Nove uloge za stare glumce

I ovu vladu kao i prošlu izabraće samo jedan čovek - Aleksandar Vučić, sadašnji predsednik Srbije i SNS-a. Prošli put je na rukovodeća mesta „ministarstava sile“ – unutrašnjih poslova i odbrane - i BIA postavio osobe kojima je najvažnija, a izgleda i jedina preporuka lična odanost njemu. Ministar odbrane Aleksandar Vulin, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i direktor BIA Bratislav Gašić tokom mandata nisu se samo takmičili u odanosti Vučiću. Utrkivali su se i u izazivanju afera od kojih su se neke desile i pre nego što je Vučić njih postavio na (do)sadašnje funkcije. Svaka od afera, da Srbija nije država sa hibridnom demokratijom i autoritarnim režimom, kako su ocenile međunarodne institucije, bila bi dovoljna za njihovu smenu. To se nije desilo. Naprotiv, oni su napredovali i po svemu sudeći opet su kandidati za važna mesta, o čemu pišu i prorežimski tabloidi. A da je Srbija pravna država, političarima sa takvim profesionalnim biografijama i bagažom ozbiljnih afera ne bi bilo mesta ni u jednoj vladi. Ali pošto nije, evo ih ponovo na audiciji za ministarstva sile i BIA, možda u nešto izmenjenim ulogama. Čime su se to preporučili? Vulina javnost prepoznaje najviše po aferi „tetkino dete“, zbog nemuštog objašnjenja kako je kupio luksuzan stan novcem koji nije zaradio. Dok je bio opozicioni poslanik na listi SNS-a, 2011. on i supruga su platili prvu ratu za stan od 40.000 evra i obavezali se da će preostalih 204.620 evra uplatiti najkasnije do kraja septembra 2012. Kada je 2014. imenovan za ministra za rad, Agencija za borbu protiv korupcije je povela postupak protiv njega. Vulin je menjao iskaz. Prvo je tvrdio da je stan platio od prodaje imovine. KRIK je otkrio da je jedinu nekretninu koju je posedovao - jednosoban stan u Novom Sadu - Vulin dobio na poklon, a potom ga prodao bratu za 38.000 evra, što nije bilo dovoljno ni za prvu ratu. Zatim je tvrdio da je novac dobio od ženine tetke iz Kanade. Postavilo se pitanje kako ga je uneo, jer nijedna državna institucija unošenje novca nije registrovala. Dozvoljena suma bez provere je 9.999 evra, što znači da bi za prenošenje bez registracije bio potreban 21 odlazak i dolazak. On je, međutim, Agenciji prijavio da je preostalu sumu za stan prodavcu uplatio odjednom. To do danas nije objašnjeno. Agencija je 2015. podnela prijavu. Prvo osnovno tužilaštvo prijavu odbacuje bez provera. Agencija zatim podnosi prijavu Višem tužilaštvu koje se oglasilo nenadležnim. Srpski portal KoSSev otkrio je da je Vulin kao direktor Kancelarije za KiM od 2012. do septembra 2013, bez tendera sklopio skoro milion evra vredan ugovor sa DBS Konsel sekjuriti servis. Toliko je plaćeno da se u Kosovskoj Mitrovici postave kamere, što nije urađeno. Bilo je sumnjivo i kako je Kancelarija za KiM kupila uniforme, radna odela i obuću, kao i vozila za više od 600 pripadnika civilne zaštite. Sve ove poslove Kancelarija za KiM je proglasila državnom tajnom. Vojni sindikat i poznavaoci prilika u vojsci su više puta optuživali Vulina da je onemogućio da trošenje novca u Ministarstvu odbrane na čijem je čelu od 2017. bude transparentno. Tako su kupljeni polovni migovi u Rusiji koji nisu mogli da lete. Za Vulina se postavilo pitanje i zašto nije služio vojsku, iako je 90-ih bio jedan od osnivača JUL-a koji je vodio ratnu politiku. Pravdao se da nije primljen u vojsku zbog velike dioptrije, a zatim je pokušao to da nadomesti obukom od 15 dana. Vulin je imao i aferu kao ministar rada, kada je uhapšen brat njegovog najbližeg saradnika zbog prodaje droge dok