Gosn Ko(g)ito pred vratima pakla

Što je neka politika gluplja, to njeni predstavnici više pretenduju na pamet. Vrlo često, politički lideri kupuju skupe naočare bez okvira, koje prilikom govora, u kojima potežu Vebera ili Dekarta, dobrog Boru (Pekića) ili Kiša, podižu srednjim prstom do korena nosa i zagledaju se u daljinu dok čekaju naše oduševljenje njihovom novostečenom pi-ar pameću. Takav je slučaj i sa našim gosn Ko(g)itom, koji svakog dana kada ustane, proveri svoje naloge na društvenim mrežama, koje zbirno zove budućnošću Srbije. A tamo ga dočeka ponor gluposti, zluradih komentara, sasvim neveberovskih, reklo bi se i nedekartovskih, ali on zna da sve ono što je porodio svojom sivom moždanom masom i ne može da se razume danas, nikako u ovom trenutku, jer niko nema kapacitet da to pojmi. Eventualno Nebojša Stefanović, ali ni on mu više nije tako blizak. No možda će jednoga dana neko ipak shvatiti. S tom mišlju je naš gosn Ko(g)ito, nakon 106 dana dumanja otišao na sednicu Predsedništva SNS-a, kako bi izneo svoj porod od misli, ime mandatara za sastav nove vlade – Ane Brnabić. Oslonjen na stečena znanja iz vremena kada nije bilo nimalo lako ko(g)itovati, dok je kao ratni ministar informisanja gasio nezavisne medije, raspirivao ratnu propagandu i prikrivao srpske ratne zločine na Kosovu, naš gosn Ko(g)ito se i u svom novom životu upravlja starim naukom o vladanju. To je najbolje demonstrirao u prolongiranju imenovanja mandatara do krajnjih granica, pri čemu je rasplamsao javna nadmetanja političkih funkcionera i medija u dodvoravanju. Ova igra je u osnovi imala važnu pi-ar ulogu, jer je uticala na kreiranje imidža predsednika kao gosn Ko(g)ita, skoro nalik na Rodenovog Mislioca. To je morao da potvrdi svako od njegovih bliskih saradnika. Jedan od najčešćih glasova koji se javljao sa tom ekspertizom o predsedniku kao misaonom radniku, bila je zapravo Ana Brnabić. Ona je možda i najdoslednija u proizvodnji ove slike „ozbiljnog, zamišljenog, patetičnog političara intelektualca“, najređe vrste koja se može naći među savremenim liderima. Ona je ozbiljno zadivljena njegovom genijalnošću i vrlo često, u zajedničkim nastupima, premijerkin govor funkcioniše kao eho restlova gosn Ko(g)itovih rečenica. Jer ako on kaže, „pred novom vladom su tri ključna izazova, kao i tri cilja“, Brnabić će otpočeti svoje izlaganje baš sa ta „tri cilja“; ako gosn Ko(g)ito kaže, „najveći izazov za vladu biće Kosovo i Metohija“, Brnabić će odmah dometnuti, da, da znate, Kosovo i Metohija. Ana Brnabić u tom igrokazu gosn Ko(g)ita igra ulogu odjeka svih njegovih reagovanja. Ogist Roden je svoju skulpturu, inspirisanu Danteovim delom, zamislio kao sedeću figuru pred bronzanim vratima pakla, povijenu unapred i nalakćenu na desnu ruku. Kada se naš gosn Ko(g)ito unese u to ulogu, on vežba na ve-ce šolji, pred ogledalom, ali se ne nalakti, nego srednjim prstom upre u naočare i ostane u tom položaju neko vreme. Dopada mu se ta poza, jer on dobro zna da i on sedi pred nekom vrstom pakla, doduše pravnog i ekonomskog, ali ipak pakla koji kontroliše svojom neograničenom pameću. Najvažnija inovacija u interpretaciji centralne misleće figure u Srbiji, SNS je postigao u domenu krajnjeg proizvoda misaonog procesa gosn Ko(g)ita. Naime, on nikada ne iznosi ništa pametno, kao što se pokazalo i nakon 106 dana naprezanja sive moždane mase pred ogledalom u kupatilu. Naprotiv, proizvodi njegovog intelektualnog rada su toliko skromni da se mogu meriti samo kljunastim merilom sa pokretnim nonijusom. On štedi svoju mudrost, ne prosipa je nemilice pred biračko telo. Tako je i objavljivanje imena Ane Brnabić kao mandatarke za sastav nove vlade, došlo po starom receptu, polako, reklo bi se najsporije u povesti. Gosn Ko(g)ito je razmišljao preko sto dana i svaki dan bio je ispraćen bukom u medijima što se tumačilo samo kao odjek njegovog misaonog rada. O tome nas je najbolje obaveštavala premijerka, zabrinuta da neko slučajno ne prisluškuje gosn Ko(g)ita u njegovom najvažnijem poslu - domišljanju kako će izgledati srpska vlada, ali ne više u bliskoj budućnosti – nego u večnosti. A ta večnost zvuči kao puštanje vode u klozetu, posle njegovog poziranja.