Pobednik na odloženo

NIN bi voleo da, u broju koji izlazi dva dana nakon predsedničkih izbora u Sjedinjenim Državama, može da izvesti o tome ko je na njima pobedio, i pokuša da objasni zašto, ali to iz objektivnih razloga nije u stanju. Ne samo zbog isteka krajnjeg roka za odlazak u štampu pre nego što je ishod bio iole jasan, već i zato što je sve ukazivalo da se taj ishod - po svemu što se događalo u satima po zatvaranju birališta, krajnje neizvestan - sa sigurnošću neće znati još barem koji dan nakon okončanja glasanja, a ako stvari dođu i do suda, kao 2000. godine, onda možda i znatno duže. Ukoliko je tako (čitalac će primetiti da će u ovom tekstu biti mnogo tih „ako“ i „ukoliko“), a sve je ukazivalo da će biti, onda bi to još moglo da bude i dobra vest za Demokratsku stranku, s obzirom na to da je, kako je izborna noć odmicala, počelo da se ispostavlja kako ne samo da od najavljivanog „plavog talasa“ - tj. ubedljive pobede - nije bilo ništa i da se republikanci drže daleko bolje nego što se verovalo da je moguće posle četiri godine destruktivne, toksične vladavine Donalda Trampa; nego da bi Tramp i bez (anticipirane) pomoći sudova mogao do drugog mandata. U kasnovečernjem kratkom obraćanju pristalicama u svojoj matičnoj državi Delaver, izazivač DŽo Bajden se odvažio na rizik da obznani kako je prilično siguran da je Demokratska stranka na dobrom putu da povrati Belu kuću, istovremeno pozivajući na strpljenje i insistirajući na tome da izbori neće biti završeni dok se ne prebroji i poslednji glasački listić (što je zapravo bilo novo uvijeno, i uzaludno, upozorenje Trampu da ne pokušava da proglasi pobedu pre nego što je brojanje okončano). Ali u svitanje u sredu po našem vremenu, svi rani nagoveštaji da je mogućnost da Tramp ipak pobedi i dalje sasvim realna još su bili tu; a njegovo oglašavanje prvo na Tviteru, pa uživo - o čemu malo kasnije - najavljuje da nevolje tek slede. Florida, jedna od ključnih tzv. kolebljivih saveznih država koja nosi nagradu u vidu 29 elektorskih glasova - na nivou čitavih SAD za pobedu na predsedničkim izborima potrebno ih je osvojiti najmanje 270 od ukupno 538 - ponovo je ostala neosvojiva za demokrate; po svoj prilici prevashodno zahvaljujući tamošnjoj mnogoljudnoj Latino zajednici, čiji najveći deo čine izbeglice s Kube i njihovi potomci, koje je očito bilo sasvim lako ubediti kako Bajden u unutrašnjem džepu sakoa nosi Komunistički manifest. U podjednako važnom Teksasu, koji vredi 38 elektorskih glasova, i gde se doduše nije ni očekivalo da će demokrate pretegnuti, Tramp je takođe pobedio. U Severnoj Karolini se istopila početna prednost demokrata i poslednje prognoze su bile da će najverovatnije ipak pripasti republikancima. Slično su se stvari odvijale i u DŽordžiji, odakle je doduše najavljivano da će se na konačne rezultate čekati barem dva dana, i gde bi veliki broj glasova koje je tek trebalo prebrojati u demokratama izrazito naklonjenoj Atlanti, najvećem gradu u toj državi, još mogao da donese preokret. (Tramp unapred tvrdi da je dobio u obe države.) Čak ni na drugom bojištu, onom gde se istovremeno vodila bitka za mesta u gornjem domu Kongresa - a demokrate su gajile velike nade da će većini koju imaju u Predstavničkom domu pridodati i onu u Senatu - barem u prvi mah nije bilo pomaka u njihovu korist: čim su jedno mesto uspeli da preotmu republikancima, odmah su ga drugde izgubili. Ništa od očekivanih ishoda u pomenute četiri kolebljive države još nije moralo da znači da je Bajden pred porazom i da se nepotrebno zaleteo kad je onako izašao pred pristalice: sve se još uklapalo u preovlađujuća očekivanja političkih prognostičara. Ali to što u prvim satima izborne noći nije uspevao da preotme nijednu od njih automatski je uvećalo Trampove šanse za reizbor. Nejt Silver, analitičar sa sajta FiveThirtyEight poznat po statističkim kalkulacijama koje se češće od bilo kojih drugih ispostavljaju tačnim - mada ni on pre četiri godine nije predvideo Trampovu pobedu, iako mu jeste davao veće izglede nego drugi - nešto posle četiri ujutro po našem vremenu izneo je tezu po kojoj je potencijalni ključ Bajdenovog konačnog uspeha mogao da bude u Arizoni, kojoj pripada 11 elektorskih glasova, i gde su demokratama davane dobre šanse za pobedu. „Ako Tramp pobedi u DŽordžiji, Floridi i Severnoj Karolini, ali izgubi Arizonu, njegovi izgledi padaju na 20 odsto. Ako uz DŽordžiju, Floridu i Severnu