Poslušnost je uslov milosti dekana

Najuporniji će ostati. Na tom putu ostanka u svojoj zemlji izudaraće ih sa svih strana. Oni preostali, najveći broj njih, već cupkaju sa kartom u ruci, čekajući bus, avion, šta god. Teška zemlja za mlade. Oglodana do kosti, poharana pljačkom bez milosti, sistema vrednosti zasnovanog na nemoralu i neetici, koruptivna do vrha, posebnih pravila za one na vlasti - koji je tretiraju kao javnu kuću, uzimaju šta i kad hoće - i onih koji pokušavaju da održe glave iznad tog živog blata koje beznadežno usisava sve dublje. U toj jadnoj zemlji kojom haraju pljačkaši sa belim manžetnama i tamnim odelima, mladima je ostavljen izbor ili da odu ili da slede njihov princip uspeha. U ovom drugom, možemo da krenemo od Siniše Malog. Ministra finansija. „Možemo do prekosutra o razlozima odlaska mladih. Ali ovo je prilika da im pošaljemo poruku koji je to put kojim treba da idu. Kako da izbegnu taj prijemčiv model Siniše Malog ili ma kog drugog rukovodioca. U uređenim sistemima mladima se ne ostavlja mogućnost izbora koji sistem vrednosti da slede. Nema prostora za razmišljanje koji će sistem vrednosti usvojiti i koji model ponašanja. Ako vide da je Siniša Mali na najvišoj državnoj poziciji, onda sagledavaju šta ga je dovelo do te pozicije i gledaju da slede njegove korake. U neuređenim društvima poput našeg individualno je donošenje odluka koji ćete sistem vrednosti slediti. U uređenom svetu to nije pitanje ličnih sudova. Sistem vrednosti je sistem strogo ustanovljenih pravila, koja podrazumevaju moralna načela i svako kršenje je sankcionisano“, kaže Vladimir Obradović, profesor Fakulteta organizacionih nauka. On pravi paralelu sa Novakom Đokovićem koji je nenamerno, slučajno, napravio grešku koja je sankcionisana. Skupio je snage i hrabrost, izdigao se iznad situacije i rekao – izvinite, nije mi bila namera da to učinim. „Siniša Mali to nije učinio, naprotiv, svom silinom moćnika obrušio se na sve koji ga pozivaju na odgovornost“. Dugo godina FON je slovio za jedan od vodećih fakulteta ne samo u Srbiji, već i u regionu, čiji inženjeri su vodeći kadar u najprestižnijim kompanijama sveta. Zašto je dozvolio da jedna afera, plagijat doktorata Siniše Malog, sruši taj renome i potpuno ga kompromituje? FON je i danas po svim pokazateljima vodeći fakultet u regionu. Za upis vlada veliko interesovanje, upisujemo najbolje svršene srednjoškolce iz Srbije. Tokom studija studentima se nude aktuelni obrazovni programi podržani najsavremenijim metodama učenja, kao što su studije slučaja i poslovne simulacije. Studentske organizacije su veoma aktivne i studentski život odgovara najboljim svetskim univerzitetima. Studenti FON-a sada već konstantno osvajaju nagrade na prestižnim svetskim takmičenjima u oblasti rešavanja studija slučaja, upravljanja projektima, debate... Po diplomiranju, inženjeri FON-a predstavljaju najtraženije kadrove u Srbiji. Serija loših procena i pogrešnih odluka, ili nedonošenje odluka uopšte, doveli su do toga da ova afera poprimi neslućene razmere. Duboko sam ubeđen da je pravovremena i iskrena reakcija izostala, verovatno usled nespremnosti da se prizna greška, što je dovelo do eskalacije problema. Pojedinci, pre svega na upravljačkim pozicijama, nisu bili dorasli funkciji koju obavljaju. Nisu bili tad, nisu ni sad. Kako ste se vi osećali kada je Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta rešenjem potvrdio da je doktorat Malog, odbranjen na FON-u, plagijat, a kasnije je to jednoglasno potvrdio i Senat Univerziteta? Nisam bio iznenađen. U radu postoje delovi teksta preuzeti iz drugih izvora, što nije nužno pogrešno. Problem je što nisu navedene reference odakle je to preuzeto. Žao mi je bilo što mi sami na FON-u nismo uspeli sa tim da se izborimo već je bilo neophodno da se uključi šira akademska javnost. Doživljavam to i kao svoj lični neuspeh. Zašto sam FON nije smogao snage da reši ovaj problem pre nego što je pukla javna bruka? U vašem pitanju koristi se termin „javna bruka“. Ako pođemo od reči „javna“, u akademskoj zajednici to treba da bude glavna misaona vodilja. Javnost u radu jedna je, pored autonomije, od glavnih karakteristika univerziteta. Svaka značajnija aktivnost je proceduralno obojena elementima javnosti: uvid javnosti, javna odbrana i dr. Ako ukinemo javnost, ukinuli smo univerzitet. Svako ko zagovara tajnost u radu kreira sumnju da ima nešto da sakrije. S druge strane, postavlja se pitanje za koga je to bruka? Ko se obrukao? Ja se lično ne osećam obrukanim po tom pitanju. Kandidat – doktorand potpisuje izjavu da je rad njegovo originalno delo. Mi profesori nismo istražni organi. Ako je slagao i potpisao lažnu izjavu, prevario je akademsku javnost. U tom slučaju odgovornost je na njemu i za to treba da snosi adekvatne posledice. S druge strane, negiranje ili prikrivanje plagijata nakon što su se pojavile indikacije da je rad plagiran, bila bi bruka za one koji to čine. Da li je, ko i kojim putem vršio pritisak na profesore FON-a da se ovaj slučaj zataška? Na mene niko nije vršio pritisak. Nisam čuo ni od kolega ništa slično. Kada je doktorat Malog proglašen za plagijat, grupa od dvadesetak profesora Univerziteta u Beogradu tražila je da se utvrdi odgovornost dekana FON-a i članova Etičke komisije FON-a koja je u dva navrata konstatovala da doktorat Malog nije plagijat. Da li je tačno da je dekanu Miliji Suknoviću izrečena javna opomena i da li čak i ta najblaža kazna za sobom povlači obavezu dekana da podnese ostavku? I šta ako on to ne uradi? Rešenjem Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu, dekanu FON-a izrečena je mera javne opomene. Dekan ima pravo žalbe Senatu, odnosno Etičkom odboru u roku od osam dana od prijema rešenja. Tek posle rešavanja po žalbi, ako bude uložena, izrečena mera će biti pravosnažna. Prema opštim aktima Univerziteta u Beogradu, član akademske zajednice sa izrečenom i pravosnažnom merom za povredu etičkog kodeksa ne može biti ni na jednoj rukovodećoj funkciji. Ne može biti ni šef katedre, a pa ni dekan. U slučaju pravosnažne mere za povredu kodeksa, zaista ne mogu da zamislim situaciju da dekan neće postupiti u skladu sa aktima Univerziteta i na taj način se izložiti mogućnosti dodatnih prijava. Da li je iko od profesora prošle nedelje, na poslednjoj sednici Nastavno-naučnog veća FON-a, reagovao kada je dekan Suknović negirao da je kažnjen javnom opomenom zbog lažnog doktorata ministra finansija? Iznenađujuće, prof. Suknović, dekan, na početku sednice je negirao da mu je izrečena bilo kakva mera. Pretpostavljam da mu u tom trenutku još uvek nije bilo uručeno rešenje, te nije imao formalna saznanja o tome. Kako je sednica bila u onlajn režimu, jedan od profesora je skenirano rešenje prosledio svim učesnicima NNV. Dekan dalje nije na to reagovao. Zašto ćute vaše kolege? I kako smo došli dotle da profesori Univerziteta ćutke prelaze preko krađe intelektualne svojine? Pa, šta onda možemo očekivati od običnih građana? Kolege ćute jer su možda u strahu. Svako ko ima suprotno mišljenje smatra se protivnikom FON-a. Svako ko iznese to mišljenje „van kuće“ obeležava se kao neko ko ruši FON. Stigmatizacija neistomišljenika poprimila je razmere koje nisu primerene ni privatnoj firmi, a kamoli državnoj akademskoj instituciji koju plaćaju svi građani. Nisu retki pritisci prilikom napredovanja u više zvanje, odobravanju predmeta ili nekog projekta. Neistomišljenici sa dekanom i njemu bliskom garniturom bivaju skrajnuti, imaju manje šansi za razvoj, a neretko im je ugrožena i egzistencija. Samo zato što misle drugačije. Tome se oštro mora stati na put. Svuda. A posebno u akademskoj zajednici koja treba da bude oličenje mesta gde se sukobljavaju različita mišljenja. Slažete li se sa onima koji tvrde da se poslednjih godina ubrzano, preko master studija na FON-u, legalizuju sumnjive diplome osnovnih studija na brojnim privatnim fakultetima? Nijedna generalizacija nije dobra, pa ni ova. Činjenica je da značajan broj studenata koji završe osnovne studije na nekom od privatnih fakulteta dolazi na