Sve o uspesima, ništa o gresima

Ana Brnabić bila je, nakon čitanja ekspozea, naročito zadovoljna što je čula konstruktivnu „kritiku“ - da je ambiciozna. U parlamentu u kome joj je, nakon tri godine njene prve vlade, suštinski oponirao samo jedan poslanik Enis Imamović iz Ujedinjene doline - SDA Sandžaka, ništa drugo i nije mogla da čuje sem „kritika“ koje su prijale njenim ušima. Imamović je kazao da ta poslanička grupa neće podržati njen kabinet, baš zato što je to vlada kontinuiteta koji podrazumeva progon neistomišljenika, gušenje građanskih sloboda i slobode medija, ali to nije uticalo na rezultat - za njen ekspoze glasalo je 227 od 250 poslanika. Podrška, radikalno brojnija od prethodne, kada je za izbor njene prve vlade u junu 2017. glasalo 157 poslanika, suštinski je i najveća promena u izboru još jedne „vlade kontinuiteta“, kako i u prvom i u drugom ekspozeu stara i nova premijerka u najkraćem opisuje svoj plan rada. Tim, za parlamentarnu demokratiju neprijatnim brojkama prilagođavanje je počelo odmah. U samom ekspozeu Brnabić se odveć vraća na vladavinu pre naprednjaka, simulirajući kritiku koje nema, a nedostatak pluralizma nadomešćuje povelikim pasusima o saradnji sa civilnim društvom i brigom o medijima. U svom prvom ekspozeu od preko stotinu strana obećala je da će „podsticati konstruktivnu kritiku koja je usmerena na pronalaženje rešenja i dati sve od sebe da ne upadne u zamku da pomisli kako ima unapred spreman odgovor na sve“. „Uprkos uvredama u javnom govoru koje su mi već upućene proteklih dana i koje mogu da očekujem u budućnosti, ja ću istinu i činjenice braniti odlučno i dostojanstveno“, obećala je pre tri godine, kada je njen mandat bio oročen na duplo duži period nego sad - do proleća 2022. Sastavljajući novu vladu, međutim, Brnabić je u Skupštini bila pošteđena uvreda. Poslanici opozicionih stranaka kojih više nema u klupama, nisu mogli da je nazivaju fikusom ni ženskim Mirkom Cvetkovićem, nisu više komentarisali njenu seksualnu orijentaciju kao onomad Dragan Marković Palma, ali to ne govori u prilog trogodišnjem napretku kulture političkog izražavanja i još manje o napretku u uvažavanju drugačijeg mišljenja. Zato, u poglavlju o nastavku evropskog puta i vladavini prava, petom od šest osnovnih ciljeva nove vlade, priznaje da je primorana da na drugačiji način obezbedi „dijalog“ i to baš sa onima čiju se podršku, nekoć, u prvom ekspozeu, pohvalila da ima. „Mediji i civilno društvo su među najvažnijim partnerima u svim reformskim procesima koji se sprovode i koji nas očekuju u narednom periodu. Upravo zbog toga doneli smo odluku da se u okviru Vlade Srbije formira novi resor – Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, koje će, između ostalog, raditi na unapređenju dijaloga i saradnje sa organizacijama civilnog društva. Jedan od prvih zadataka ovog ministarstva biće da postavi osnovu za dalji rad na Strategiji za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva kao sveobuhvatnog dokumenta javne politike, kojim ćemo zajedno sa civilnim društvom odrediti pravce naše dalje saradnje. Civilni i javni sektor moraju ostvariti bolju međusobnu saradnju. Međutim, kako bismo razvili stabilne odnose sa civilnim sektorom u celini, predstoji nam dosta rada, pre svega na izgradnji međusobnog poverenja, koje je neophodan činilac u razvoju partnerstva. Ono što je prvi i osnovni preduslov da bi se izgradilo poverenje jeste da se obezbedi dijalog i na tome ćemo aktivno raditi u narednom periodu.“ Novi predsednik Narodne skupštine, u kojoj više nema nijednog od 55 poslanika ni stranaka koje su bile protiv izbora prve vlade Ane Brnabić, nije joj učinio uslugu kada je kazao da će Skupština sarađivati sa Vladom. Ivica Dačić, čija nova uloga i deluje kao neslana šala, nije se ni pretvarao da u datom okruženju ne može da obezbedi osnovnu, kontrolnu ulogu Skupštine, pa je zbilju okrenuo na šalu. Aleksandar Vučić, zahvaljujući čijoj odluci da se kandiduje za predsednika Republike je Brnabić i preuzela mesto premijera, godinu dana posle izbora 2016, i u novom se ekspozeu pominje kao zaslužan za uspehe i ciljeve njene vlade. Indikativno, čak i više nego u prethodnom. Pisan