozvole istekao. Ipak, to ne znači da Srbija trenutno nema posla sa kompanijom Huavej, niti da je taj proces pripreme za uvođenje 5G mreže stao. Naprotiv, pomenuti kineski gigant do odlaska u Vašington srpske delegacije predvođene Vučićem važio je za favorita u poslu uvođenja 5G mreže u Srbiju, a država se sa nekoliko memoranduma i sporazuma odavno obavezala ili pokazala dobru volju da baš njemu budu povereni najvažniji telekomunikacioni poslovi. Naime, nedavno je, i to posle vašingtonskog sporazuma, u Beogradu otvoren Centar za inovacije kompanije Huavej, uz prisustvo premijerke Ane Brnabić, kao i Mihaila Jovanovića, direktora pomenute Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu. Tom prilikom od Kineza se moglo čuti i da se nadaju da će Srbija da nastavi da se ponaša kao i do sada, kao pouzdan partner koji nikoga ne diskriminiše, dok su predstavnici srpske vlasti pokušavali da uvere svoje kineske partnere da će sve tako i biti i da niko tačku iz vašingtonskog sporazuma nije protumačio kao najavu promena u uspostavljenom partnerstvu. Srbija je, inače, sa kompanijom Huavej potpisala Memorandum o strateškom partnerstvu u razvoju širokopojasnog interneta, zaklinjala se u svoje učešće na kineskom Digitalnom putu svile, a nadležni ministar Rasim LJajić upravo je tom prilikom kompaniju Huavej targetirao kao ključnog partnera domaćeg Telekoma u pripremi infrastrukture za instalaciju 5G mreže u Srbiji. Takođe, prošle godine je potpisan i Memorandum o razumevanju za razvoj pametnih gradova sa istom ovom kompanijom, a ona je uključena i u projekat Nacionalna platforma za razvoj veštačke inteligencije, sa njom je sklopljen Sporazum o strateškom partnerstvu za razvoj informacione infrastrukture u obrazovnom sistemu, ali i kontroverzni projekat kojim je ugovoreno postavljanje 1.000 kamera za video-nadzor na 800 lokacija u glavnom gradu. Takođe, Huavej je nosilac i projekta izgradnje državnog Data centra u Kragujevcu, koji bi trebalo jednog dana da bude glavna baza podataka za celu državu i njenu upravu. „Huavej je prisutan u Srbiji već dugo i nedavno otvaranje Centra za inovacije samo je poslednji u nizu projekata koji su rezultat saradnje Srbije i ove kineske kompanije. Pored korišćenja njihove tehnologije u izgradnji postojeće telekomunikacione infrastrukture u Srbiji, svi ćemo se setiti projekta postavljanja kamera koje koriste softver za prepoznavanje lica zasnovan na veštačkoj inteligenciji. Iako ti projekti i potpisani sporazumi sa Huavejom ne iskaču iz normativa Srbije, dobra saradnja Kine sa našom zemljom podstakla je veću promociju ovih projekata i dala Huaveju pol poziciju (startnu prednost). Sve to ukazuje da nije realno očekivati da dođe do naprasnog prekida saradnje, koji bi podrazumevao ne samo veliki ekonomski udarac za Srbiju, već i doveo u pitanje njen integritet kao poslovnog partnera, ali izazvao i neekonomske posledice“, objašnjava Vladisavljev. Ovaj sagovornik NIN-a kaže da mu je zanimljivo i to što je nakon potpisivanja sporazuma iz Vašingtona skoro izostala reakcija zvaničnog Pekinga. „Sa druge strane, Vučić je u razgovoru sa kineskom ambasadorkom, sa kojom se sastao brzo nakon povratka iz Vašingtona, rekao da će Srbija čuvati iskreno prijateljstvo sa Kinom i nastaviti saradnju sa tom zemljom kao pouzdanim partnerom, u svim oblastima, uključujući i telekomunikacije. Zahladnjivanje odnosa sa Kinom bi za Srbiju zaista bilo