Šon Koneri (1930 – 2020)

Na svetu ima samo sedam pravih filmskih zvezda, a Šon Koneri je jedna od njih – reči su reditelja Stivena Spilberga, ispisane na zvaničnom veb-sajtu čoveka koji je istoriju filma obogatio čuvenom rečenicom My name is Bond, James Bond! Imao je tačno 32 godine kada je prvi put izgovorio tu mantru u filmu Doktor No (1962) i ponavljaće je u još šest filmova o serijalu o DŽejmsu Bondu. Dovoljno da ponosni Škotlanđanin ostane zauvek najpoznatiji tajni agent na svetu, sa dozvolom za ubijanje u službi NJenog Veličanstva! Sir Tomas Šon Koneri koga je u viteza proizvela engleska kraljica Elizabeta Druga, vlasnik Ordena komandira Francuske legije časti za umetnost i literaturu, rođen je 25. avgusta 1930. godine u siromašnoj edinburškoj četvrti Fauntinbridž u Škotskoj. Otac DŽozef bio je vozač kamiona, a majka Eufamija Meklin sluškinja, pralja. Bili su toliko siromašni da nisu imali novca za njegovu kolevku, već su ga kao bebu smeštali u fijoku ormana. Počeo je život zgodnog muškarca visokog 188 santimetara, dobro građenog, privlačnog lica, krupnih očiju, sa osmehom koji obećava. Bavio se bodi bildingom, radio kao spasilac na plaži, zidar, vozač kamiona, čuvar, maneken za kupaće gaćice, lakirao je mrtvačke sanduke… Pozirao je studentima slikarstva i tada je, slušajući ih kako opisuju njegovo telo, shvatio od kolike je važnosti da ga neguje i vodi računa o njemu. Od prvih velikih para koje je zaradio, kupio je najmanji klavir, koji je jedva stao u mali stan. Nakon što se sasvim slučajno priključio mornaričkom horu u Londonu, počinju da ga zanimaju gluma i scenski nastup. Tako je 1951. debitovao u pozorišnoj trupi South Pacific. Igrao je u nekoliko komada kao i u televizijskim filmovima i serijama, ali sve su to bile bezačajne uloge, zapravo je statirao. Prvu važnu rolu dobio je u američkom fimu Drugo vreme, drugo mesto (1958), igrajući sa sjajnom Lanom Tarner. Tu je doživeo veliku neprijatnost jer je Lanin dečko DŽoni Stompanato pretio pištoljem misleći da mu Šon otima žensku. Do 1962. godine snimio je još pet filmova, od kojih je najviše značaja imao Najduži dan (1962) Darila Zanuka, u kome su igrali Ričard Barton, Mel Ferer, Henri Fonda, Kurt Jirgens… A onda je, iste 1962. godine snimio i film Doktor No, zasnovan na knjigama britanskog pisca koji se školovao u Itonu, Ijana Fleminga, tvorca ovog junaka koji se pojavljivao u 12 romana napisanih između 1952. i Flemingove smrti 1964. (dva su objavljena posthumno). Ijan Fleming nije želeo samo da stvori veštog akcionog heroja, već i da oda omaž britanskoj imperiji koja se raspadala. A DŽejms Bond je u stvari prisećanje na tu imperiju. On projektuje britansku snagu u svim delovima sveta. Pad Britanije kao svetske sile, bio je obavezni motiv u njegovim romanima. Fleming je u svojim knjigama lamentirao nad sudbinom Britanaca i napadao svakoga za koga je sumnjao da preti britanskoj moći. Šon Koneri je na kastingu za ulogu tajnog agenta 007 eliminisao Kerija Granta, Reksa Harisona, Rodžera Mura i Trevora Hauarda. Po jednoj verziji, producenti Salcman i Brokoli su ga pozvali na audiciju nakon što su ga slučajno videli kroz prozor „dok je koračao gipko kao panter, i zbog tog seksi hoda odmah ga zarobili“. Iako je Koneri bio izuzetno bahat na audiciji, na kojoj se pojavio neuredan, u preširokim pantalonama i prevelikom džemperu, te odbio da pročita određeni tekst, dobio je ulogu. Po drugoj priči, Koneri je ulogu dobio zahvaljujući glasovima čitalaca Dejli Ekspresa. Poznato je da se Ijan Fleming, tvorac lika legendarnog agenta, svim silama borio da Koneri ne bude izabran za ulogu. Govorio je da je previše sirovina, smatrao ga je nedovoljno otmenim i za Flemingovo poimanje tajnog agenta imao je previše mišića. Ali, odlučujuću reč imala je Flemingova supruga, tvrdeći da je upravo Koneri idealan DŽejms Bond. Nakon prikazivanja filma Dr. No, niko više nije sumnjao u ispravnost izbora, a Fleming je čak u kasnijim romanima dodao da Bond ima škotske krvi. Mnogi su decenijama opisivali Bonda, a ustvari su opisivali Šona Konerija koji mu je dao život. Tako je on morao biti čovek koji zna sve, sme sve, može sve. Čovek koji leti, roni, pliva, a ume i da hoda, puca, davi, kolje, bije i ubija. Čovek koga mrze i plaše ga se neprijatelji, a obožavaju žene. Prototip muškarčine i svetskog šampiona u svemu, od bridža do pljuvanja u dalj. Čovek na čijem mestu bismo najčešće želeli da budemo. Čovek sa brojem, a nije robijas. LJubi i ostavlja. Malo je toga što Bond nije uradio za Kraljicu i Otadžbinu u toku svoje plodne karijere. Bio je sila prirode, hodajuća potencija, polubog stavljen na zemlju da jednom rukom drži ženu a drugom Valter PPK uperen u zlikovca... Posle filma Iz Rusije s ljubavlju, Šon Koneri snima Golfinger (1964) i Operacija grom (1965). Godinu dana pauze, i 1967 je pred gledaocima Samo dva put se živi, a 1971. i Dijamanti su večni. Saga o DŽejmsu Bondu, tajnom agentu 007, za Šona Konerija se završila 1983. godine filmom Nikad ne reci nikad. Lik DŽejmsa Bonda su od tada do danas preuzimali drugi glumci, ali je u svim anketama sa pitanjem koji vam se glumac najviše dopada kao DŽejms Bond, rezultat uvek bio isti: ubedljivo je na prvom mestu uvek, i zauvek bio Šon Koneri. Snimio je više od 65 filmova koji su mu doneli Oskara, dve Bafte i tri Zlatna globusa. Veliki deo svojih honorara dao je za stipendiranje siromašne škotske dece, ali i za finansiranje Škotske nacionalne partije koju je vatreno podržavao u borbi za nezavisnost Škotske od Ujedinjenog Kraljevstva. Bio je navijač Seltika, a u mladosti je imao priliku da igra za Mančester junajted. Izračunao je da je zvanje profesionalnog fudbalera previše nestabilan posao. Javna je tajna da je celog života pisao pesme, ali nikome nije davao da ih pročita. Pre tri godine je poslednji put uslikan u NJujorku, u šetnji ulicama Menhetna, oslanjajući se na štap i u društvu asistenta koji mu je tu i tamo pomagao dok hoda. Na sebi je imao sivu Najk trenerku i plavu polo majicu, udobne patike i šeširić na glavi. Delovao je kao simpatični deka iz komšiluka. Odao ga je osmeh na koju su padale žene širom planete. Od 1975. godine u braku je sa francusko-marokanskom umetnicom Mišelin Rokebrin. Više od 20 godina živeo je na Bahamima, gde je i preminuo 31. oktobra, nakon duže bolesti.