je koristio službeni automobil Ministarstva. Uhapšen je Marko Jablanović Divljak, brat državnog sekretara i stranačkog kolege Vulina u Pokretu socijalista Aleksandra Jablanovića. Slučaj je bio zataškavan, dok ga mediji nisu otkrili. Vulin je prošao bez posledica, a Aleksandar Jablanović je podneo ostavku, jer je utvrđeno da je bratu dao službeni džip. Uz sve to, Vulin je posećivao i Jovanjicu na kojoj je otkrivena plantaža marihuane. Najozbiljnija afera od kada je Vulin ministar je, ipak, Krušik. On i Ministarstvo su bili obaveštavani o tome da pojedina privatna preduzeća dobijaju privilegovane cene za oružje u toj fabrici. Dobijali su i ugovore koji su bili štetni za Krušik. Vulinovo ministarstvo je davalo i saglasnost da privatni trgovac Slobodan Tešić, finansijer SNS-a, dobija najunosnije poslove izvoza oružja koje proizvode državne fabrike namenske industrije. Iz dokumenata se vidi da je osim Tešića, koji je na crnoj listi SAD, diskontne cene u Krušiku imao i GIM, za koje je posredovao otac ministra policije, i Internešnel golden grupa iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Nisu ispitane ni sumnje da je Vulin zloupotrebio vojne službe kada je javno reagovao na tekst koji nije ni objavljen, već je bio samo deo interne prepiske bivšeg ministra odbrane Dragana Šutanovca i urednika Nedeljnika Veljka Lalića. Još puniji je kofer afera Nebojše Stefanovića. On se i dalje potpisuje kao doktor nauka iako nije otklonjena sumnja u njegov doktorat iz 2013, a pod sumnjama je i njegova fakultetska diploma. Brojni profesori, nakon analize doktorata, zaključili su da „obiluje plagijatima“. Profesori Ana Langović Milićević, Tatjana Cvetkovski i Neđo Danilović sa Megatrenda, koji su odobrili doktorat, zvanično su, potpisima, podržali listu SNS-a za beogradske izbore 2018, koju je vodio baš Stefanović. Vlast je htela da aferu doktorata okonča nalazom komisije Megatrenda koja je zaključila da nema razloga za poništenje. Međutim, N1 je utvrdio da je Megatrend nostrifikovao Stefanovićevu diplomu koju je navodno stekao po obrazovnom sistemu Velike Britanije u firmi Megatrend internešnel ekspert konzorcijum, koja nikada nije bila registrovana za obrazovanje. Stefanović je pokušao sve da demantuje: „Ja sam se školovao u Srbiji, ovde su bili programi, konkretno, u Sava centru su se održavala predavanja“. Tu se postavilo pitanje ukoliko je diplomirao u Srbiji - zbog čega je tražio nostrifikaciju diplome? Diplomu nije pokazao. Nisu to umesto njega uradile ni kolege iz SNS-a, inače sklone da mašu Vučićevim indeksom. Eksperti za rad policije ukazuje da ministar često selektivno iznosi podatke o operativnim akcijama, krši prezumpciju nevinosti i vrši pritisak na tužilaštvo. To se vidi iz reagovanja Stefanovića u slučaju istrage pogibije Stanike Gligorijević (52) na naplatnoj rampi u Doljevcu 31. januara 2019, kada je na vozilo u kome je bila naleteo automobil u kome se nalazio i tada i sada v. d. direktora Koridora Srbije Zoran Babić. Insajder je za snimak nesreće pitao nadležno Osnovno tužilaštvo u Nišu, koje je u pisanoj izjavi odgovorilo da nedostaju dva minuta snimka, te da je to „od značaja za vođenje postupka“. Stefanović je, međutim, tu vest proglasio za „lažnu informaciju“, nakon čega je to tužilaštvo izdalo novo saopštenje u kome demantuje svoj odgovor Insajderu pravdajući sve „tehničkim razlozima“. Optužbe o Stefanovićevim zloupotrebama u MUP-u stizale su i iz same policije. Policajci Milan Dumanović i Mladen Trbović, kao i Dejan Tripković su zbog nezakonitog praćenja podneli krivične prijave i protiv