Pokloni se i počni

Do zanimljivog nalaza došao je istraživački centar Demostat u upravo objavljenom istraživanju odnosa građana prema pandemiji virusa korona, rađenom na uzorku od 1.200 ispitanika: njih čak 39 odsto nema poverenja u Aleksandra Vučića, dok poverenje u sveprisutnog predsednika Srbije ima njih – 31 procenat. A reč je o zdravlju i životima, a ne nekoj temi sporednoj u životu građana koji će, prema Vučićevoj najavi, za manje od godinu i po dana ponovo biti pozvani na izbore – predsedničke, beogradske, ali i vanredne parlamentarne. Paradoksalno, međutim – iako u vlast koja upravlja odgovorom na pandemiju nemaju mnogo poverenja - građani su, prema nalazima drugih agencija, spremni da u ogromnom broju (čak oko 60 odsto birača) izborno poverenje ponovo poklone naprednjacima. Za većinu opozicionih stranaka, tvrdi se, nedostižan je čak i smanjeni rejting od tri posto osvojenih glasova. Da li je moguće da je ogromno nezadovoljstvo građana ponašanjem vlasti u oblasti od životnog značaja baš toliko nebitno za njihovo političko opredeljenje? Ili je, ipak, reč o velikom potencijalu za promene koji ne uspeva da bude ostvaren zbog brutalne medijske propagande, ali i nesnađenosti, bezidejnosti i usitnjenosti opozicije? U sredu, kad ovaj broj NIN-a već bude odštampan, delegacija Evropskog parlamenta, prema najavi, trebalo bi da raspravlja o pejzažu u Srbiji posle junskih izbora, uključujući političku, ekonomsku i pandemijsku situaciju, kao i odnose Evropske unije i Srbije. Taj sastanak doživljava se kao deo pripreme za narednu fazu pregovora vlasti i opozicije o unapređenju izbornih uslova, koja bi trebalo da se održi pod pokroviteljstvom Evropskog parlamenta. Vlast se za nastavak pregovora uveliko priprema – u tom ključu (makar delimično) čita se izbor veštog Ivice Dačića za predsednika Skupštine, ali i izbor Gordane Čomić, dugogodišnje funkcionerke Demokratske stranke, na poziciju ministarke u čijem čudesnom portfelju se, osim ljudskih i manjinskih prava, nalazi i - društveni dijalog. Dačić je već potvrdio da će se razgovori održati u Skupštini, a važnom se smatra i njegova izjava da neće učestvovati samo parlamentarne stranke – kao da bi, u drugom slučaju, uopšte bilo moguće govoriti o dijalogu „vlasti i opozicije“. Potvrda učešća, pod uslovom da razgovori budu organizovani uz posredovanje EU, stigla je i od „bojkotaša“. Tačnije, od Udružene opozicije Srbije – mada teško da je nakon postizbornog meteža običnom građaninu jasno ko danas pripada UOPS, a ko zauzima „niski start“ na drugoj poziciji. Logično deluje procena da bi, za razliku od „prvog dela dijaloga“ koji je doneo neke tehničke, ali ne i suštinske pomake, vlast ovoga puta zaista morala da učini ustupke, kako joj se ne bi ponovio sadašnji parlament bez opozicije, koji najbolje potvrđuje ocene o ubijanju demokratije kao rezultatu naprednjačke vladavine. Jednako, međutim, logično deluje i procena da opoziciona pretnja ponovljenim bojkotom gubi oštricu pred već očiglednim namerama jednog broja aktera da sreću okušaju na predsedničkim i beogradskim izborima. A nije teško zamisliti ni situaciju u kojoj ništa neće biti onako kako je najavljeno – odnosno, da prevremenih parlamentarnih izbora neće biti, ili, čak, da će oni biti raspisani znatno pre proleća 2022. Zato smo lidere opozicije pitali šta će preduzeti kako bi naterali vlast da obezbedi fer izborne uslove i šta će raditi do izbora. Na narednim stranama su njihovi odgovori, bez potpitanja i novinarskih tumačenja koja manje-više svima idu na nerve. Pozivu NIN-a jedino se nije odazvao Vuk Jeremić, lider Narodne stranke, uz obrazloženje da ne želi javno da iznosi stavove o budućim izborima pre razgovora sa predstavnicima drugih opozicionih stranaka.