Umetnost preživljavanja

Kultura pod pritiskom: Položaj umetnika i kulture u gradovima i opštinama – naslov je tribine održane 6. oktobra u Centru za demokratiju. Vesna Marjanović, Milena Bogavac, Lidija Jovanović, Marijana Cvetković, Nela Tonković, Nikola Krstović, Sneška Quaedvlieg Mihailović, Jasminko Halilović, Predrag Ličina, Ivan M. Lalić, razgovarali su, pored ostalog, o jazu između takozvane institucionalne i nezavisne scene, neuređenom sistemu i aktuelnom položaju umetnika. Izlaganje Marijane Cvetković, predavača na Univerzitetu umetnosti, podsetilo nas je na priču jednog ruskog dramskog pisca i reditelja. On je tajnu svog uspeha video u bogatoj trpezi postavljenoj na pozorišnoj sceni pre prve probe. Šalio se, ali njegovi su glumci zaista ponekad bili gladni. Sa više udruženja (NKSS, ULUS, SULUV, Stanica, AICA i Bazaart), Marijana Cvetković pokrenula je Fond solidarnosti, čim je uvidela da se na polju kulture, u trenucima krize, država pokazala kao gotovo nepostojeći faktor. „Ne mislim na državu – apstraktnu konstrukciju, nego na službenike sa odgovornošću i moći da se takvim poslovima bave. Fond solidarnosti zamislili smo kao brzu meru pomoći nekolicini kolega da prevaziđu krizu, budući da su u martu, zbog pandemije, otkazani svi projekti. Cilj je bio sakupiti određeni iznos i podeliti ga stvaraocima, bez birokratizovane procedure. Ali, na konkurs se prijavilo blizu 1.700 ljudi! Tada smo razumeli razmere krize i koliko je sistem pogrešno postavljen. Najviše pojedinaca javilo se iz onoga što nazivamo kulturnom industrijom. Dakle, model nametnut sa vrha kao poželjan i jedini moguć, u krizi je ispao najpogubniji. Drugi važan uvid: konkurisao je veliki broj glumaca iz gradskih pozorišta, čak nosilaca repertoara na ugovoru. I treće: svi su bili srećni jer je uopšte pokrenuta ova akcija. Ali, mnogima je trebalo nekoliko telefonskih razgovora ne bi li shvatili da ovo nije šala ili trik, pošto su ih ranije zavlačili, nudeći pomoć, a potom ih uvlačili u nekakve čudne poslovne šeme. Teško je bilo uvideti razmere potrebe za solidarnošću i koliko se ovde retko na nju nailazi.“