Karolinu dobije i Arizonu, njegove šanse će porasti na 55 procenata, budući da će Bajden u tom slučaju skoro u potpunosti zavisiti od rezultata na Srednjem zapadu“, napisao je u tom trenutku. I u tom klasteru kolebljivih država na Srednjem zapadu, gde je na osnovu ranog glasanja i poštanskih glasova Bajden takođe imao prednost, klatno je, međutim, počinjalo da ide u drugom smeru. A opšte je mesto svih političkih analiza da bez pobede u nekoj od tih država - Pensilvaniji, Ohaju (koji je na kraju pripao Trampu), Mičigenu i Viskonsinu - Bajden ne može do pobede. I sat i po nakon pomenute procene, Silver je ostao pri tome da mnogo zavisi od Arizone. „Hipotetički govoreći, (...) ako Bajden dobije Arizonu, ima 85 odsto izgleda za pobedu, prema našem generatoru mogućih scenarija“, napisao je tada, da bi još malo kasnije konstatovao da Bajdena do konačnog trijumfa vode pobede u a) Arizoni, Mičigenu i Viskonsinu; b) Pensilvaniji, Mičigenu i Viskonsinu; ili v) DŽordžiji, Mičigenu i Viskonsinu... E, šta je bilo posle kad su rezultati u pitanju, to već NIN više nije bio u prilici da isprati. Stoga, u nemogućnosti da sačeka makar preliminarne ishode glasanja iz preostalih ključnih saveznih država - u vreme kad je ovaj tekst završavan, strane televizijske kuće su već uveliko najavljivale da će na epilog izbora neizbežno morati duže da se čeka - i tako makar da konkretniji nagoveštaj epiloga ovih izbora, ostaje da se, onako na prvu loptu, prenesu neki od nužno nepotpunih utisaka. Na prvom mestu, još jednom može da se konstatuje kako svi birački obrasci, na nivou saveznih država i pojedinačnih okruga, praktično bez izuzetka ukazuju na isto: jaz između urbane i ruralne Amerike je ogroman i, reklo bi se, sad već nepremostiv. Praktično nema iole većeg grada s okolinom u kome demokrate nisu osvojile ubedljivu većinu glasova, kao što jedva da ima provincijskih i ruralnih delova zemlje gde se ne registruje apsolutna dominacija republikanskih birača. Znalo se to, naravno, i pre ovog glasanja, ali je svejedno fascinantno u realnom vremenu gledati kako se ova prepoznatljiva izborna mapa iznova formira. Ta polarizacija, te nikad manji procenat neodlučnih birača, doprineli su da i izlaznost bude za američke prilike izvanredna, najveća u poslednjih stotinjak godina: preko 100 miliona ljudi glasalo je još pre izbornog dana, koristeći pomenute mogućnosti ranog izlaska na birališta i poštanskog glasanja, da bi još desetine miliona birača na glasačka mesta izašle na sam dan izbora. Međutim, kao što je u protekle četiri godine već mnogo puta rečeno i bezbroj puta potvrđeno, ta duboka podeljenost je, zahvaljujući neodgovornom i provokativnom Trampovom ponašanju, drastično uvećala i rizik od politički motivisanog nasilja, a ove izbore u očima mnogih pretvorila u egzistencijalnu bitku. I mada u izbornoj noći nije bilo incidenata, što svakako predstavlja ohrabrenje, kako se neizvesnost oko toga ko je pobedio bude uvećavala, tako će rasti i rizik da do protesta, nereda a onda i nasilja ipak dođe; kad ime pobednika konačno bude saopšteno, još i više. U pomenutom tvitu postovanom nakon Bajdenovog istupa Tramp u tom pogledu nije ostavio nikakve sumnje. „U VELIKOM smo uzletu, ali oni pokušavaju da UKRADU Izbore (sic). Nikad im to nećemo dopustiti. Ne može se glasati nakon što su Poljaci (sic) zatvoreni!“, doslovce je napisao, po ko zna koji put demonstrirajući da ne poznaje ni pravopis, ni spelovanje - a kamoli zakone: u nekim saveznim državama validni su svi glasovi poslati poštom pre izbornog dana, čak i ako na odredište stignu posle njega. A Poljaka (Poles) što se tiče, to je hteo da napiše polls (u ovom kontekstu: biračka mesta), samo nije znao kako… Predvidljivo, još mnogo gore je bilo njegovo desetominutno direktno obraćanje javnosti iz Bele kuće, u kome je proglasio pobede u nekoliko saveznih država u kojima je brojanje glasova još bilo u toku; zatražio da Vrhovni sud zabrani da se naknadno prebrojani glasovi pridodaju bilansima u državama u kojima tvrdi da je pobedio; ali i da se nastavi s istim takvim zbrajanjem tamo gde je u tom trenutku izgledalo da je izgubio... I manje-više, ne baš onako kako se to inače u takvim prilikama čini, ali ipak dovoljno eksplicitno konstatovao: „Iskreno, mi smo pobedili na ovim izborima.“ Izbori su, dakle, održani, ali nisu gotovi. Na pomolu je ozbiljna politička i ustavna kriza. A lako moguće i dodatne četiri godine košmara.