FON na master studije. Iz ličnog iskustva mogu da tvrdim da među njima ima odličnih studenata, vrednih i odlučnih da unaprede svoje znanje i karijeru. S druge strane, postoje i studenti koji nisu u stanju ni da napišu zadovoljavajući seminarski rad. Mi, kao profesori, ulažemo posebne napore kako bismo te studente doveli do minimalnog nivoa znanja da steknu master diplomu. Vidite, bilo bi diskriminatorno ukoliko bismo svršene studente delili na one koji dolaze sa privatnih ili sa državnih fakulteta. Neki od najboljih svetskih univerziteta su u privatnom vlasništvu. Ono na čemu treba raditi jeste da se nivo kvaliteta obrazovanja na svim ustanovama ujednači i unapredi. Svi univerziteti, bez obzira na to ko je osnivač, trebalo bi da budu neprofitne organizacije. To bi bila polazna osnova za unapređenje rada obrazovnih ustanova. Ako je dekan u martu nameravao da smanji plate profesorima zbog finansijskih problema, da li je logično da nekako baš u to vreme počinje izgradnja nove zgrade, za čije bi opremanje FON u naredne dve godine trebalo da obezbedi više od pola miliona evra? I šta se može desiti ako ne bude novca za to? Može li FON ostati i bez do sada uloženih para, i bez nove zgrade? Nova zgrada omogućiće FON-u dalji rast i razvoj. To je odlična prilika da FON postane regionalni lider u obrazovanju u IT-ju i menadžmentu. Izgradnja se finansira iz kredita EIB, tako da se ne mogu jednoznačno dovesti u vezu početak radova i smanjenje plata. Ipak, FON se ugovorom obavezao da investira 60.000.000 dinara u opremanje zgrade u roku od dve godine od završetka radova. Kako je po ugovoru predviđeno da investitor (Vlada RS) može pokrenuti postupak brisanja FON-a iz javnog registra korisnika nepokretnosti ukoliko ne izvrši ugovorne obaveze, nadam se da rukovodstvo fakulteta ima plan kako će i iz kojih izvora obezbediti navedena sredstva i sprečiti realizaciju navedene ugovorne klauzule, tj. gubitak zgrade, zemljišta i uloženih sredstava. Iskreno, ne mogu da zamislim drugačiji ishod. Spadate u grupu profesora koji upravi FON-a zameraju zbog saradnje sa nekim privatnim firmama. O čemu se tačno radi i da li to ima veze sa nedavnom izjavom rektorke Ivanke Popović koja je za BIRN rekla da je „prethodnom dekanu FON-a pre više godina usmeno predočeno da fakultet jasno razgraniči svoje obrazovne aktivnosti od aktivnosti Mokrogorske škole menadžmenta“? Šta je tu sporno? FON je fakultet koji svoj ugled dobrim delom duguje i uspešnoj saradnji sa privredom. Stoga ne zameram saradnju sa privatnim firmama, već nedovoljno transparentnu i potencijalno spornu saradnju. Našim zakonima nije regulisano da se master programi izvode u saradnji sa privatnim firmama, već isključivo sa drugim visokoškolskim ustanovama. FON je do ove godine izvodio zajednički program sa jednom privatnom firmom koja je naplaćivala od studenata višestruko veći iznos od školarine koja je usvojena na FON-u. Na sajtu te privatne firme stajalo je uverenje o akreditaciji studijskog programa FON-a i lista FON-ovih nastavnika od kojih veliki broj nije ni znao za to. Ono što je možda najspornije u toj saradnji jeste izvođenje nastave van sedišta ustanove, na atraktivnim turističkim destinacijama u zemlji i inostranstvu, kao što su Mokra gora, Šangaj ili Petrovac na moru, što je u direktnoj suprotnosti sa zakonom, kao i izdavanje diploma koje mogu da dovedu do zablude u javnosti jer sadrže logo i FON-a i partnerske firme, kao i potpise dekana i rukovodioca programa ispred FON-a. Izgled diplome, koja je javna isprava, propisan je zakonom i ne bi smeo da se slobodno kreira u marketinške ili druge svrhe. Prema mojim saznanjima, do sada, iako program traje 7-8 godina, nije izdata nijedna zvanična diploma, već su izdavana uverenja i gorepomenute diplome, koje, prema mom mišljenju, nisu u skladu sa zakonom. Tim povodom, nedavno je na FON-u bila i prosvetna inspekcija, ali nemam saznanja o ishodu te posete. Kao što vidite, koristim izraze „prema mojim saznanjima“ i slično, jer su informacije o ovom programu