Opozicija ne dobija izbore, vlast ih gubi

DJB je osnovan 27. januara 2014, nakon što sam podneo ostavku na mesto ministra privrede. Otkako sam se vratio u Srbiju 2005, pre nego što sam ušao u vladu, imao sam čast da pomažem Verici Barać u njenoj borbi protiv korupcije, radio godinama zajedno sa Miroslavom Milenović kao finansijski ekspert policije i tužilaštva za berzu, stečaj i privredni krminal, radio na slučajevima korupcije i pljačkaških privatizacija, radio na predmetu po kome je uhapšen Miroslav Mišković (svi ostali iz 24 sporne privatizacije su dolazili na red), što je i dovelo Vučića do toga da me pozove u vladu i skloni iz tužilaštva i policije. U vladi sam iz prve ruke video i lično se uverio u mehanizme sveopšte partokratije, burazerske ekonomije i korupcije. Do decembra 2009. sam bio glasač DS-a. Do tada sam mislio: ima mnogo korupcije, partokratija je svuda oko nas, kontrolišu se mediji, ali Srbija se nekako kotrlja napred. A onda je sprovedena „reforma pravosuđa“ u kojoj su „birali“ sudije i tužioce po kafanama. To me je probudilo. Postalo je bolno očigledno da Srbija ne da ne ide u dobrom pravcu već ide u pravcu potpune razgradnje društva. DJB je osnovan kao rezultat bunta i zgađenosti i bivšom i sadašnjom vlašću, na temelju borbe protiv partokratije, burazerske ekonomije, korupcije, razgradnje institucija i vladavine prava, kontrole medija, partijskog zapošljavanja, razaranja domaće privrede, subvencionisanja stranaca, nerazumnih poreza i doprinosa, uništenja životne okoline. Na toj platformi smo i ušli u Skupštinu 2016. kao najjača opoziciona politička opcija. Taj program iz 2016. je danas bukvalno ostao nepromenjen, svaki stav. DJB nikada nije spadao u EU-fanatike, ali smo sve do ulaska u Skupštinu verovali da nas EU neće sprečavati da sami uredimo sopstvenu zemlju. Jasno je bilo da EU političari nisu dobročinitelji i da svi prvo gledaju svoje interese, ali smo verovali da EU želi uređenu Srbiju i da nas neće sprečavati da uredimo sopstvenu zemlju. I onda je nastupilo otrežnjenje. Balkanom se u EU bavi Berlin. Balkan je nemačka kolonija jeftine radne snage. Beč i Berlin sprovode politiku „zavadi pa vladaj“ na Balkanu u poslednjih 200 godina. Berlinu je potrebna upravo ovakva Srbija kakva je danas. EU nije Evropa. U Evropi živi preko pola milijarde ljudi. EU čine privilegovane EU birokrate i postoji u tri grada: Briselu, Strazburu i Frankfurtu, gde je sedište ECB koja štampa evro. EU se izrodila u paravan za interese banaka i globalnih korporacija i nemačku dominaciju u Evropi. Berlin i EU nam kažu: „Srbija ide u dobrom pravcu.“ Kako onda može doći do promene vlasti i promene izbornih uslova? Jedan očigledan put je da Berlin i EU odluče da puste Vučića niz vodu i izaberu nekoga drugog. Veliki deo opozicije prati upravo tu politiku. Međutim, dok god je Vučić poslušan, to se neće desiti. Da li postoji drugi put? Crna Gora nam kaže da postoji. Za šest godina u politici DJB je između ostalog naučio da opozicija ne dobija izbore, već vlast gubi izbore i naučili smo da slušamo glasače vlasti i apstinente i da ih ne vređamo. A oni imaju mnogo toga da kažu. Oni znaju da se krade, ali kažu: uvek se kralo. Vučić je okružen lopovima i bori se protiv njih, ali se zato bori da zaštiti državne i nacionalne interese. Upravo to su verovali i glasači u CG pre promene. Do smene vlasti dođe kada deo glasača vlasti i deo apstinenata odluče da smene vlast. To se desilo u Crnoj Gori: 20.000 ljudi koji su glasali za vlast na prethodnim izborima je glasalo za opoziciju i 21.000 apstinenata sa prethodnih izbora je odlučilo da glasa za opoziciju i smeni vlast. To je 10 odsto biračkog tela u CG. Vlast nisu smenili opozicioni birači, već birači vlasti i apstinenti. Do tada su mislili da CG, uz svu korupciju, ipak „ide u dobrom pravcu“. A onda je vlast napravila katastrofalnu grešku, krenula po nagovoru Berlina da pravi svoju crkvu, i to je okrenulo birače. Sva dotadašnja korupcija i nepotizam u CG im do tada nisu bili dovoljni. Isto važi i za Srbiju. Opozicija treba da se bori, nudi alternativu i ne odustaje. Pitanje je šta će okrenuti 10 odsto glasača vlasti i apstinenata? DJB nudi odgovore kroz svoju politiku i tu nema saglasnosti sa EU opozicijom. Međutim CG nas uči i da jedna kolona nije potrebna. Potrebna je samo saradnja da se spreči prevelika izborna krađa.