Nezakonite nabavke nezakonitog šefa

Najnoviji uvid u nalaze Državne revizorske institucije o sprovođenju javnih nabavki u javnom preduzeću Putevi Srbije pokazuje da predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije ispunio „pretnju“ upućenu svojevremeno direktoru Zoranu Drobnjaku. Ostalo je upamćeno kako je jednom prilikom, kritikujući rad prvog među nesmenjivim direktorima državnih preduzeća, Vučić Drobnjaku izgovorio da „kada su tenderi u pitanju, neko mora da stoji pored vas i proverava“, aludirajući da nema poverenja u zakonit rad prvog čoveka Puteva Srbije, ali se tako nešto očigledno nije desilo. Da je neko zaista valjano proveravao rad rukovodilaca ovog preduzeća prilikom raspisivanja tendera i javnih nabavki, ne bi valjda Drobnjaku, protivzakonitom direktoru ovog preduzeća već skoro šest godina, opet ponovo pošlo za rukom da načini mnogobrojne propuste u procedurama u preduzeću kojim rukovodi već gotovo deceniju i po. Izveštaj o reviziji pravilnosti poslovanja Puteva Srbije, koji se odnosi na javne nabavke planirane i sprovedene u 2018. i 2019. pokazuje, naime, da je ovo preduzeće u ove dve godine nabavilo dobra, usluge i radove u iznosu od 51,8 milijardi dinara ili oko 430 miliona evra bez sprovedenog postupka javne nabavke, a da, kako tvrdi državni revizor, nisu postojali razlozi za izuzeće od primene Zakona o javnim nabavkama. Uz to, propusta je bilo i kada su javne nabavke formalno sprovođene. Stvarnost, međutim, pokazuje da državu kao vlasnika ovog preduzeća, a potom i Nadzorni odbor Puteva Srbije, pa naposletku i samog Zorana Drobnjaka nijedan drugi „krupniji“ zakon ne obavezuje, i to već skoro šest godina. Javnosti opštepoznatu stvar da se mimo onoga što piše u Zakonu o javnim preduzećima, Zoran Drobnjak nalazi na čelu preduzeća Putevi Srbije apostrofirala je u svom Izveštaju i Državna revizorska institucija. U njihovom nalazu se, naime, konstatuje da Zakon o javnim preduzećima propisuje da se najviše godinu dana može biti na čelu javnog preduzeća kao vršilac dužnosti direktora, a Drobnjak je to bezmalo već šest godina, pošto ga je krajem novembra 2013. godine Vlada imenovala na mesto na kojem je, u istom statusu, i danas. Zbog ove činjenice revizor nalaže Nadzornom odboru preduzeća kojeg, prema onome što piše u Godišnjem izveštaju o poslovanju Puteva Srbije za prošlu godinu, od 2017. čine Milan Martić, redovni profesor Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu, kao predsednik NO, zatim Bajram Omeragić, savetnik donedavnog ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Rasima LJajića, Veselin Osmajlić, ekonomista iz Beograda, Radiša Dragojević, politikolog iz Petrovca na Mlavi i Velimir Kopanja, inženjer i predstavnik zaposlenih u NO, da postupe po zakonu i na zakonom propisan način otpočnu proceduru izbora direktora ovog preduzeća. Ova revizija potvrdila je ono što je Državnu revizorsku instituciju i navelo da je sprovede, a to je činjenica da su korisnici javnih sredstava imali običaj prethodnih godina da grubo krše propise koji uređuju sistem javnih nabavki, objašnjava se na početku revizorskog nalaza. Tako je ovom revizijom potvrđeno da su Putevi Srbije čak 50,7 milijardi dinara od onih 51,8 milijardi platili posao održavanja i zaštite magistralnih i regionalnih puteva na osnovu ugovora sa 21 izvođačem radova, potpisanog još 1992, a da za to nije sproveden niti jedan postupak javne nabavke. Revizor i uprkos objašnjenjima odgovornih u ovom preduzeću zašto se ugovor iz 1992. morao sprovoditi mimo zakonom propisanih procedura, njihove argumente ne prihvata, smatrajući da nije bilo razloga da se ove nabavke izuzmu iz redovne procedure koju propisuje Zakon o javnim nabavkama. Takođe, utvrđeno je da Putevi Srbije osim što nisu sprovodili postupke javnih nabavki, iako su bili dužni da to urade, često nisu poštovali potrebnu proceduru ni kada su javne nabavke formalno sprovođene. Naime, DRI je utvrdio da preduzeće nije „dokumentovalo da je procenjenu vrednost javnih nabavki utvrđivalo u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama“ i to za 51 javnu nabavku u iznosu od 7,18 milijardi dinara. Isto tako, pokrenuto je 30 postupaka javnih nabavki u vrednosti od oko šest milijardi dinara a da prethodno nisu bili ispunjeni uslovi za pokretanje postupka. Dodatno, „postupci i aktivnosti na dodeli ugovora nisu sprovedeni u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama kod 22 javne nabavke procenjene vrednosti 4,63 milijarde dinara. Pripremu i sadržinu konkursne dokumentacije preduzeće nije vršilo i obezbedilo u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama kod osam javnih nabavki procenjene vrednosti 3,42 milijarde dinara, a konkursnom dokumentacijom preduzeće nije odredilo tehničke specifikacije u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama kod šest javnih nabavki procenjene vrednosti 3,97 milijardi dinara“, stoji u rezimeu najnovijeg Izveštaja Državne revizorske institucije o pravilnosti sprovođenja javnih nabavki u javnom preduzeću Putevi