Braća i sestre po oružju

Članstvo i bliski odnosi sa visokim funkcionerima Srpske napredne stranke pojedincima donose privilegovane položaje u trgovini oružjem ili napredovanje u službi vezanoj za te poslove. Poznati slučajevi preduzeća GIM, koje je zastupao sada pokojni Branko Stefanović, otac novog ministra odbrane Nebojše Stefanovića, i firmi Slobodana Tešića, finansijera SNS-a, nisu usamljeni. Državna revizorska institucija otkrila je nedavno da su, osim Tešićevih firmi, u Zastava oružju neke povlastice po svemu sudeći imala još dva preduzeća, od kojih je vlasnik jednog član Glavnog odbora SNS-a. Takođe imenovanje direktorke fabrike Prva petoletka namenska iz Trstenika Anđelke Atanasković za novu ministarku privrede ukazuje da bliskost SNS-u, čiji je član, i dobri odnosi sa najvećim trgovcima oružjem garantuju napredak. Državni revizor je utvrdio da je Zastava oružje u 2019. priznalo firmama Beatronic supply i Vip Global Logistics dodatne troškove od 655.430 i 235.195 evra, za navodno angažovanje konsultanata, iako prema komisionim ugovorima taj trošak snosi izvoznik, a ne proizvođač. To znači da je taj novac trebalo da bude uplaćen Zastava oružju i da je zbog priznavanja tih navodnih troškova mimo ugovornih obaveza, državna fabrika ostala bez skoro 900.000 evra dodatnih prihoda. Vlasnik Vip global logistika, koji Zastava oružju duguje 235.195 evra je Nemanja Marijan, član Glavnog odbora SNS-a. Ovaj nekadašnji vaterpolo golman, sekretar Vaterpolo saveza Srbije, firmu je osnovao u februaru 2017. i prema finansijskim izveštajima dostavljenim APR-u, ona gotovo dve godine nije imala nikakve prihode. Vip global logistik je tek u 2019. prijavio prihod od oko 4,1 milion dinara i to u godini u kojoj je, prema nalazu DRI, neosnovano zadržao dobit koja je pripadala Zastava oružju. Istovremeno njen neto gubitak je bio oko 34 miliona dinara. U 2018. firma nije imala ni dinar prihoda, a iskazala je gubitak veći od 225 miliona dinara. Vlasnik Beatronik suplaja, koji Zastavi oružju, prema nalazu revizora, duguje još više, do 2017. bio je pukovnik Goran Stojanović. Sada je vlasnik njegov sin Miloš, koji je od decembra do novembra 2017, kada je prešao u očevu firmu, radio u državnom preduzeću za izvoz oružja, Jugoimportu SDPR. Penzionisani pukovnik Stojanović bio je direktor Tehničkog opitnog centra Vojske Srbije, a 2015. je bio pod istragom grupe za kriminal Vojne policije. Bio je osumnjičen da je u martu 2010. inicirao kupovinu radara od oko 4,5 miliona evra bez taktičke studije, prethodne analize i programa realizacije i to od preduzeća koje je kasnije zastupao, firme Beatronic supply aps iz Danske. Zanimljivo je da se na sajtu Tehničkog opitnog centra povodom 60 godina poligona Nikinci početkom maja 2011. i danas nalazi citat govora pukovnika Stojanovića: „Osvrnuo se posebno na razvoj bezbednosno-informacionog sistema i nabavku najsavremenijeg 3D multifrekventnog dopler radara danskog proizvođača Weibel.