Stefanovića, njegovog kuma Gorana Papića, i bivše sekretarke MUP-a Dijane Hrkalović. Tripković u prijavi navodi da je formiran nelegalni centar u kabinetu ministra, koji se koristi za nezakonitu prismotru opozicije, novinara, javnih ličnosti i rukovodilaca MUP-a. Prijava je ekspresno odbačena bez provere. Prijava Dumanovića i Trbovića da su nezakonito angažovani u Srebrenici kao lažni novinari bez policijske legitimacije je isto tako prošla, a oni su doživeli i odmazdu. Kancelarija zaštitnika građana je utvrdila da su nezakonito uhapšeni. Zatim su optuženi da su time što su javno potvrdili da su podneli prijavu odali službenu tajnu. Ovaj neobični postupak još traje. Iako je to suđenje zatvoreno za javnost, Stefanović svedoke iz MUP-a nije oslobodio čuvanja službene tajne. Ministra su pratile optužbe i da u MUP dovodi nestručne osobe. Primer je njegov kum Goran Papić, koji je pre nego što ga je Stefanović postavio, radio kao ugostitelj u preduzeću svog oca, sa nezavršenom srednjom školom. Ministra su pratile afere i zbog njegovog sada pokojnog oca Branka Stefanovića. Nekadašnji vlasnik hotela Šumadija NJegomir Kilibarda je tvrdio da mu je Branko Stefanović nudio 300.000 evra, koje je doneo u torbi, a spominjao je i ministrovog kuma Papića, čija je uloga, prema njegovim rečima, bila da mu ponudi novac za ćutanje o pokušaju ministrovog oca da preuzme hotel. Takođe, o najvažnijoj aferi, trgovini oružjem, zna se još od septembra 2018, kada je NIN objavio da je Branko Stefanović registrovao preduzeće za preprodaju oružja. On je sa Goranom Todorovićem osnovao, godinu i po dana po imenovanju sina za ministra, preduzeće Junajted BG. Kada je 2018. postao jedini vlasnik, to preduzeće je ubrzo dobilo saglasnost MUP-a da može da trguje oružjem. Preduzeće ministrovog oca je 2018. završilo sa minusom, ali firma njegovog poslovnog partnera Todorovića GIM bila je u to vreme jedna od najbrže rastućih kompanija u Srbiji. BIRN je 2018. objavio dokument koji otkriva da je Stefanović senior bio kao predstavnik GIM-a u Saudijskoj Arabiji, a kasnije i u Italiji. MUP je davao saglasnost i GIM-u i drugim privilegovanim preduzećima da izvozi oružje kupljeno u Krušiku po povlašćenim cenama. Umesto da svu snagu državnog aparata usmeri ka otkrivanju korupcije, vlast je usmerila na pronalaženje uzbunjivača koji je otkrio dokumente. Pripadnici BIA i MUP-a uhapsili su tajno radnika Krušika Aleksandra Obradovića, koji je samo hteo da spreči pljačku firme u kojoj je radio. Tek nakon što se saznalo za hapšenje Obradovića i nakon što su izneti dokumenti o sumnjivim poslovima, Stefanović je progovorio o ovoj aferi. Negirao je sve, čak i činjenice vidljive na prvi pogled da je njegov otac bio zastupnik GIM-a. NIN je otkrio da je pod nerazjašnjenim okolnostima GIM preuzeo malokalibarsko oružje od MUP-a, koji više od godinu dana ne odgovara na naše pitanje o tome. Stefanović i MUP su povezani i sa aferom nelegalnog objekta na Pančićevom vrhu, jer je policija odbila da asistira na zakazanom rušenju. Ministar je avgusta 2019. izjavio: „do poslednje cigle će biti srušen” i to do kraja godine. To se do danas nije desilo. Stefanović se obračunavao sa retkim profesionalnim medijima. Tužio je NIN, koji je preispitivao njegovu odgovornost što policija nije izašla na teren po pozivu građana koje su zarobili fantomi iz Savamale. Ministru i potpredsedniku vlade sve ove afere nisu smetale da istovremeno bude imenovan i na još sedam državnih funkcija. Da bliskost i odanost Vučiću mogu da pokriju sve nedostatke pokazuje i slučaj direktora BIA Bratislava Gašića. Došao je na to mesto nakon što je godinu dana podnosio „veliku žrtvu“, jer - kako je rekao Vučić - nije bio ni na jednoj funkciji. Smenjen je februara 2016. sa mesta ministra odbrane nakon seksističke izjave novinarki B92: „Što volim ove novinarke kad ovako lako kleknu.