Kad svetac igra fudbal

Povod za bezrazložnu diskvalifikaciju Novaka Đokovića na otvorenom prvenstvu SAD Politika je ovako opisala: „Izvadio je lopticu iz džepa i poslao je reketom iza leđa, bez namere da bilo koga gađa. Na njegovu nesreću, loptica je pogodila u lice linijskog sudiju kojoj je – da stvar bude gora – u tom trenutku nakratko pozlilo...“ Videći šta se dogodilo, Nole je „pritrčao sudiji koja se posle minut-dva podigla na noge i izvinio joj se...“ i tako dalje. Očigledno je u ovom meču ulogu linijskog sudije obavljala žena. Ne može se, ipak, reći „sudiju kojoj je pozlilo“, „sudiji koja se podigla“, „izvinio joj se“ (sudiji). Sudija je samo muškog roda, što oseća i pisac teksta, sudeći po tome što je napisao „linijskog sudiju“. Muškog roda su i mnoge druge imenice na -ija koje označavaju ljudsko biće: mesija, turcizmi delija, kadija, dahija, efendija, imenice sa sufiksom -lija (novajlija, dugajlija, zanatlija, Nišlija) ili -džija (siledžija, kafedžija, sajdžija), zatim imena Andrija, Ilija, Matija i druga. Nezgoda je što takvim imenicama ne možemo dodati uobičajene sufikse za izvođenje ženskog roda, -ica ili -ka. Postoji knjiški izraz sudilja, koji je manje-više sinonim za suđaju – po narodnom verovanju, zamišljeno žensko biće koje u času rođenja deteta određuje njegovu sudbinu. U govoru je često i sudinica, ali (sažeto od sudijinica) označava pre svega sudijinu ženu. Skovana je reč sutkinja, ali je malo ko upotrebljava, bilo u sudu ili na sportskom terenu. Sve u svemu, biće da su najbolje postupile one dve-tri televizije koje su rekle da je Novakova lopta pogodila “ženu – linijskog sudiju”. Još malo sporta. Jedan navijač Partizana pita me kako se zapravo zove klub protiv koga su “crno-beli” igrali prošle nedelje u Kišinjevu, prestonici Moldavije. Na rumunskom (jezikom koji se govori u Moldaviji) zove se Sfintul Gheorghe, s kukicom na „i“. Izveštači su ga zvali “Sfintul Georg”, “Sfantul DŽordže” itd., a najčešće samo “Sfintul”. Pridev bez imenice, dakle, kao kad bismo kazali da se Crnogorci kupaju “u Svetom” umesto u Svetom Stefanu. Po tački 247 Pravopisa, pravilna transkripcija je Sfintul George. Neki izveštači su ga prevodili kao “Sveti Đorđe” ili “Sveti Georgije”. Pošto ovaj Georgije ne „ubiva aždahu“, kao u poznatoj drami Dušana Kovačevića, nego samo pika loptu, bolje je da upotrebimo narodski oblik Sveti Đorđe.