Paori bez njiva država bez miliona

Sve i da državi plaćaju poljoprivredno zemljište koje im je dato u dugogodišnji zakup, arapske firme nanose štetu srpskom budžetu koja se procenjuje na više desetina miliona evra. Osim velikog finansijskog gubitka, zbog njih se dovode u pitanje i najvažnije vrednosti ruralnih sredina, opstanak sela i egzistencija brojnih poljoprivrednih domaćinstava koja više ne mogu da obrađuju njive u seoskim atarima, jer su hiljade hektara u višedecenijsku arendu uzele firme iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. U Srbiji posluje nekoliko kompanija iz UAE i sve su pod kapom dve firme iz Abu Dabija – Al Dahre i Elit agro. Al Dahra je kupovinom imovine PKB-a došla u posed oko 17.000 hektara poljoprivrednog zemljišta nadomak Beograda, a Elit agro je preko dve firme - Al Ravafed i akcionarsko društvo Zobnatica, u kojem je jedini akcionar - dobila od države u zakup njive u opštinama Bačka Topola, Sombor, Apatin, Kula, Bač i Bačka Palanka. Prema podacima Uprave za zemljište Ministarstva poljoprivrede, Zobnatica i Al Ravafed obrađuju oko 5.000 hektara državnog zemljišta koje im je u zakup dato na 15 ili 20 godina. Pored toga, Al Rafaved koristi i oko 3.500 hektara zemljišta Vojne ustanove Morović (u Karađorđevu), i to na period koji može biti i do četiri decenije. Za tih 3.500 hektara ugovorom je definisano da se VU Morović isplaćuje 20 odsto ostvarenog godišnjeg profita. Od Ministarstva odbrane i Vlade Srbije nikada nije stigla potvrda da je ikada ijedan dinar po tom osnovu uplaćen u državnu kasu, ali je bilo najava da će ugovor biti izmenjen i da će najam morati da se plaća po unapred dogovorenoj ceni, a ne kao deo ostvarene dobiti. Iz godišnjih programa za uređenje poljoprivrednog zemljišta koje donose lokalne samouprave, može se videti da su njive Al Ravafedu i Zobnatici izdate za 250 evra po hektaru. U svakom slučaju, zbog tih aranžmana na gubitku su i lokalne samouprave i AP Vojvodina i Republika, a najgore u svemu prolaze vojvođanski poljoprivrednici, jer im u sve većoj meri iz ruku izmiču njive koje su do juče obrađivali. Arapima je data najkvalitetnija vojvođanska zemlja po daleko nižoj ceni od one koju plaćaju ratari u Bačkoj. Do pre par godina državne oranice ratari u ovom delu Vojvodine plaćali su 400 ili 450 evra po hektaru. Danas ih država izdaje po upola nižim cenama. Uprava za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede je na osnovu raspoloživih podataka koji stižu iz lokalnih samouprava, utvrdila da je za agroekonomsku 2019/2020. prosečna cena zakupa u Srbiji bila 196,23 evra po hektaru. U taj prosek ulaze i livade, pašnjaci i njive lošijeg kvaliteta, a bačke oranice, date u zakup Arapima, najkvalitetniji su poljoprivredni resurs. To su njive prve klase i nalaze se pored puta, traktorima se do njih lako stigne, a neretko su i pored kanala za navodnjavanje. Za takve njive u privatnom vlasništvu bački ratari arendu plaćaju od 300 do 550 evra po jutru, ili do 850 evra po hektaru. Poljoprivrednog zemljišta imaju sve manje na raspolaganju, pa tako u mnogim selima u okolini Sombora, Kule i drugih mesta ratari gotovo da ne mogu da iznajme ni hektar – deo su, u skladu sa izmenama zakona o poljoprivrednom zemljištu, uzeli veći „investitori“, domaći i strani, na 30 godina, deo uzimaju stočari