Štihovi u novoj partiji

Uinat svima koji su verovali da će Rasim LJajić doživotno biti ministar u svakoj vladi, on je ispunio više puta dato obećanje da neće biti deo ove izvršne vlasti. LJajićevog imena nema na spisku nove–stare premijerke Brnanić, a ona je, ipak, suprotno nedavnoj vesti satiričnog portala NJuznet sa naslovom „Formiranje vlade kasni jer niko ne zna kako se pravi vlada bez Rasima LJajića“, uspela da nađe model i sastavi svoj novi tim spreman da učestvuje u „štih probi“ predsednika Srbije i SNS-a Aleksandra Vučića. LJajićevo obećanje realizovano je tako što on, nakon 20 godina učestvovanja u svakoj vladi, nije otišao u opoziciju, niti se povukao iz političkog života. Naprotiv, najavio je mogućnost da se već nakon sledećih izbora vrati u sedlo, a u međuvremenu će njegovu ministarsku fotelju u drugoj vladi Ane Brnanić zauzeti jedna od njegovih najbližih saradnica Tatjana Matić. Ona je, inače profesor srpskog jezika i književnosti, a prethodnih osam godina radila je kao državna sekretarka u Ministarstvu za trgovinu, turizam i telekomunikacije kojim je rukovodio LJajić, a na to mesto došla je sa pozicije sekretara Ministarstva rada i socijalne politike, na kojem je bila pet godina, u periodu kada je ovaj resor vodio upravo LJajić. Tatjana Matić je i jedan od potpredsednika LJajićeve Socijademokratske partije Srbije. I dok je na čelu pomenutog ministarstva došlo, makar i do formalne, ako ne suštinske, promene, u Ministarstvu za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu sve ostaje po starom. Branislav Nedimović, iako je prethodnih meseci u javnosti viđen kao jedan od najbližih kandidata za premijera, na kraju ipak ostaje na čelu resora koji je vodio i prethodne četiri godine. Isto je i sa Ministarstvom finansija, jednim od najvažnijih resora u svakoj zemlji, kojim će i narednih godinu i po dana rukovoditi Siniša Mali, jer poverenje šefa države i vladajućeg SNS-a u Malog ništa nije uspelo da poljulja. Ni to što je Senat Univerziteta u Beogradu krajem prošle godine poništio doktorat ovog ministra, a na osnovu prethodne odluke Odbora za profesionalnu etiku koji je utvrdio da je ministar Mali plagirao svoju doktorsku disertaciju. Nisu mu, očito, bila smetnja ni sve privatne i poslovne afere sa kojima je dovođen u vezu, poput onih o učešću u pranju novca ili kupovini 24 stana... NJegov ostanak na čelu Ministarstva finansija signal je da je Vučić više nego zadovoljan fiskalnom politikom ministra Malog i da Srbija nema nameru da takav kurs menja, barem ne do narednih izbora koji su najavljeni i pre nego što se znalo ko će činiti novu vladu, i to najkasnije do 3. aprila 2022. Moglo bi se reći i da se Siniša Mali nalazi među retkim ministrima koji u ovoj „štih probi“, kojom je Vučić opravdavao kratko trajanje nove vlade, neće morati da dokazuje svoje sposobnosti, pošto je, očigledno, i uprkos krajnje problematičnim aferama uspeo da sačuva resor. Novi–stari ministar je i Zorana Mihajlović, s tim što se ona nakon šestogodišnjeg izleta u Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, vraća tamo odakle je i počela. Dok njen dosadašnji resor preuzima politički potpuno novo lice Tomislav Momirović, bivša članica Upravnog odbora EPS-a, savetnica za energetiku i potpredsednika vlade Miroljuba Labusa, ali i nekadašnjeg predsednika Vlade Republike Srpske Milorada Dodika, kao i ministarka za energetiku u vladi Ivice Dačića od 2012. do 2014. vraća se na čelo ovog resora, zauzimajući fotelju SPS-ovog kadra Aleksandra Antića. Upravo činjenica da je ova stranka izgubila resor energetike koji joj je u prethodnim mešanjima karata pripadao, uparena sa očiglednom marginalizacijom uticaja SPS-a u novoj vladi, ali i budućoj spoljnoj politici Srbije, aktuelizovala je i stare polemike. Da li je povratak Zorane Mihajlović, koju već odavno bije glas da je „američki čovek“ i da je svojevremeno sabotirala srpsko-ruski energetski sporazum, na čelo Ministarstva energetike zapravo više nego jasan signal da vladajuća partija marginalizuje zajedno i SPS i ruski uticaj u Srbiji? Je li njen povratak u staru fotelju jasan odgovor na zamerke Zapada, koji već neko vreme negoduje zbog jačanja ruskog uticaja, posebno u energetskoj politici? Dilemu, ko je u pravu, oni koji veruju da ovim imenovanjem zapravo otpočinje ispunjenje jedne od tačaka Sporazuma iz Vašingtona, o diversifikaciji snabdevanja energentima ili oni koji su bliži oceni da je ovo samo najnovije zamazivanje očiju Zapadu iza koga se ne krije suštinsko spoljnopolitičko i energetsko pomeranje, mogla bi da razreši sudbina Dušana Bajatovića, prvog čoveka Srbijagasa. Ukoliko bi „osvedočeni ljubimac Rusije“, neprikosnoveni direktor ovog preduzeća, čiju fotelju do sada ništa nije izmaklo, ni nekadašnji očajni rezultati i dugovi Srbijagasa, a ni visina njegove mesečne zarade koju su tabloidi toliko puta objavljivali, ostao bez direktorske pozicije, oni koji su već danas ubeđeni da se Srbija Zoraninim povratkom na čelo Ministarstva energetike energetski odmiče od Moskve i približava Briselu i Vašingtonu, mogli bi biti u pravu. Poznato je da, svojevremeno, kada je vodila resor u koji se sada vraća, Zorana Mihajlović nije na Dušana Bajatovića gledala kao na uspešnog direktora, ali i da su lideri SNS-a i SPS-a Vučić i Dačić nedavno gotovo istovremeno najavili: prvi, velike promene na čelu javnih preduzeća, a drugi da je sa Aleksandrom Vučićem dogovorio da SPS dobije još jedno veliko javno preduzeće, dok se pozicija Dušana Bajatovića ne dovodi u pitanje. Hoće li onda nova ministarka privrede, Anđelka Atanasković, u čijoj su nadležnosti i javna preduzeća, imati snage da se odupre dosadašnjoj politici podele državnih preduzeća kao podrazumevanog izbornog plena, pošto nastavak takve prakse Ivica Dačić praktično najavljuje, iako zakon odavno propisuje nešto sasvim drugo kada je u pitanju izbor direktora tih preduzeća?