na duplo manje strana, ekspoze koji je Brnabić oktobra 2020. izložila poslanicima spominje Vučićeve zasluge u skoro svakom poglavlju, a u početku skoro i na svakoj strani. „Srbija je danas dosta drugačija zemlja nego te 2017. i fundamentalno drugačija nego 2014... Za promenu jedne zemlje na način kako se izmenila Srbija u poslednjih šest do sedam godina, bili su potrebni politička volja, odlučnost, politička hrabrost, vizija, ljubav i vera u tu zemlju, kakve je imao, pre svega, Aleksandar Vučić kada je preuzeo vođenje ove zemlje i odgovornost za to kako se u njoj živi. Ta volja, ta odlučnost, takva hrabrost, uz viziju, ljubav prema Srbiji i veru u naš narod - doveli su do fundamentalnih promena u skoro svakom segmentu našeg društva“, nizala je komplimente na samom početku, još jednom nas podsećajući da na podelu vlasti ne treba računati. Uprkos ogromnoj podršci na izborima i još većoj u parlamentu, poslednji ekspoze se primetno više nego prethodni vraća na rezultate vlada pre 2012. i 2013, s kojima se porede rezultati poslednjih osam godina. Ana Brnabić nije bila član Srpske napredne stranke kada je s mesta ministarke za državnu upravu i lokalnu samoupravu preuzela mandat da upravlja vladom, pa je preuzimajući drugi mandat, a osam godina otkako je ta stranka preuzeo vlast konačno bila u prilici da i ona kaže: „Kada je SNS, sa svojim koalicionim partnerima, preuzela odgovornost za vođenje naše zemlje i za to kako se u Srbiji živi, Srbija je bila zemlja na korak do bankrota, sa rastućim javnim dugom, ogromnim i nekontrolisanim budžetskim deficitom“, a sadržina njenog ekspozea sugeriše da ima i obavezu, stranačaku ili ne, da insistira na nevidljivim neprijateljima. Gotovo svaki od novih šest ciljeva - briga o zdravlju građana, borba protiv virusa COVID-19 i jačanje našeg zdravstva; očuvanje vitalnih interesa srpskog naroda na Kosovu i Metohiji; borba protiv organizovanog kriminala i sveobuhvatni rat protiv mafije, koja je pomislila da može da bude jača od države; očuvanje nezavisnosti i samostalnog odlučivanja Srbije; vladavina prava i ubrzanje reformi na našem evropskom putu i dalje ekonomsko jačanje Srbije - obrazlaže se stanjem zatečenim 2012. ili pre. Tako se kaže da su do 2013. plate u zdravstvu bile sramno male – plata doktora specijaliste iznosila je 67.540 dinara, a plata medicinske sestre svega 32.454 dinara i da su sad povećane za preko 50 posto. Ili da je od 2017. do 2020. u naoružanje Vojske Srbije ukupno uvedeno 98 sredstava naoružanja i vojne opreme iz domaćeg razvoja, što predstavlja 2,8 puta veći porast u odnosu na period od 2008. do 2011, a za finansiranje razvoja naoružanja i vojne opreme odobreno je osam puta više novca nego u periodu od 2006. do 2009. Ove politički instrumentalizovane paralele nad kojima bi se statističari krstili, naročito gube smisao ako se zna da je svoj prethodni ekspoze Ana Brnabić započela tvrdnjom da nijedna vlada u poslednjih 10 godina nije započela mandat sa tako dobrim stanjem u budžetu kao ova. „Na tome moram da zahvalim prethodnoj vladi i njenom predsedniku, Aleksandru Vučiću. Sa druge strane, moja odgovornost prema državi i građanima time je još veća. Zatičemo suficit u budžetu, inflacija je u predviđenim granicama, kao i trend smanjenja javnog duga i deficita platnog bilansa“, pohvalila se pre tri godine. Fokus na Vučiću i danas je naročito upadljiv u poglavlju posvećenom trećem cilju Vlade - borbi protiv organizovanog kriminala. „U ovoj borbi, i sada se prevashodno obraćam svim našim bezbednosnim službama“, kazala je, „moramo se posebno baviti bezbednošću predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, koji je i objavio i pokrenuo rat protiv ove mafije“. „Svedočimo svaki dan najmonstruoznijim i najbezobzirnijim napadima na njega i njegovu porodicu samo i isključivo sa jednim ciljem: da ga dehumanizuju i kriminalizuju do te mere da svaki napad na njega – verbalni ili fizički – postane očekivan i razumljiv... Organizovane kriminalne grupe su veoma opasne i vešte u manipulacijama, širenju lažnih vesti i prikrivanju svojih pravih namera. Očekujemo da će u danima i nedeljama koji dolaze kriminalne organizacije pojačati svoje medijsko