“ Zastupništvo danskog preduzeća Beatronic supply aps osnovano je 24. juna 2011, a izbrisano je iz registra 17. juna 2020. NJegov zastupnik je bio upravo Goran Stojanović. Na istoj adresi na Novom Beogradu, u Bulevaru Mihajla Pupina 117, Stojanović je 13. decembra 2012. osnovao Beatronic supply, čiji je vlasnik od 6. novembra 2017. njegov sin Miloš. Beatronik je 2019, kada je zadržao dobit koja pripada Zastava oružju, iskazao do tada najveću dobit od šest miliona dinara, uz prihode od 123,3 miliona dinara. Godinu dana ranije profit je bio upola niži, a i prihodi su bili pet i po puta manji - oko 22 miliona dinara. Zastava oružje je 2019. sa firmom Beatronik suplaj ugovorilo i realizovalo poslove vredne 657 miliona dinara, što je 36 puta veća realizacija od one koju je državna fabrika naoružanja imala sa državnim Jugoimportom SDPR. Vip global logistik i Beatronik suplaj praktično su ostvarile dobit na štetu Zastava oružja, čiji je direktor već dve godine Mladen Petković, koji je rukovodio Krušikom od 2014. do novembra 2018. Petković je u namensku industriju došao kao kadar SNS-a iz Zemuna. NIN od pojedinaca iz Ministarstva odbrane saznaje da je 2014. tadašnji premijer Aleksandar Vučić kod svog naslednika na mestu ministra odbrane Nebojše Rodića insistirao da se Anđelka Atanasković postavi za direktorku Prve petoletke namenska, a Petković za direktora Krušika. Atanaskovićeva je, za razliku od Petkovića, radila u Prvoj petoletki, ali se čini da je presudno za njeno napredovanje tada, kao i sada, bilo članstvo u SNS-u, čiji je član bila od osnivanja, 2008. „Žena zmaj“, kako ju je jednom prilikom prozvao Vučić, na lokalnim izborima 2016. bila je prva na listi „Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje“ i izabrana je za odbornicu u Skupštini opštine Trstenik. I na izborima 2020. izabrana je za odbornicu u SO Trstenik. NJen suprug Gerasim Atanasković je kao kadar SNS-a od ove godine predsednik Skupštine opštine Trstenik. Rukovodstvo ove opštine je Vučića oktobra 2018. proglasilo počasnim građaninom Trstenika, a istovremeno je priznanje zaslužnog građanina dobila Anđelka Atanasković. Atanaskovići su, kako navode izvori iz Ministarstva odbrane, „kućni prijatelji“ Bratislava Gašića, sadašnjeg direktora BIA i bivšeg ministra odbrane, koji je oktobra 2019. proglašen za počasnog građanina Trstenika. Gašić je izgubio mesto ministra odbrane zbog seksističke izjave koju je dao baš u fabrici Prva petoletka. Izvori NIN-a iz Ministarstva odbrane kažu da su Atanaskovići „veoma prisni“ i sa finansijerom SNS-a Slobodanom Tešićem, koji je na velika vrata ponovo ušao u trgovinu oružjem kada je Vučić preuzeo Ministarstvo odbrane 2012. Tešiću je administracija SAD 9. decembra 2019. produžila boravak na „crnoj listi“ ilegalnih trgovaca oružjem, istovremeno je proširivši na više njegovih saradnika i firmi. Prva petoletka je učestvovala u izvozu oružja preko Tešićevih firmi u Jermeniju, zbog čega je izbio diplomatski skandal sa Azerbejdžanom. Dokumenti u koje je NIN imao uvid otkrivaju da je za Jermeniju iz Prve petoletke izvezeno najmanje 100 minobacača za mine kalibra 120 milimetara. Iz „paking liste“, na kojoj je pobrojano sve šta se prevozi letom aviona od Niša do Jerevana 3, 4. i 5. septembra 2019. vidi se da su prevezene 6.384 mine kalibra 120 milimetara iz Krušika, tri protivavionska topa oznake M55A4 iz Zastava oružja i 100 minobacača za mine kalibra 120 milimetara iz Prve petoletke. Anđelka Atanasković vodila je Prvu petoletku 2016, kada je preduzeće GIM imalo ugovor sa