Bez novog dekana uz pomoć prijatelja

Dva i po meseca nakon što je nekadašnja v. d. dekana Filološkog fakulteta u Beogradu LJiljana Marković podnela ostavku zbog izrečene javne opomene Etičkog odbora Univerziteta u Beogradu, ona nije postala specijalna savetnica ministra prosvete Mladena Šarčevića, makar na osnovu informacija sa sajta Ministarstva, već je nastavila karijeru redovnog profesora na katedri za japanski jezik. Na teret joj se štošta stavljalo – između ostalog gomilanje funkcija, prisvajanje tuđeg intelektualnog rada, plagiranje i autoplagiranje, fantomske bibliografske odrednice zbog kojih je bibliografiju uklonila sa sajta fakulteta, te davanje višemilionskih godišnjih prihoda nekolicini bliskih saradnika. Međutim, prestižna visokoškolska ustanova i dalje ne uspeva da nađe modus normalnog funkcionisanja. Tokom proteklih nekoliko sedmica, Nastavno-naučno veće fakulteta je tajnim glasanjem na kojem je učestvovalo skoro 90 odsto njegovih članova uspelo da oformi brojne komisije i tela od kojih su neka na formiranje čekala i po nekoliko godina. Javnosti verovatno najzanimljiviji je Etički odbor, bez čijeg je rada nemoguće ispitati nagomilane optužbe za plagiranje. Kruna tog napora bilo je glasanje o kandidatu za dekana zakazano za 17. septembar, ali je tri dana pred sednicu privremena uprava fakulteta na čelu s aktuelnom v. d. dekana Anđelkom Mitrović, inače bliskom saradnicom LJiljane Marković, sednicu odložila za 21. septembar. U međuvremenu je Prosvetna inspekcija Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja obavila vanredni inspekcijski nadzor i naložila da se postupak izbora dekana obustavi zbog neusaglašenosti Statuta Filološkog fakulteta sa Zakonom o visokom obrazovanju koji je donet pre tri godine. Prema obrazloženju v. d. dekanskog kolegijuma, reč je o procesu koji je započet prilikom inspekcijskog nadzora iz decembra prošle godine. Saopštenje je sadržalo i optužbu da „manjinska, ali glasna i agresivna strana“ nastavnog kadra unosi razdor unutar samog fakulteta svojim obraćanjima rektoratu, resornom ministarstvu i medijima. Po obustavljanju izbora dekana, inspekcija je za usvajanje novog Statuta (postojeći je iz 2006. godine, s određenim doradama iz 2013. godine) dala rok od petnaest dana. Slučajno ili ne, dakle, inspekcija je dugogodišnji problem neusaglašenosti Statuta odlučila da reši baš u trenutku kada je trebalo da bude izabran novi glavni rukovodilac fakulteta. Simptomatično je da je ista ta inspekcija u rešenju iz decembra 2019. bila naložila da se izbor za dekana tada održi. Propisi se u međuvremenu nisu promenili. U tom, prethodnom rešenju, usvajanje Statuta i izbor dekana nisu bili kauzalno povezani i nije jasno šta se to u međuvremenu promenilo. Osim aktera, pošto je u decembru 2019. glavna kandidatkinja bila upravo LJiljana Marković. Na pitanje po kom je osnovu bilo moguće u nepunih godinu dana i dozvoliti i obustaviti izbor dekana, iz Ministarstva prosvete su odgovorili sledeće: „Kako je u vreme vršenja vanrednog inspekcijskog nadzora (iz decembra 2019, prim. aut.) Savet fakulteta već doneo odluku da će prof. dr LJiljana Marković obavljati poslove dekana Filološkog fakulteta kao vršilac dužnosti, do izbora novog dekana, da se ne bi dovodio u pitanje rad ustanove i njenih organa, Nastavno-naučnom veću je naloženo da preduzme sve radnje radi donošenja odluke, vezano za predlog kandidata za izbor dekana.“ Kako fakultet nije usaglasio statut u predviđenom roku, kontrolni inspekcijski nadzor iz septembra ove godine naložio je obustavljanje izbora dekana. Dve stvari ostaju nesporne – fakultet i sad ima vršioca dužnosti dekana, inspekcija je i dalje izvršena pred sam izbor novog dekana, i teško je oteti se utisku proizvoljnosti. Opet, slučajno ili ne, ime jedne od prosvetnih inspektorki, Katarine Žugić Jovanović, koja je vršila funkciju šefa Odseka za inspekcijske poslove u visokoškolskim ustanovama, već se pominjalo u javnosti, i to u oktobru 2018. godine. Tada su otpušteni predavači iz Visoke medicinske škole u Ćupriji slali dopise i prijave