teško dostupne. Iako je grupa profesora, među kojima sam i ja, više puta zvanično postavljala pitanja u vezi sa ovim programom, konkretne odgovore nismo dobili ni od rukovodioca programa, ni od šefa nadležne katedre, niti od dekana. Kako vama deluje objašnjenje kolega sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu da se neće preispitivati doktorat Aleksandar Martinović, jer u to vreme nije bila predviđena kazna za neetičko ponašanje? A može li se onda postaviti pitanje odgovornosti članova komisije koji nisu uočili da je isti rad Martinović objavio šest puta? Zaista ne znam puno o ovom slučaju. Da li će se preispitivati ili neće zaista ne znam i ne znam kakva je procedura. Što se komisije tiče, pitanje odgovornosti se može postaviti, međutim prilikom ocene podobnosti kandidata dostavljaju se samo naslovi radova, ne i sami radovi. Dakle, ukoliko su naslovi slični, to ukazuje da se kandidat bavio određenom oblašću, ne znači nužno da je isti rad objavljivao šest puta. Komisija prvenstveno ceni doktorsku disertaciju, a ne i celokupni opus kandidata. S druge strane, komisija koja ga je birala u nastavničko zvanje (mislim da je docent), mogla je da uzme u obzir i sadržaj radova i ustanovi da li su radovi u manjoj ili većoj meri iste sadržine. Posledično, sledeća komisija koja bude odlučivala o eventualnom napredovanju docenta Martinovića u više zvanje, trebalo bi da uzme u obzir ove navode koji su sada opštepoznati. Ukoliko to pak ne učini, verujem da će neko, u skladu sa procedurom, dostaviti prigovor u periodu dok izveštaj o izboru u zvanje bude na uvidu javnosti. Kakva se poruka šalje studentima ovakvim, nekažnjenim primerima neetičkog ponašanja? Kakve generacije danas stvara Beogradski univerzitet? Ovo su dva potpuno odvojena pitanja. Mislim da je Univerzitet u Beogradu smogao snage i pokazao da ne toleriše neetičko ponašanje. Oduzeo je doktorat jednoj od najuticajnijih osoba u Srbiji i izrekao meru povrede Kodeksa dekanu jednog od najpopularnijih fakulteta. Tako da se ne bih složio da su to nekažnjeni primeri. Pored toga, vodi se još solidan broj procesa koji će u nekom trenutku rezultirati pravičnim odlukama. Moguće je da će i neki novi procesi biti pokrenuti. Ovi procesi su možda spori i dugo traju, ali su do sada uglavnom dobili odgovarajući epilog. Beogradski univerzitet i FON na kome ja radim stvaraju odlične kadrove. To su kadrovi koji su traženi i deficitarni, kako na domaćem tako na inostranom tržištu rada. Ne smemo nikako staviti znak jednakosti između određenih pojedinaca i institucija. To bi bila jednačina za veoma toksičnu formulu. Da li zbog svega toga treba da nas čudi što većina studenata jedva čeka da diplomira i da emigrira? Nažalost, često o ovome razgovaram sa studentima. Najveći broj njih otvoreno iskazuje nameru da napusti zemlju po završetku fakulteta. Međutim, mislim da su razlozi mnogobrojni i mogli bismo ceo intervju da posvetimo samo tome. Ko se plaši studentskih protesta i zašto vlast na mlade misli tek kada oni izađu na ulice? Kada sam bio asistent, na početku karijere, bilo je nekih nesuglasica između studenata i fakulteta. Jedan ugledni profesor, kasnije emeritus, rekao mi je: „Vlado, studenti su uvek u pravu.“ Iako tome ima više od 15 godina, i danas se vodim tom devizom. I možda je to odgovor na vaše pitanje: studenata se plaše jer su uvek u pravu, a vlast na njih misli kad izađu na ulice jer nije mislila na njih ranije. Srpsko društvo je duboko podeljeno. Ima li te podele na podobne i nepodobne i na FON-u? Slika podeljenosti srpskog društva, nažalost, preslikana je i na FON. Podele su duboke i sve dublje. Za grupe podobnih sve je moguće. Čak i kad se ne ponašaju u skladu sa akademskim normama, budu zaštićeni jer su u milosti rukovodstva. Za nepodobne ništa nije moguće: ni predmet, ni konkurs za izbor u zvanje, ni projekat, ni članstvo u komisiji. Ništa. Podobnost se ne meri rezultatima već stepenom istomišljeništva i lojalnosti rukovodstvu. Ne fakultetu. Ne studentima. Ne Univerzitetu. Rukovodstvu.