Računaljka u nereferentnim rukama

Nakon šest meseci otimanja medijskog prostora, upadanja u reč svima i pojašnjenjima šta je kolega (najčešće dr Kon) hteo da kaže, dogodilo se čudo - dr Darija Kisić Tepavčević je dobrovoljno govornicu prepustila nekom drugom. Bilo je sasvim dovoljno da novinarka N1 zatraži komentar o podacima do kojih je došao NIN a koji pokazuju veće brojke od onih koje zvanično saopštava „Batut“, pa da zamenica direktora „Batuta“ proceni kako je pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković prava adresa za odgovor. Nije da je baš na izvoru informacija, niti mu je radno mesto blizu institucije koja je „izgubila“ više od 6.500 kovid pozitivnih pacijenata samo u julu, ali sedi u tzv. Kriznom štabu i upravlja Vojvodinom, iz koje ukupan broj zaraženih nije „procurio“ još od 20. jula, što ga čini i te kako „referentnim“ za sakrivanje podataka. Pokazalo se – sjajna procena dr Kisić. Gojković nas je hitro otpisao tvrdnjom da NIN nije „referentna institucija“ i tako izbacio iz igre da budemo sledeći koji će se poigrati sa stanovništvom i propisati novi paket epidemioloških mera. Dobro, nije to ni bio plan kada smo podatke zatražili od nadležnih institucija, svesni da za tako nešto ne bismo imali išta veći legitimitet od pravno nepostojećeg i po aktuelnim zakonima ove zemlje nenadležnog tela koje je oformljeno na nepostojećoj sednici Vlade i nazvano „Krizni štab“. Ili, kako to pojašnjava Vesna Rakić Vodinelić, tela „koje može da radi šta mu padne na pamet, a niko ne mora da ga sluša“. Ne, NIN je pre imao nameru da iskoristi svoju pravu nadležnost („rad u korist građana i nezavisni nadzor vlasti“, kako kaže Vikipedija o ulozi medija) da bi u „nedostatku digitalizacije u zdravstvu“, na koju se vajka tehnička premijerka, prikupio validne podatke koji bi možda mogli da pomognu pojedinim lekarima u Kriznom štabu. Ipak je pomalo mučna situacija u kojoj nam je još pre tri meseca dr Srđa Janković obećao proveru duplih unosa u bazu podataka, a dr Kon najavio reviziju statistike, da bi rezultat svega bio veliko ništa. I još mučnija da nam mere propisuju ljudi koji imaju uvid samo u „upristojene“ cifre koje im neko gurne u ruke uoči susreta sa novinarima. Zbog njihove neobaveštenosti već smo imali dovoljno štete. Nekako im se omaklo da nam usred epidemije u trajanju od tri dana zabranjuju i da izbacujemo đubre iz stana, iako im se preventiva uglavnom svodila na apele na higijenu. A to je dovelo do tolikog posttraumatskog sindroma da su se i pojedini čitaoci NIN-a naljutili zbog objave brojeva do kojih smo došli, optužujući nas da hoćemo ponovo da ih utamničimo, pa su zavapili – vratite nam one „upristojene“ brojke Kriznog štaba! Baš kao što im se omaklo da nas nedavno „upozore“ da se „vratimo do petka“ iz zemalja u okruženju, jer će se nakon toga primenjivati mera obaveznog nadzora. A to je, kako objašnjava Sofija Mandić, pravilo koje po Zakonu o zaraznim bolestima važi tokom cele epidemije i odnosi se na sve putnike koji dolaze iz zemalja u kojima je proglašena epidemija, a „halucinacije Kriznog štaba o nekim putnicima, nekim zemljama i nekom petku od 18 časova su – recimo to sasvim otvoreno – težak bezobrazluk“. A kada nam već Krizni štab ima problem sa važećim zakonima, ne bi trebalo i da ima sa brojkama. Međutim, gledajući one do kojih je došao NIN, Gojković je izgovorio antologijsku rečenicu – da „ne zna kakva je metodologija lista NIN“. Ako u Srbiji postoji 13 referentnih zavoda i tri instituta koji prikupljaju i obrađuju podatke u regionima za koje su nadležni i ako te podatke pošalju NIN-u (baš kao što ih šalju i „Batutu“), onda se radi o najdrevnijoj metodologiji – običnom sabiranju. A činjenicu da te iste brojke, kada stignu do „Batuta“ i Kriznog štaba, na volšeban način splasnu, pre možemo da razumemo ako je umesto metodologije kao naučna metoda primenjena frazeologija s kojom Krizni štab daleko bolje barata.