po pravu prečeg zakupa, deo je vraćen u procesu restitucije, deo je dat Arapima… Dve arapske firme, Al Ravafed i Zobnatica dugoročno su zakupile oko 5.000 hektara, a po posebnom ugovoru sa državom obrađuju još 3.500 hektara „vojne zemlje“, za koju nadležni kriju podatke o prilivu u budžet i načinu na koji Arapi plaćaju korišćenje njiva. Pod pretpostavkom da za svaki od 8.500 hektara plaćaju 250 evra godišnje, to je ukupno 2.125.000 evra pa bi po tom osnovu za 20 godina u državnu kasu trebalo da se slije 42,5 miliona evra. A da je to zemljište izdala lokalnim paorima, koji od zemlje žive i plaćaju tržišne cene zakupa od oko 450 evra po hektaru, država je za 20 godina mogla da naplati 76,5 miliona evra – 34 miliona više. A kako su Arapi stigli u srpski agrobiznis? Početkom 2013. tadašnji ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić izjavio je da je u Abu Dabiju potpisan sporazum i da se tamošnja vodeća agrarna kompanija Al Dahra obavezala da će investirati 200 miliona evra u srpsku poljoprivredu - 100 miliona u sisteme za navodnjavanje, a još toliko za preuzimanje udela u osam državnih poljoprivrednih preduzeća. Iste godine donet je i Zakon o potvrđivanju sporazuma o saradnji između vlada Srbije i UAE, koji su ugovorili tada PPV i ministar odbrane Srbije Aleksandar Vučić i ministar spoljnih poslova UAE Abdulah bin Zajed al Nahjan. Al Dahra se tada pominjala kao spasilac posrnulih kombinata, dokrajčenih u privatizacionoj utakmici u kojoj su se nadmetali biznismeni kojima se još sudi za teški kriminal (Darko Šarić), oni koji su svedočili tom kriminalu (Mile Jerković) i oni koji su zatirali tragove brzorastućeg kapitala otvarajući firme na Kipru, u Lihtenštajnu ili Liberiji. Samo godinu dana kasnije, Vlada Srbije obnarodovala je ugovor za ta preduzeća, ali se u njemu Al Dahra nije pominjala. Pisalo je samo da je ugovor o zajedničkom ulaganju koji su u martu 2013. potpisali Republika Srbija i Al Dahra „raskinut od strane Republike Srbije 4. jula 2014“. Istog dana, međutim, usvojen je novi ugovor o zajedničkom ulaganju sa kompanijom Al Ravafed internešnel investment. Tako je osnovan Al Ravafed Srbija, u kojem 20 odsto udela ima Srbija, a 80 odsto Al Ravafed internešnel investment. Po tom ugovoru arapska firma je došla u posed ili do prava korišćenja državnih njiva koje su pripadale VU Morović i kombinatima Bačka iz Sivca, Jadran iz Nove Gajdobre, Mladi borac iz Sonte i Agrobačka iz Bača. Po tom ugovoru, VU Morović je trebalo da dobija 20 odsto profita od zemljišta u njenom vlasništvu, dok bi zakup preostale zemlje zajedničko preduzeće u prvih 10 godina trebalo da plaća 250 evra po hektaru, s tim da se u sledećih 10 godina cena zakupa može uskladiti sa inflacijom, ali uz uslov da ne pređe 370 evra. Uz to, dogovoreno je i da se važenje ugovora automatski produži na još 20 godina ako se u skladu sa investicionim planom u prve četiri godine uloži 115 miliona evra u sisteme za navodnjavanje i razvoj. Ugovor je predviđao i prodaju zemljišta Jadrana iz Nove Gajdobre i Bačke iz Sivca po ceni od 10.000, odnosno 7.000 evra po hektaru. Nekako u isto vreme, 2014. nekada čuvenu ergelu i poljoprivredno dobro Zobnatica kupila je tek osnovana firma Jugo elit agro, iza koje stoji Elit agro iz Abu Dabija. Jedan od prvih poteza novih vlasnika bio je