fabrikom iz Trstenika. NIN je imao uvid u ugovore kojima je GIM sa Krušikom iz Valjeva i Prvom petoletkom iz Trstenika sklopio poslove vredne 7.184.000 dolara, a isto oružje je kupcima u Saudijskoj Arabiji isporučio za 12.462.000 dolara. To oružje sa niškog aerodroma „Konstantin Veliki“ transportovano je na vojni aerodrom „Princ Sultan“ nedaleko od Rijada u četiri leta - 27. i 29. maja i 10. i 12. juna 2017. Iz ugovora se vidi da je Saudijcima preprodato najmanje 60 minobacača iz Prve petoletke. U dozvoli Ministarstva trgovine zapisana je i ukupna cena od 253.800 dolara koju je GIM platio Prvoj petoletki iz Trstenika za tih 60 minobacača, pa ispada da je svaki koštao 4.230 dolara. General Momir Stojanović, nekadašnji načelnik VBA i bivši predsednik skupštinskog Odbora za bezbednost kao predstavnik SNS-a, ranije je u autorskom tekstu za NIN napisao da je GIM te minobacače preprodao po znatno višim cenama. Menadžment Prve petoletke je na taj tekst reagovao saopštenjem u kojem se tvrdi da navodi Stojanovića nisu tačni, ali nisu naveli cene po kojima su ti minobacači isporučeni. Nastojeći da objasne razlike u cenama, u saopštenju su naveli da su „proizvodi PPT-Namenska AD prodavani kompaniji GIM na paritetu ex-works, odnosno po ceni koja ne uključuje troškove transporta do krajnjeg kupca, troškove posredovanja prema krajnjem kupcu kao i druge troškove koji su karakteristični za prodaju ove vrste robe. Ove okolnosti utiču na postojanje razlike između cene po kojoj je roba prodata kompaniji GIM i cene koju je platio krajnji kupac“. Ovo objašnjenje nije jasno, jer ukoliko firma ima licencu za trgovinu naoružanjem i vojnom opremom, kao što je imao GIM, ona je po tada važećim propisima mogla sa domaćim fabrikama naoružanja i vojne opreme da sklapa samo komisione ugovore (po novom Zakonu o trgovini naoružanjem i vojnom opremom dozvoljeni su i kupoprodajni ugovori). To znači da kada kupac (uglavnom iz inostranstva) plati robu, trgovac dobija komisionu proviziju (obično oko pet odsto od ugovorene prodajne cene), a proizvođač (neka od fabrika namenske industrije) ostatak novca. Nastojanjima da sačuva isti sistem poslovanja u namenskoj industriji i insistiranjem na istim kadrovima u ministarstvima i fabrikama oružja, vladajući SNS obezbeđivaće i ubuduće činjenice za novinarske tekstove o korupciji. Stradanje radnika Krušika Ministarstvo odbrane saopštilo je 2. novembra da je poginuo inženjer Krušika Miroslav Jovanović, otac troje dece, dok je povređen radnik M. P. tokom, kako je navedeno, realizacije redovnih zadataka na bojevoj glavi za protivoklopnu raketu na poligonu Begove vode kod Valjeva. Aleksandar Vučić, iako je najavio da će tek dobiti izveštaj, saopštio je: „Na `maljutku` je trebalo privezati žice, očigledno su žice pogrešno privezane.“ Međutim, izvori NIN-a iz ove fabrike tvrde da Krušik nije imao kadar, objekte i opremu za obnavljanje proizvodnje ovih raketa, jer su neki objekti u fabrici porušeni u NATO bombardovanju. Poslednja „maljutka“ napravljena je pre 28 godina, a kadar iz penzije vraćen je u radni odnos po ugovoru o delu. Da bi se rakete osavremenile neophodne su stalne probe, a Vučić je prilikom posete Krušiku 9. marta 2020. obećao da će država pomoći u razvoju raketnog programa.