Još se nije odustalo od seče

Podsetimo se prethodnih događaja, koji se, očekivalo se, nastavljaju. „Odlukom o izradi plana detaljne regulacije za kompleks Avala filma“ od 21. decembra 2017. i „Elaboratom za rani javni uvid plana povodom izrade detaljne regulacije za kompleks Avala filma“ od 29. juna 2020. sugerisana je seča 20 hektara Košutnjačke šume - javnog dobra - kako bi češki investitor Sebre - privatno lice - izgradio oko 600.000 m2 građevinskog prostora, što je samo za stanovanje 8.000 -11.000 stanova (prema „Elaboratu“, te prema Sebre sajtu). Nameravanu gradnju vidimo na situacionom crtežu koji prikazuje gde bi investitor, ako bi bio pušten, gradio stambene zgrade, ulice, parkinge i drugo, koju bi šumu sekao zarad prodaje i zarade. Investitor i gradska vlast ovaj crtež nisu predočili Beogradu, već je on do javnosti stigao preko Politike, koja ga je, moguće i ne znajući šta objavljuje, objavila 15. juna 2020, prema snimku N. Marjanovića. I sad dolazi višnja sa vrha torte: ispred situacionog crteža stoji Peter Dajko, izvršni direktor Avala Studios, firme koja je prema Odluci o izradi plana iz 2017. platila, ili je trebalo da plati, njegovu izradu. Kada plaćate da vam se uradi plan, da li očekujete da se uradi nešto mimo vašeg interesa. Ne. Očekujete da se uradi ono što povećava broj nula na vašem računu. I to je sve u redu – tako se u svetu radi; ali nije u redu da u tome učestvuje gradska vlast – u svetu se tako ne radi, ona brani javni interes a ne privatni džep. Protiv zle ideje i ovakvog postupka sakupljeno je oko 80.000 potpisa zabrinutih građana. Gradska vlast je procenila da je ovo ozbiljna pretnja njenom autoritetu. Od prvobitnog zagovornika ideje seče šume zbog privatnog interesa, prešla je na stranu protivnika seče.„Grad neće dozvoliti seču šume u Košutnjaku“ bile su reči nekolicine gradskih prvaka. Sada pratimo dalje. Na Vidikovcu 3. oktobra Inicijativa za odbranu Košutnjaka nastavlja sa sakupljanjem potpisa protiv seče jer, kako stoji na fejsbuk-stranici Ne davimo Beograd, reč je o tome da „nije još gotovo“. Gradski urbanista Stojčić, prema listu Kurir od 16. oktobra, potvrđuje da je izrada plana zaustavljena, „te da će on biti potpuno odbačen ili će na tom prostoru biti gradnje u znatno manjem kapacitetu, za šta konačni sud treba da daju Grad Beograd i Republika Srbija“. Sada imamo dva slaganja grada i građana: prvo da seče neće biti, drugo da nije sve gotovo jer, prema Stojčiću, „konačni sud treba da daju Grad Beograd i Republika Srbija“. Ono što je ovde frapantno to je da gradski urbanista ne predlaže Gradu i Republici šta bi bilo svrsishodno da se uradi sa urbanističkog stanovišta, jer je to u pitanju, već samo prenosi ono što mu je rečeno. Gradski urbanista ne bi trebalo da bude poštar. Povodom ovog pitanja, svakako, ima šta da se u prijateljskom razgovoru kaže Gradu i Republici. Oni, Grad i Republika, treba da ukinu štetočinski plan, te da nameru investitora da seče šumu okrenu na pozitivnu stranu, ka rekonstrukciji i izgradnji za revitalizaciju pogona Avala filma, o čemu je Sebre u više navrata govorio. To znači bez izgradnje objekata „obrazovanja, sporta, komercijalnog poslovanja, stanovanja i ostalih pratećih sadržaja“ „multifunkcionalnog gradskog centra“ (što predviđa Odluka iz 2017., član 4), odnosno bez „stambenih zgrada [...] upotpunjenih maloprodajnim i uslužnim objektima, kancelarijskim prostorom, kao i sportskim, obrazovnim i zdravstvenim ustanovama“ u „novom gradskom kvartu“ (kako stoji na Sebre sajtu avala-filmski-park), znači bez bilo čega što nije u funkciji vraćanja Avala filma na svetsku