“ Gašića su i na mestu ministra odbrane, na kome je bio od aprila 2014, pratile afere sa prethodne funkcije gradonačelnika rodnog Kruševca. Agencija za borbu protiv korupcije zaključila je da je Gašić bio u sukobu interesa, jer je kao gradonačelnik potpisao četiri ugovora o poslovima koji se finansiraju iz gradskog budžeta sa firmama u vlasništvu njegove supruge Irene - ADD prodakšn i sina Vladana - BNZ Higijenik. Time je potvrđeno pisanje CINS-a i BIRN-a iz 2015, ali Gašiću nije mogla biti izrečena preporuka za razrešenje sa funkcije gradonačelnika, jer na njoj tada više nije ni bio. Tada se oglasio i premijer Vučić koji je zaključio da se radi o „ozbiljnim optužbama“, dodajući: „ako se utvrdi da su istinite, snosiće odgovornost“. Gašić je nastavio sa aferama i kao ministar odbrane. Najgora je bila kada se marta 2015. helikopter Vojske Srbije koji je prevozio bebu iz Novog Pazara srušio kod Aerodroma „Nikola Tesla“. Poginulo je svih sedam osoba. Neki mediji su objavili lažnu vest da je helikopter sleteo u toku noći. To je izazvalo sumnju da je posadi naloženo da sleti na taj aerodrom, i pored loših vremenskih uslova i njihovih pritužbi, jer se tamo nalaze ministri Gašić i Zlatibor Lončar sa novinarskim ekipama, spremni za slikanje sa spasenom bebom. Vučić ih je tada branio: „Ja preuzimam odgovornost. Da su me pitali, a nisu, ja bih rekao – spasite dete. Gašića i Lončara neću da dam.“ Gašić je nesreću javno komentarisao na RTS-u: „Ja sam doneo odluku da poleti helikopter... Besmislene su priče o nekom slikanju sa bebom. Ja sam bio u Kruševcu, nisam mogao da se teleprontujem u Beograd.“ Nakon emisije, na pitanje novinara da li se stidi zbog izraza „teleprontujem“, Gašić je odgovorio: „Ja sam čovek iz medija. Telepromter je idiot, tako se zove uređaj koji na daljinu prenosi tekst koji voditelji čitaju. Nije u pitanju lapsus, namerno sam tako rekao.“ Zaštitnik građana je preporučio 2015. da Gašić bude smenjen sa mesta ministra odbrane zbog nezakonitosti u radu ministarstva i VBA kada nisu odgovarali na njegove zahteve zbog angažovanja pripadnika vojske na Paradi ponosa. Koruptivne optužbe prate Gašića i na mestu šefa BIA zbog firmi njegove supruge i sina. N1 i UNS su objavili da je firma ADD prodakšn, u vlasništvu njegove supruge Irene, 2020. dobila skoro 40.000 evra na medijskim konkursima za projektno sufinansiranje. Ista firma je, osim u Kruševcu, od Ministarstva kulture, novac za 2020. dobila i od lokalnih samouprava - u Vrnjačkoj Banji - 250.000 dinara, u Aleksandrovcu 350.000, u Trsteniku 300.000, u Raški 300.000, Ćićevcu 200.000 i u Varvarinu 100.000. BIRN je objavio da dokumenti iz Ministarstva građevinarstva otkrivaju da iza divlje gradnje na Kopaoniku stoje ljudi povezani sa vladajućim SNS i sigurnosnim službama, a spominje se i ime Bratislava Gašića. Ne postavlja se ni pitanje njegove odgovornosti zbog toga što su u slučaju Jovanjica uhapšeni pripadnici BIA Aleksandar Tošić i Branislav Radovanović. Pored svega, Vučić je nedavno rekao: „Bratislav Gašić uživa moje najveće poverenje.“ Umesto da se postavi pitanje njihove odgovornosti za brojne afere, vinovnici se nagrađuju važnijim položajima. A Vučić se u održavanju vlasti sve više oslanja na „ministarstva sile“ i tajne službe koje se koriste za obračune sa neistomišljenicima.