Srbije tokom 2018. i 2019. Poredeći ovo sa Izveštajem iste institucije za 2010, uviđa se da se gotovo ništa u načinu poslovanja, pa i poštovanju Zakona o javnim nabavkama, nije promenilo. Baš kao i sada, i tadašnji je državni revizor konstatovao da su Putevi Srbije napravili propuste u sistemu javnih nabavki u iznosu od oko 300 miliona evra, a Zoranu Drobnjaku se zameralo kroz taj revizorski izveštaj da je prečesto imao običaj da krši proceduru tako što menja članove Komisije za sprovođenje postupka, zatim mimo redovne procedure zaključi ugovor sa nekom drugom firmom... U deceniju starom izveštaju konstatuje se da je Komisija za zaštitu prava ponuđača imala pune ruke posla u preduzeću Putevi Srbije jer su se ponuđači redovno - uglavnom osnovano - žalili da se njihova prava krše u postupcima javnih nabavki, uglavnom zbog uplita generalnog direktora u redovnu i zakonom propisanu proceduru. Nekoliko puta, u Izveštaju, ponovljena je činjenica da je preduzeće sprovelo postupak javne nabavke u pregovaračkom postupku, bez objavljivanja javnog poziva, ali se naglašava i kako su mimo procedure Putevi Srbije zaključivali nove ugovore o javnim nabavkama sa preduzećima koja prethodno dobijene poslove od Puteva nisu obavila u ugovorom pripisanom roku. Zbog navedenih propusta i utvrđenih nepravilnosti, protiv odgovornih u Putevima Srbije pokrenut je tada i prekršajni postupak, a osim što se sumnjičio da je mimo propisanih normi direktor Puteva Srbije poslove dodeljivao Nibens grupi Mila Đuraškovića, poznato je da je Zoran Drobnjak svojevremeno osumnjičen i za zloupotrebu službenog položaja za izdavanje dozvole za rad preduzeću Nuba invest, bivšeg ministra Olivera Dulića. Iako su prvostepeno osuđeni za ovo delo, Apelacioni sud je pre dve godine ukinuo prvostepenu presudu i naložio ponavljanje postupka pred Specijalnim sudom. Drobnjak je, dakle, sve ovo uspeo da preživi na fotelji prvog čoveka državnog preduzeća za izgradnju i održavanje puteva, na koju je doveden još 2007, za vreme vlade Vojislava Koštunice. Ipak, iako je način rukovođenja ovim preduzećem - poredeći najnoviji sa nalazom revizora iz 2010, barem kada su u pitanju javne nabavke - sličan, razliku čini činjenica da je Zoran Drobnjak tada bio direktor ovog preduzeća i da mu status i funkcija zakonski nisu bili upitni. Sa druge strane, danas se na mestu vršioca dužnosti direktora nalazi mimo zakonskih propisa, što pravno tumačeći, a na šta ukazuje i organizacija Transparentnost Srbija, sve njegove poslove čini pravno ništavim. „Ma koliko da se čini da je nepovoljan nedavno objavljeni izveštaj DRI o poslovanju Javnog preduzeća Putevi Srbije, stanje je daleko gore. Ne samo da je to preduzeće za poslednje dve godine zaključilo ugovore vredne više od 400 miliona evra bez primene Zakona o javnim nabavkama, da je pokrenulo postupak nabavki vrednih 50 miliona evra iako nisu bile planirane i da je poslove vredne još 40 miliona evra poverilo ne poštujući propisane procedure, već su i svi ti ugovori, bez obzira na postupak koji je prethodio zaključenju, ništavi. Kako u samom izveštaju revizor konstatuje, Zoran Drobnjak obavlja funkciju direktora u statusu vršioca dužnosti više od šest godina... a pošto je samim Zakonom o javnim preduzećima ograničeno trajanje mandata v. d. direktora, to znači da potpis Zorana Drobnjaka na ugovorima sa dobavljačima radova, dobara i usluga za to javno preduzeće nema ništa veću vrednost nego potpis bilo kog drugog građanina“, smatraju u ovoj organizaciji. Hoće li nalazi državnog revizora o uobičajenom postupanju u slučaju javnih nabavki mimo zakonom utvrđenih normi biti dovoljni da protiv odgovornih lica u ovom preduzeću budu podnete neke nove prijave, znaće se u narednim mesecima? Za sada, Zoran Drobnjak se čini neuništiv. Osim, prijava i postupaka koji su se protiv njega vodili pred nadležnim organima, a iz kojih je za sada izašao neoštećen, niško tužilaštvo nedavno je odbacilo i krivičnu prijavu koju su Transparentnost Srbija i organizacija CRTA podnele protiv Zorana Drobnjaka tvrdeći da je uoči poslednjih parlamentarnih i lokalnih izbora meštane jednog sela u Leskovcu pozivao da glasaju uz obećanje da će im sagraditi put. U tužilaštvu su tada smatrali da nema dokaza da je počinjeno neko krivično delo, pošto je direktor Puteva Srbije u selu sa meštanima vodio „neformalni razgovor“. Šta će biti posledice po Zorana Drobnjaka, a šta po članove Nadzornog odbora tog preduzeća ako ne postupe po preporuci Državne revizorske institucije i u propisanom roku ne otpočnu izbor direktora ovog preduzeća na zakonit način? Hoće li neko odgovarati za to što se zakon krši već šest godina? I koliko bi to ugovora i sklopljenih poslova moglo da bude pravno osporeno kada bi se u nekim sudskim procesima utvrđivalo da li su direktori javnih preduzeća kojima je v. d. status istekao - Drobnjak zauzima prvo mesto po godinama staža provedenog u direktorskoj fotelji protivzakonito, ali daleko od toga da je jedini - imali pravo da te poslove sklapaju i te papire potpisuju?