Borba za normalan život

Fer izbori, sloboda medija i potreba za dijalogom. Tri fraze koje se već godinama ponavljaju u različitim kontekstima. Vlast ove fraze ponavlja hvaleći se da sve navedeno Srbija poseduje. Osam godina nas ubeđuju da smo uređena zemlja, da su mediji slobodni, da su izbori fer i da je vlast otvorena za dijalog. Poslednji pokušaj vlasti da pojača percepciju građana Srbije, pa i Evrope, da smo normalna zemlja jeste i otvaranje ministarstva za dijalog. Jer nema ništa logičnije od poteza da zemlja u kojoj cveta dijalog dobije ministarstvo za dijalog. Ministarstvo kakvo ne postoji nigde u Evropi. Uskoro ćemo dočekati delegaciju EU koja bi trebalo da posreduje u dijalogu oko fer izbora i slobode medija. Dve stvari sa kojima, kako vlast tvrdi, Srbija nema nikakvih problema. Iste tri fraze sa početka ovog teksta ponavlja i opozicija, doduše iz potrebe da se za sve tri izbori, jer ne postoje više čak ni u naznakama. Razgovorom sa ljudima, putem društvenih mreža, na ulicama, kroz proteste, tribine, apele... Prikazivanjem stvarne situacije predstavnicima EU, ali i kroz ulazak u RTS i pokušaj direktnih pregovora sa čelnicima Javnog servisa. I na kraju bojkotom. Bilo je u toj borbi i grešaka, bilo je uspešnih poteza. Uspešne poteze nam niko nije priznavao, ali su zato greške potencirane svuda. Paradiraju slobodnim medijima oni koji znaju kako ne treba, ali nikad nisu rekli kako treba. Procenjujući da ipak nismo dovoljno uništeni preko nacionalnih frekvencija i naslovnih strana, vlast je krenula da za taj posao potpunog uništenja koristi krovove zgrada, huligane sa bakljama i bejzbol palicama... Na kraju, ni to nije bilo dosta. Ulice naših gradova, ali i zgrade osnovnih škola su postale oglasne table za plakate i poternice na kojima su naša lica sa ciljem da porodicama nanesu bol i odvrate svakog od pomisli da se oglasi drugačijim mišljenjem ili stavom. A šta o slobodi medija, fer izborima i potrebi za dijalogom misle ljudi koji žive u Srbiji? Ovo pitanje bi trebalo da bude prvo i najvažnije. Imaju li ljudi u Srbiji, koje melju svakodnevni život i svakodnevni problemi, vremena da se osvrću na slobodu medija? LJudi koji strahuju da će ostati bez posla, roditelji koji se bore sa tromim sistemima u pokušaju da spasu dete vršnjačkog nasilja.... Misle li o fer izborima poljoprivrednici koji drhte kolika će biti otkupna cena njihovih proizvoda, kako će im se isplatiti uzgajanje svinja i junadi po ovakvim cenama? Šta o dijalogu misle turistički radnici i zaposleni u ugostiteljstvu koji uskoro neće imati od čega da plate račune, a država je umesto plana ekonomskog oporavka ponudila svima po 100 evra? Koliko su za fer i poštene izbore zainteresovani zdravstveni radnici koji od februara spavaju na nogama, žrtvujući sopstveno zdravlje, a kojima je za to ponuđeno 10.000 dinara? Koliko su za normalan RTS zainteresovane majke koje bez užine prate decu u školu? Brinu li o fer izborima prosvetni radnici čija je plata manja od vrednosti leve cipele savetnice predsednika? Građevinski radnici koji ostavljaju porodice na nekoliko meseci da bi se penjali po nemačkim gradilištima, dok u Srbiji rade Turci ili Kinezi... Sve ove slike iz života su pitanje izbora. Rešivost svih ovih problema koje sam nabrojao, i mnogih koje nisam, jeste pitanje slobode medija, pitanje slobodnih izbora, pitanje nužnosti dijaloga. Obezbeđivanje normalnih izbornih uslova u okvirima zakona, nije ustupak vlasti ka opoziciji, niti je to borba zarad pukog dolaska opozicije na vlast. To je borba za normalan život. Kada se oslobodi RTS, ljudi će moći da biraju između nekog ko im predstavi jasan plan za ekonomski oporavak ili nekog ko im obeća 100 evra da premoste do prvog. Zdravstveni radnici će moći da glasaju za nekog ko ponudi jasan plan povećanja zarade ili za ubrzani kurs nemačkog i posao ispod kvalifikacija u stranoj zemlji. Slobodni mediji će omogućiti ljudima da jasno shvate da Srbija nije ekonomski tigar nego je na ivici bankrota. U Srbiji trenutno postoji dva miliona ljudi koji traže promene. Na tih dva miliona i na nama koji smo se izložili posledicama cvetanja „slobode“ u Srbiji je da se za to izborimo. I nije pitanje da li ćemo uspeti. Uspećemo sigurno. Jednostavno, vlast će, kao što je morala da prihvati nove izbore, morati i da prihvati uslove da bi se ti izbori održali. Izborne uslove koje ćemo precizirati uz posredstvo EU, kroz dijalog na koji ćemo pristati. To ne znači sporazum sa vlasti, jer nažalost, politička kriza je odavno izbrisala svaku mogućnost sporazuma. Obavezujući dokument, čije sprovođenje će nadgledati predstavnici EU je jedina opcija. Od sprovođenja svih zahteva ovog dokumenta od strane vlasti zavisi izlazak iz ove krize. Ako ne bude bilo uslova za izbore, tada vlast neće imati izbora. Moraće da se suoči sa nezadovoljstvom dva miliona ljudi koji su spremni za promene. Zbog toga će, a ne zbog Evrope, prihvatiti većinu naših zahteva. Dobićemo relativno fer i poštene izbore do kraja 2021. A onda je sve na nama.