rasprodaja svinja i zatvaranje farme, koja je godišnje isporučivala 11.000 tovljenika. Umesto toga, zasađene su borovnice i to na ukupno 250 hektara, tako da su to najveći zasadi borovnice u regionu. Na zvaničnom sajtu Zobnatice (samo na engleskom) nema mnogo informacija o poslovanju i vlasniku, pa se ne zna da li su im borovnice donele neki profit, jer ni Zobnatica, ni Jugo elit agro, za razliku od ogromne većine drugih firmi, nisu do 4. avgusta dostavili Agenciji za privredne registre finansijske izveštaje za 2019. Zbog kovida-19, uz plaćanje naknade za kašnjenje, ti izveštaji mogu se dostaviti do kraja 2020. Tu mogućnost iskoristio je i Al Ravafed, a njihovi izveštaji se očekuju s nestrpljenjem jer su obe firme 2018. završile u minusu – gubitak Zobnatice bio je 230,2 miliona, a Al Ravafeda 247,9 miliona dinara. Osim toga što se ne zna kako posluju i što javnosti nisu dostupni podaci o tome da li su Arapi ispunili ugovorne obaveze - zakup zemljišta, uplata dela profita u budžet Srbije i ulaganja u irigacione sisteme - indikativno je i to da nijedna od tih firmi nema korporativne sajtove na kojima bi se videli osnovni podaci o kompaniji, menadžmentu, ciljevima, zaposlenima… A na pitanja postavljena mejlom niko ne odgovara. U međuvremenu, Al Ravafed i Zobnatica (Jugo elit agro) od prošle godine imaju istog gazdu – Elit agro. Krajem januara 2019. Elit agro podneo je Komisiji za zaštitu konkurencije prijavu koncentracije i u skraćenom postupku mu je već 5. marta odobreno da preuzme Al Ravafed holding i posredno, njegovo zavisno društvo Al Ravafed investment internešnel. Iako je rešenje Komisije izdato 5. marta 2019, dan ranije su u APR-u već izmenjeni neki podaci – u Al Ravafedu Srbija promenjeni su predsednik i članovi Nadzornog odbora. To je očito posledica akvizicije u kojoj je Elit agro LLC kupio 100 odsto udela u Al Ravafed holdingu i time ostvario posrednu kontrolu nad zavisnim društvom Al Ravafed internešnel investment koje ima udeo od 80 odsto u preduzeću Al Ravafed Srbija. Ni Elit agro nije APR-u dostavio finansijski izveštaj za 2019, a godinu pre imao je neto dobit od oko 278.000 evra. Al Dahra je, sudeći po pompeznim najavama iz 2013, u Srbiju trebalo da uđe na velika vrata. Međutim, to se nije desilo, baš kao što po istom sporazumu iz Abu Dabija nije došla ni Mubadala da proizvodi čipove. Ni tadašnji PPV Aleksandar Vučić, ni bilo ko od predstavnika Srbije koji su u Abu Dabiju dogovarali posao sa Al Dahrom, nije našao za shodno da obrazloži zašto je Srbija raskinula ugovor o zajedničkom ulaganju sa ovom kompanijom. Ipak, ta firma se „uvukla“ u Srbiju preko Rudnap agrara, koji je 2010. najavljivao podizanja plantaža voća na 500 hektara na Fruškoj gori, ali se taj projekat zaustavio na prvoj fazi, na 130 hektara. Direktor i vlasnik Rudnap agrara u to vreme bio je biznismen Vojin Lazarević, koji je 2014. Al Dahri prodao 51 odsto vlasništva, a 2015. arapska firma postala je jedini vlasnik plantaže. Tri godine kasnije, 2018. Al Dahra se pojavljuje ponovo, ovoga puta kao kupac PKB-a. Pre toga, ovaj kombinat obilazili su kineski i drugi strani kupci, a konkretnu ponudu od 100 miliona evra dali su zajedno srpski biznismeni Petar Matijević i Miodrag Kostić. Međutim, uslovi koje je država propisala bili su nedokučivi za domaće kupce – trebalo