delovanje, očekujemo da će nastaviti da kriminalizuju i dehumanizuju predsednika Aleksandra Vučića, kao čoveka koji je objavio rat mafiji i simbola borbe protiv njih. Očekujemo širok spektar optužbi: od navodne izdaje nacionalnih interesa do navodnog ugrožavanja demokratije i ljudskih prava. Očekujemo izmišljanje novih afera kako bi se podrilo poverenje građana u najviše nosioce državnih funkcija i samu državu. Medijskom ratu koji organizovani kriminal vodi protiv Republike Srbije suprotstavićemo se istinom, pravovremenim informisanjem građana Srbije i razobličavanjem svih laži i pravih namera onih koji te laži plasiraju“, napisala je Brnabić. Predvidevši medijski rat i sva njegova sredstva predsednica Vlade nije, kao ni predsednik, objasnila poreklo tih organizacija usred toliko stabilne Srbije kakva je danas. Prethodnoj vladi treba priznati da su neki objavljeni ciljevi ostvareni - obećane rekonstrukcije bolnica, izgradnja obećanih puteva, smanjenje javnog duga ispod 60 odsto BDP-a, fiskalna konsolidacija, stabilan kurs dinara, rast izvoza IT sektora u koji i dalje polaže velike nade, delimično i digitalizacija koja je bila najveći cilj njenog prethodnog mandata, otvaranje dva značajna muzeja, što je, takođe, garantovala juna 2017. Prosečne penzije i plate dogurale su do obećanog nivoa (kako-tako i bez obzira na to što su u avgustu ove godine plate ponovo pale ispod 500 evra, sa najavljenim dodatkom za zdravstvene radnike verovatno će ponovo dostići isti nivo). Međunarodni položaj Srbije se popravio, ali na sve pohvale zajedno bacaju senku izvesne manipulacije. Duing biznis lista Svetske banke je, na primer, 2017. bila ključni pokazatelj uspešnosti srpske privrede, jer je za svega dve godine Srbija preskočila 44 stepenika i zauzela 47. mesto na listi od 190 zemalja. Tu listu premijerka nastavlja da pominje kao uspeh, ali prećutkuje da je ona ukinuta kad je ustanovljeno, zbog slučaja Čilea, da su neke nacionalne ekonomije prikazivale lažne podatke. Dobrim delom svog prvog govora u Skupštini Brnabić se osvrće na podizanje svesti o preduzetništvu, što koristi kao obrazloženje nekoliko zakonskih izmena i drugih sredstava koje će kasnije iskoristiti - od dualnog obrazovanja preko digitalizacije u poljoprivredi - do krajnjeg cilja, podizanja ekonomije. Te 2017. kaže da „prema istraživanju stavova prema preduzetništvu, svaki drugi nezaposleni u Srbiji veruje da poseduje osobine neophodne da postane preduzetnik, dok polovina njih aktivno razmišlja ili već radi na tome! Ovi ljudi čine veliki potencijal za privredni rast i ova vlada namerava da ih u tome maksimalno podrži.“ Indirektno 2020, međutim, priznaje da u tome nije uspela i da planirani podsticaji za mala preduzeća nisu realizovani ili ne na način koji im je bio potreban. „Prema Globalnom indeksu konkurentnosti, Republika Srbija je izuzetno loše rangirana u domenu stava prema preduzetničkom riziku, odnosno voljnosti da se rizikuje i započne sopstveni biznis. U ovom segmentu zauzimamo 107. mesto od 141 države. Nama je neophodno unapređenje i podrška razvoju preduzetničkog duha“, nastavlja da ponavlja, ali se i vadi kad kaže da smo „prestali da kukamo i počeli da radimo“. U najkraćem, osnovni zadaci nove vlade, prema rečima premijerke, biće da ubrza kurs evrointegracija i do 2024. završi pristupne pregovore, da ostvari plan predsednika „Srbija 2025“, tako podigne i plate na 900, a penzije na 430 evra, izgradi još 900 kilometara puteva, smanji nezaposlenost na nivo evrozone... U nekoliko oblasti - reforme javnih preduzeća, efikasnost javne uprave, turizam, sport, obrazovanje, zaštita životne sredine, pametna poljoprivreda, veštačka inteligencija, kreativna industrija, energetska efikasnost, gasifikacija, izrada socijalnih karti... - Brnabić najavljuje da će nastaviti ili ubrzati započeto. Ali o odnosu prema KiM, koji podiže na lestvici vrednosti do drugog cilja, Brnabić i doslovno prepisuje čitavo poglavlje iz prvog u drugi ekspoze. Iz kratke i opšte formulacije o pomirenju i suverenitetu, zaštiti Srba i dijalogu – što je sastavni deo oba ekspozea iste Ane Brnabić - najjasnije se vidi suština u kojoj nema premijerke, ni njenih ministara.