kartu poželjnih filmskih studija. Da li je ovo nešto protiv interesa građana, protiv javnog interesa? Nema se utisak. Pre bi se reklo da je ovo interes i Beograda i Srbije. Tako nešto, ili blisko tome – sačuvati šumu i revitalizovati sinema infrastrukturu – moglo je da se očekuje od Komisije za planove Skupštine grada Beograda. A, ono – ništa. Ako tako stvar stoji, a stoji, onda ono o čemu bi 80.000 potpisnika peticije trebalo da vodi računa jeste da je od 4. septembra kada je RTS preneo Stojčićevu izjavu da „sečenja neće biti“, pa do sada, prošlo dva meseca, a da odluka o poništavanju Odluke o pokretanju PDR Avala filma, iz 2017, još nije doneta. Ta činjenica treba da zabrine ovih 80.000 ljudi. Gradska uprava u ovom trenutku raspolaže vlašću, znanjem, organizacijom, kadrovima, zakonom, proceduralnim pravilima, svime što je potrebno da se stvarno obustavi rad na neadekvatnom planskom rešenju za kompleks Avala filma. Samo pre nekoliko godina, 2016, ista ova gradska uprava je koristeći pomenute resurse „obustavila u celini sprovođenje“ 154 plana, što je bio nužno zbog aktiviranja jednog drugog. Dobro ste uočili, „obustavila ... sprovođenje“. Prema tome može, naravno, da obustavi i izradu PGR Avala filma. Ali treba videti zašto to ne radi. Narod se pobunio, predsednik Vučić je rekao, prema Kuriru od 21. avgusta: „Kome normalnom može pasti na pamet da udari na oazu Beograda“. Zašto se onda ne ukida Odluka iz 2017. i ono što je od plana do danas urađeno? Moguće je da iza košutnjačke afere ne stoji nikakvo muvanje sa parama, kako bi neki možda pretpostavili, već jednostavno neodgovorno ponašanje gradske uprave. Prvi put joj je, je li? U ovom scenariju kockice se uklapaju logično, izuzev jedne na kojoj piše pitanje: zašto gradska vlast, kad je već donela odluku o zaustavljanju, ne izvrši i ukidanje započetog plana? Zašto je stala na pola puta? Reklo bi se da je gradska vlast pružila ruku ka jednostavnom rešenju: potrebno je da afera izbledi, da ispari iz usijanih glava i tada će se slučaj, u konsultaciji sa predsednikom, skoro sam od sebe finalizirati. Zato je Komisija za planove pozvana da zaustavi izradu PDR kompleksa Avala filma, a Stojčić da što duže po novinama i televizijama hladi još uvek usplahireni narod. Ova tehnika manipulisanja javnošću, koja se u žargonu participativnog planiranja naziva „zaleđivanje žabe“, vrlo je privlačna odbrambena mogućnost spram snage koju je stvorila košutnjačka afera povezujući u jedno peticiju sa 80.000 potpisnika, više od tuceta nevladinih organizacija, respektabilan broj javnih ličnosti, dekane i direktore „zelenih“ fakulteta i instituta, stranke levice, neke medije i Ne da(vi)mo Beograd - „Patkicu“. I šta sada?, verovatno se pitaju oni iz gradskih fotelja, razrađujući i nevesele drame: letošnja snaga ne sme da pobedi – a poništavanje Odluke iz 2017. je pobeda snage, jer, ako ona pobedi – mi gubimo, ako mi gubimo – mi smo slabi, ako smo mi slabi – ona će da nas smeni, ako nas ona smeni – mi smo niko, ako smo mi niko – šta ćemo onda?, šta ćemo bez vlasti? Predsedniku Aleksandru Vučiću, kao iskusnom političaru, verujem, toliku brigu ne zadaje ni nesmotreno planirana seča ni alav investitor, koliko sramota koju nosi poraz kada neko drugi, u ovom slučaju akcijaši i narod, pobede. To je opasno. Nije isključeno da je na ovaj eksplicitno politički i nenadani udarac Odluke o pokretanju plana iz 2017. i Elaborata za rani javni uvid iz 2020. mislio predsednik Vučić kada je, prema Kuriru od 21. avgusta, rekao: „Videćemo ko je napravio grešku i rešiti“. Opasno je kad sa Košutnjaka počinje erozija vlasti.