Katanac na strah

Zapaljene kante, polomljeni izlozi, demonstranti koji bacaju dimne bombe i suzavac kojim se policija brani samo su neke od scena koje su se ovih dana mogle videti na ulicama italijanskih gradova. Najava novih restriktivnih mera i uvođenje policijskog časa kako bi se obuzdao drugi talas korona virusa izveli su Italijane na trgove. Besni i očajni, na prvoj liniji fronta našli su se vlasnici ugostiteljskih objekata, strahujući da će im nova ograničenja doneti veću daru nego meru. Gnevni su bili i mladi koji su u Napulju probili policijski kordon blizu zgrade regionalne uprave, a pored dimnih bombi letele su i flaše. U glavnom gradu vidno su stradali parkirani mopedi i električni trotineti, dok je u Milanu uhapšeno 28 osoba. Krivicu za nerede, vlast je prišila desničarskim organizacijama i anarhistima, optužujući ih da koriste mirne proteste za ostvarivanje svojih političkih ciljeva. „Nivo nasilja je takav da je jasno da to nije ponašanje vlasnika restorana, barova niti radnika“, objasnio je Federiko Kafijero de Roho, glavni tužilac za borbu protiv mafije, dodajući da je na delu bio „opipljiv napad na državu“. Napade u Napulju pripisali su pak mafiji, tvrdivši da su identifikovali pripadnike četiri mafijaške porodice, oslobodivši se tako tereta odgovornosti, zanemarujući zahteve građana koji već nedelju dana viču „hoćemo slobodu“. I dok mejnstrim mediji nerede prepisuju isključivo ekstremnoj desnici, video-snimci pokazuju da su na ulicama ne samo pripadnici pomenutih organizacija već svi građani, umorni i nezadovoljni. Bes i očaj usled novog zaključavanja potiru svaku vrstu pripadnosti. „Virus je prevara osmišljena za izazivanje krize. Ovde ima ljudi koji nemaju šta da jedu. Ostavili su nas da umremo“, moglo se čuti na ulicama glavnog grada Italije. Najava ponovnog zatvaranja izazvala je burne reakcije i u Španiji. Temperamentni Španci nisu sedeli skrštenih ruku, te su slično svojim komšijama gnev i srdžbu iskazali na ulici. U sukobu sa policijom razmenili su kamenice i suzavac, pri čemu su palili kontejnere i dizali barikade. U Madridu, gde su izbili i najveći nemiri, dvanaest osoba je povređeno, među kojima i tri policajca. Protestovali su i stanovnici Barselone, gađajući pripadnike reda petardama i kamenicama, na šta su policajci odgovarali upotrebom pendreka. Među povređenima našao se jedan demonstrant pogođen ciglom, dve osobe završile su iza rešetaka. Nerede je osudio španski premijer Pedro Sančes, navodeći da se neće tolerisati „nasilno i iracionalno ponašanje manjinskih grupa“. A grupa pod nazivom Pokret građanske neposlušnosti, smatra se organizatorom protesta u Češkoj, državi koja drži rekord po broju zaraženih u Evropi i koja se među prvima odlučila na ponovno stavljanje katanca. Stotine demonstranata su na ulicama Praga bacale petarde, policija se branila suzavcem i vodenim topovima. Dobrovoljno povinovanje strogim pravilima sa početka pandemije građani su zamenili neposlušnošću, izmoreni i sluđeni svakodnevnim oprečnim informacijama. Umesto pesme i reči podrške ovekovečenih video-snimcima u martu, Italijani su ovog puta birali bunt. Prolećnu tišinu koja je parala uši, nadjačali su vapaji i glasne parole protiv nove normalnosti koja se nameće iz petnih žila.