Када је почетком године забринутост за квалитет ваздуха у Београду достигла врхунац, министар здравља Златибор Лончар покушао је да нас умири речима: „Нећемо рећи нема загађења. Има, али то није таквог опсега да може да доведе до озбиљних последица и да изазива панику. То је нешто што се дешава и што ће се дешавати“. А „то“ што се дешава и „није ништа алармантно“ је - према недавном истраживању Глобалне алијансе за здравље и загађење - оцена да је Србија прва у Европи и девета у свету по смртности од загађења, пре свега ваздуха. Чак су и из локалне канцеларије Светске здравствене организације, иначе благонаклоне према властима, потврдили да годишње у Србији више од 6.000 људи умре од последица загађења ваздуха, од чега само у Београду две хиљаде.