Cement s aditivima

Šta god da kaže ili uradi, francuski predsednik Emanuel Makron je, izgleda, osuđen na to da bude kritikovan i napadan, pa nije drugačije ni u slučaju nedavno predstavljene inicijative za usvajanje zakona kojim bi država agresivnije stala u odbranu sekularnog ustrojstva zemlje i suprotstavila se onome što je nazvao „islamističkim separatizmom“. Načelno, zakon čiji će nacrt vlada predstaviti u decembru trebalo bi da kreira pravni okvir za eliminisanje pretnji jedinstvu i koheziji zemlje u vidu uspostavljanja „paralelnih društava“, bez obzira na to odakle te pretnje dolazile: iz nacionalističkih krugova (Francuska tu ima istorijsko iskustvo - s korzikanskim separatističkim pokretom, recimo), od belih suprematista, ili s neke treće strane. Ali njegova primarna meta nesumnjivo je radikalni islam, čiji je maligni uticaj proteklih godina rezultirao serijom terorističkih napada koje nisu izvodili strani džihadisti, već po pravilu mladi muslimani rođeni i odrasli u Francuskoj. „Sekularizam je cement jedinstvene Francuske“, i da bi se on očuvao religija mora ostati izvan domena obrazovnog sistema i javnog sektora, rekao je Makron. U tom cilju, zakonom će biti ograničeno strano finansiranje francuskih medresa - koje vlasti sada smatraju važnijim inkubatorima islamskog ekstremizma od džamija, jer u njima deca od najranijeg uzrasta potencijalno bivaju izložena verskoj indoktrinaciji - i biti zabranjen „uvoz“ imama iz drugih zemalja, što je inače raširena pojava: ubuduće će kao imami moći da rade samo oni koji za to imaju sertifikat francuske države. Sva deca će već s navršene tri godine morati da budu uključena u državni obrazovni sistem, a pravo na kućno školovanje biće drastično suženo i moguće praktično samo u slučajevima kada se to može opravdati zdravstvenim razlozima; ovo stoga što je registrovan veliki broj slučajeva da roditelji muslimanske vere, pred državom se izgovarajući da su se opredelili za kućno školovanje, decu zapravo šalju u neregistrovane islamske škole. Van zakona će biti stavljene i sve prakse kojima se na verskim osnovama narušava rodna ravnopravnost, poput izdavanja „potvrda o nevinosti“ muslimanskih nevesta, ili određivanja zasebnih termina za posete bazenima za muslimanske žene i muškarce... Sve ovo, sa strane posmatrano, deluje razumno i opravdano. Tako to vidi i jasna većina Francuza: prema jednom istraživanju, dve trećine njih podržava zakonsko suzbijanje tendencija ka uspostavljanju paralelnih društvenih struktura. U istoj anketi, međutim, skoro polovina ispitanika je izrazila i bojazan da će usvajanje zakona produbiti podele u društvu - što ukazuje da i u generalnoj populaciji postoji zazor od mogućih negativnih efekata uvođenja navedenih mera. Zato ne iznenađuje što se iz korpusa procenjenih šest miliona francuskih muslimana - približno tačan broj je nemoguće utvrditi, pošto zakon ne dozvoljava vođenje evidencije o verskoj pripadnosti građana - zasad čuju samo negativna reagovanja na Makronovu inicijativu. Nisu, pritom, Francuzi islamske vere jedini koji u predsednikovim namerama vide rizik od dodatne stigmatizacije čitave muslimanske zajednice, ili ga kritikuju da, u najmanju ruku, zalazi tamo gde ne bi trebalo. „Ironično, Makron je propustio da uoči da mu kardinalni princip razdvajanja crkve i države u Francuskoj (laicitet) i neutralnost države u odnosu na organizovanu religiju zapravo zabranjuju da se meša u ono što je suštinski privatni verski diskurs jedne zajednice“, piše u tekstu za Forin polisi H. A. Hejler, britanski stručnjak za odnose islamskog sveta sa Zapadom. Drugi, pak, u svemu ovome vide tek politički manevar usmeren na pridobijanje dela konzervativnih birača pred novi okršaj s desničarskom kandidatkinjom Marin le Pen na predsedničkim izborima 2022: u prilog takvoj proceni se, između ostalog, ukazuje i na činjenicu da su Makron i Le Penova u anketama trenutno poravnati. Istina je, kao i obično, verovatno negde na sredini. A Makron će iznova moći da se uveri kako se svetu - ili, u svakom slučaju, Francuzima - ne može ugoditi.