na nekoliko adresa - među njima je bila i inspektorkina - u kojima su molili da se reaguje na činjenicu da su u Ćupriji jednu od nekoliko plata zarađivali i Aleksandar Martinović, Vladimir Orlić i Dragan Laketić, visoki funkcioneri SNS-a. Prema njihovim tadašnjim svedočenjima, nisu dobili nikakav odgovor. Valja podsetiti da je LJiljana Marković istovremeno bila dekanka Filološkog fakulteta i poslanica SNS-a u Skupštini grada Beograda, iako Statut UB striktno zabranjuje da dekani obavljaju političke funkcije. Ostavku na potonje mesto je podnela tek nakon opomene rektorke UB Ivanke Popović. Ni saopštenje dekanskog kolegijuma nije prošlo bez reakcije - šestoro upravnika katedara ukazalo je da saopštenje četvoročlanog v. d. dekanskog kolegijuma nije potpisao v. d. prodekana za nastavu Dalibor Sokolović. Podsetio je i da je Prosvetna inspekcija u rešenju s kraja 2019. godine za usaglašavanje Statuta fakulteta sa Statutom UB i Zakonom i izbor dekana predvidela isti rok od osam dana. Dakle, ta dva procesa su morala biti obavljena takoreći istovremeno. Tadašnja v. d. dekana LJiljana Marković nije formirala Statutarnu komisiju, uprkos želji dobrog dela nastavnog kadra, pa nije jasno zašto je ovaj problem potegnut baš sad. Uz to, podsećaju potpisnici, sadašnji postupak izbora za dekana vođen je prema svim odredbama Statuta fakulteta, Statuta UB i Zakona, i to u dogovoru sa samim Rektoratom, koji je bio predložio upravo da se najpre izabere novi dekan, da se uporedo s njegovim izborom uskladi Statut, a da se on potom i usvoji. Naposletku su se osvrnuli na opasku v. d. dekanskog kolegijuma o „manjinskoj, bučnoj, agresivnoj strani“ zaposlenih koji žele da se izbor dekana sprovede do kraja. Teško se može govoriti o manjinskoj strani, kažu oni, budući da je na nedavnim izborima za komisije i tela Filološkog fakulteta dobila 38 od 42 odbora. Inače, među potpisnicima je i „sporni“ Dalibor Sokolović, inače šef Katedre za slavistiku. Usledilo je i pismo podrške nekolicine profesora Filološkog fakulteta koji su profesionalnim i javnim delovanjem ostavili dubok trag u srpskoj kulturi i javnosti. Darinka Gortan Premk, Ranko Bugarski, Vladeta Janković, Leon Kojen, Dragan Stojanović i Đorđe Trifunović nedvosmisleno su vanredni inspekcijski nadzor i obustavljanje procesa izbora novog dekana doveli u vezu s delovanjem LJiljane Marković i njenih saradnika, podvukavši da je reč o kršenju autonomije univerziteta. Slično razmišljaju i predavači sa Filozofskog fakulteta okupljeni oko Inicijative „Nije filozofski ćutati“, koji su javnom podrškom kolegama s Filološkog fakulteta pozdravili i redosled poteza koji je bio utanačen s rektorkom Ivankom Popović, a koji je prema njihovoj proceni trebalo da Filološki fakultet konačno uvede u okvire predvidivog, zakonitog poslovanja. O jasnoj nameri v. d. dekanskog kolegijuma da spreči izbor novog dekana po svaku cenu, pa i onu formalno-pravnu, svedoči i njihova reakcija na nesvakidašnju odluku Saveta Filološkog fakulteta, koji je bio formiran upravo za vakta LJiljane Marković, da se ogluši o rešenje Prosvetne inspekcije. Naime, kako jedino Savet može da raspiše konkurs za novog dekana, jedino on može i da ga poništi; kada je odlučio da to ne uradi, v. d. dekana Anđelka Mitrović je mimo svojih ovlašćenja donela odluku o privremenom obustavljanju procesa za izbor dekana, dok se Savet ne izjasni ponovo, i, po mogućstvu drugačije, što je proceduralno gledano jednako vršenju pritiska na članove ovog tela. Filološki fakultet, njegovi studenti i zaposleni su se tako našli u papirološkom limbu oportunizma, kao i mnogo puta do sada. Otuda se veliki deo zaposlenih bio odlučio na protest koji se održao u utorak 29. septembra. Šetnjom od Platoa ispred Filozofskog fakulteta do Ministarstva prosvete u Nemanjinoj, skrenuli su pažnju na dva glavna zahteva – da se izbor dekana dovrši po važećim propisima i da Mladen Šarčević razreši LJiljanu Marković funkcije specijalne savetnice, ako je uopšte obavlja. Napominju da su spremni na drastičnije korake ukoliko reakcija iz Nemanjine izostane.