komplikovano. U poslednjih 11 godina konstantno raste broj infrastrukturnih projekata koji se finansiraju kineskim kreditima i ne bi bilo dobro zameriti se partneru koji ima toliko tekućih poslova. Već neko vreme aktuelna je tema da li jačanje odnosa Srbije i Kine ugrožava dalji proces evrointegracija Srbije i njen odnos sa zapadnim partnerima. Ukoliko se zaista primeni sve ono što je potpisano u Vašingtonu, odnosno ukoliko taj sporazum dobije pravnu snagu, Srbija se može naći u situaciji direktne konfrontacije sa Kinom, sa kojom je u poslednjoj deceniji razvijala strateško partnerstvo, pa je veliko pitanje da li ćemo i dalje kineskog lidera Si Đinpinga zvati bratom.“ Ni Vladisavljev, kao ni Mitrović nemaju dilemu da je „nepouzdani dobavljač“, mada to eksplicitno ne piše u sporazumu iz Vašingtona, upravo Huavej, baš kao što će se složiti i oko toga da bi posledice istiskivanja kineske kompanije iz poslova u Srbiji mogle ozbiljno da nas koštaju. „Sigurno je da će u Srbiji razvoj digitalne ekonomije biti značajno usporen ako se ispoštuje dogovor iz Vašingtona, a to bi imalo dalekosežne posledice po ekonomski rast i globalnu konkurentsku prednost. Dodatni troškovi javili bi se ako se odlučimo i za raskid postojećih ugovora sa kompanijom Huavej, odnosno donesemo odluku da se oprema za razvoj 5G mreže ne nabavlja od njih. Postoje najmanje tri razloga za to: najpre, izbegavanje ključne kompanije na svetskom tržištu Huaveja prilikom odabira dobavljača povećaće investicione troškove. Prema analizama koje su sprovedene za razvijene zemlje ti troškovi se povećavaju za osam do čak 29 odsto. Onda, povećanje tih troškova značilo bi odlaganje pristupa ovoj mreži velikog broja korisnika u narednih desetak godina, a to onda dovodi do usporavanja privredne aktivnosti, ali i zaostajanje za razvijenima ne samo u privredi već i u oblastima obrazovanja, razvoja i istraživanja, inovacija, ali i u zdravstvu. Na kraju, odlaganje razvoja i primene 5G mreže vodi usporavanju tehnološke revolucije i ekonomskog rasta Srbije. Za zemlju veličine Srbije to bi značilo gubitak potencijalnog BDP-a u iznosu od 469 miliona dolara u periodu do 2035. godine“, kaže Đorđe Mitrović. Za njega je ponašanje Srbije koja se obavezuje Vašingtonu da neće nabavljati opremu od Huaveja, a uporedo sa tim ugovara strateško partnerstvo sa istom kompanijom, samo „još jedan dokaz da nema dosledne strategije razvoja informacionog društva i digitalne ekonomije i da se odluke donose ad hok“, iako bez dugoročne strategije, kako kaže, nema povećanja globalne konkurentske prednosti Srbije. Naš sagovornik ističe da je krajnje neizvesno da li će Srbija ispuniti obećano u Vašingtonu, ali je zato sigurno da ona digitalni jaz između nje i razvijenog sveta postepeno zatvara „zahvaljujući i opremi koju proizvodi Huavej, koja je zbog boljih karakteristika u poređenju sa konkurencijom, pristupačnijih cena i velike fleksibilnosti i mogućnosti prilagođavanja krajnjem korisniku toliko i privlačna za manje razvijene zemlje“. Direktni troškovi narušavanja saradnje sa kompanijom čija se oprema danas uveliko nalazi u našim telekomunikacionim mrežama i data centrima nesumnjivo biće veliki, dok se oni posredni, uključujući i političke troškove ukoliko ozbiljno iznerviramo Kineze, ne mogu do kraja ni izračunati. Sa druge strane, ništa manja enigma je koliko bi Srbiju moglo da košta ukoliko se odluči da iznervira SAD.