je, naime, da su samostalno ili na konsolidovanom nivou ostvarili prihod od najmanje 400 miliona evra u poslednjoj poslovnoj godini, što je daleko od mogućnosti naših kompanija. Kao kupac PKB-a ispred Al Dahre iz UAE prvo se pojavila kompanija Al Dahra Irig, koja je imenovala Vojina Lazarevića za direktora beogradskog kombinata. Kada se uzme u obzir Al Dahrinih 17.000 hektara u sastavu PKB-a, te oko 10.000 hektara kojima gazduje Elit Agro preko Al Ravafeda i Jugo elit agro, ispada da su Arapi, posle Petra Matijevića koji obrađuje oko 30.000 hektara, drugi najveći igrač na srpskim oranicama. Konkretno, Al Dahra LLC je preko svojih zavisnih društava (Al Dahra holding SP LLC i Al Dahra kapital SP LLC) prisutna na našem tržištu gazdujući u šest firmi - Al Dahra Srbija d.o.o. Padinska Skela, koja se bavi uzgojem muznih krava; Al Dahra Rudnap d.o.o. Irig, koja ima voćnjake; Veterinarska služba Al Dahra Srbija d.o.o. Padinska Skela; Eko-Lab d.o.o. za upravljanje kvalitetom; PKB Agroekonomik d.o.o, i Društvo za savetodavne i stručne poslove u poljoprivredi Padinska Skela. Sve firme iz sastava Al Dahre podnele su APR-u finansijske izveštaje za 2019, iz kojih se vidi da je najveća od njih, Al Dahra d.o.o. Padinska Skela prikazala neto gubitak od 1,67 milijardi dinara (više od 14 miliona evra), a Al Dahra Rudnap d.o.o. Irig minus od 545,2 miliona dinara ili oko 4,6 miliona evra. Na molbu da kažu šta znaju o načinu na koji se državna zemlja daje u zakup, poljoprivrednik iz kulske opštine, koji do pre nekoliko godina nije izbegavao razgovor s novinarima na ovu temu, samo kratko odgovara: „Sva otkupna mesta drže SNS lokalci. Bojim se da mi neće uzeti kukuruz ako budem pričao o tome.“ Na zid ćutanja smo naišli listom kod svih paora koji u svojim mestima imaju problem da dođu do zemljišta u zakup, a koje smo pozvali za komentar. Niko nije želeo da imenom i prezimenom stane iza onog što je pre izvesnog vremena rekao u neformalnom razgovoru. Sve do 2016, kada je u Vojvodini došlo do smene vlasti, protesti seljaka na vojvođanskim drumovima bili su česta pojava. Traktorima se išlo do prestonice. Poslednji put to se desilo 2015, upravo zbog Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Pre toga žestoko su se bunili zbog dolaska Arapa na vojvođanske njive. Samo u Kuli, prema podacima Uprave za zemljište, arapska firma zakupljuje 2.309 hektara. Ranije je tu zemlju obrađivalo 400 lokalnih poljoprivrednika. Paori su tražili da se te firme kao i svako drugo pravno lice pojave na licitaciji i zakupljuju zemlju pod istim uslovima kao i oni – ne po 250 nego po 400 i 450 evra. Druga stvar je odnos prema ovom ograničenom resursu, jer se prema tom zemljištu zakupci iz UAE ne odnose kao naši poljoprivrednici, kojima su, pride, subvencije sa 14.000 dinara po hektaru u 2010. i 2011. (svima koji obrađuju do 100 hektara) spale na 5.200 dinara (ako obrađuju do 20 hektara). Zašto onda, tek tu i tamo poneko javno digne glas? „Nekima je zaprećeno vrlo otvoreno, nekima ne tako otvoreno, ali im je zaprećeno. Oni koji kažu nešto loše za rad resornog ministarstva ili Vlade bivaju proglašeni za neprijatelje države. Tako ljudi odustaju, ne žele da učestvuju u tom cirkusu“, zaključuje paor, koji ne bi da se javno deklariše. I to što ne sme da priča o problemu, dovoljno govori o svemu.