Promena je obaveza, a ne izbor

Reč koja je obeležila 2020. godinu nesumnjivo je korona, ali reč koja snažno opisuje poslednje tri decenije je – promena. Niko ne spori uticaj pandemije kovida-19 na sve aspekte života, pa i na biznis. No, bilo bi neozbiljno sve promene koje iz temelja preoblikuju civilizaciju – samim tim i poslovni život - pripisati virusu. One su tu, u našim životima i u našem poslu, već godinama i decenijama, ovom pandemijom samo su značajno ubrzane. Juval Noa Harari je u Homo Deusu sjajno ukazao na jedan apsurd ljudskog ponašanja: čovečanstvo otkako zna za sebe strahuje od promena, iako je najveća istorijska konstanta upravo to - da se sve menja. U kakvom svetu danas živimo? Otkako je Gordon Mur još 1965. godine primetio da se snaga procesora udvostručuje na svakih godinu i po do dve, svedočimo da napredak sveta više nije linearan, već geometrijski. Otkriće je ostalo zapamćeno kao Murov zakon – opis progresije koja je ljudskom umu nelogična, gotovo neshvatljiva. To ubrzanje je sve dramatičnije. Groblje kompanija prepuno je samouverenih i samo(za)dovoljnih. Sa Forbsove liste najvećih kompanija iz 1955, samo njih 15 odsto je i dalje tu. Poput nestanka dinosaurusa u životinjskom svetu, ni u biznisu nisu opstali ni najveći, ni najjači, već oni koji su umeli da se menjaju. I to brzo. Promene koje se u svetu dešavaju stavljaju ogroman izazov pred obrazovne sisteme. Većina od najtraženijih zanimanja u svetu, do pre petnaestak godina nije ni postojala. Zato se logično postavlja pitanje: koji su to poslovi za koje danas, u takvom sistemu, školujemo decu i edukujemo mlade menadžere? Dolaskom takozvane millennials generacije promenjena je i paradigma zapošljavanja. Mladi i obrazovani ljudi danas se manje bore za mesto u kompaniji - više se kompanije bore za to da dobiju njihova znanja, njihove ideje, ambicije i pogled na svet. I tek smo upoznali Y generaciju, prilagodili se novim saradnicima i partnerima, a na vrata naših kancelarija kuca sledeća, Z generacija. Šta li tek oni donose? Najveća promena, naravno, tiče se sveukupne digitalizacije. U svakodnevni život ulaze veštačka inteligencija i mašinsko učenje, internet stvari. Sa digitalizacijom medija u potpunosti se menja komunikacija. Pasivnog slušaoca iz fotelje zamenio je brzoprsti korisnik mobilnog telefona. Komunikacija se pretvorila u bitku za svaki sekund njegove pažnje. Šta će učiniti poslovni svet? Na ovo pitanje mogu da odgovorim iz perspektive kompanije za čiju sam agendu promena zadužena - Delta Holdinga. Mi se menjamo. Ne činimo to stihijski i bez jasnog plana, uostalom nije baš svaka promena dobra. Spajamo novo i tradicionalno, jer kao što je nova tehnologija nešto bez čega ne možemo, tako su i standardne vrednosti biznisa nepromenjene. Briga o ljudima, efikasnost, dobro planiranje i vođenje, bili su potrebni na početku industrijske revolucije, a nužni su i u potpuno digitalizovanim poslovima. Digitalni alati bez poslovne suštine predstavljaju samo beskorisnu tehniku. Mi edukujemo mlade kroz sopstveni program zapošljavanja Mladi lideri. Biramo ih po inteligenciji, integritetu, ambiciji, samomotivisanosti, ne prema visokim akademskim ocenama. Pravimo timove koji su fleksibilni, jer jedino takvi mogu ne samo da prate ubrzane promene, već da im idu ususret i da ih sami pokreću. Odatle i naša orijentacija na mlade, jer su oni prilagodljiviji i spremniji da se menjaju. Ono gde svi, bez obzira na to kojoj generaciji pripadamo, moramo da se menjamo, jeste navikavanje na ubrzano sticanje neophodnih tehničkih znanja i veština. A na drugoj strani, ostaje ono što je nepromenjeno: potreba da razvijamo kreativnost i kritičko razmišljanje. Veštačka inteligencija je naša neminovnost, ali je i uloga čoveka još uvek nezamenljiva, posebno u poslovnom okruženju koje traži konstantnu kreativnost i inovacije. Da se ovde vratim na Hararija i njegovu tvrdnju da se ljudi u organizacijama plaše promena. Ne slažem se sa njom u potpunosti. LJudi se plaše neizvesnosti, ne promena. Najuspešniji lideri uspevaju da promene realizuju tako da ljudima jasno stave do znanja da je ispred njih nešto izvesno, nešto što mogu da zamisle i prihvate. Takvih promena se ljudi neće plašiti. Zato je posao lidera da ljudima pruži jasnu sliku budućnosti. Posao lidera je da objasni kako izgleda uspeh, da veoma plastično prikaže svima kako izgleda budućnost u koju ih vodi. Ako nas je nešto naučila 2020. godina, onda je to da su konkretne prognoze nezahvalne. Previše je stvari koje zavise od faktora na koje ne možemo uticati, niti proceniti kada će se i kako menjati. Zato nam preostaje ono što je pod našom kontrolom – da menjamo sebe. Ko će u tome uspeti? Za one koji se nalaze u teškoćama, promena je jedina strategija i oni se u nju upuštaju bez mnogo oklevanja. Ali oni koji su uspešni imaju ozbiljan izazov: da se u promene upuste onda kad im ide najbolje. Ko u ovome bude uspeo, njegov je svet. Ko ne veruje, može još jednom da pogleda Forbsovu listu iz 1955, ili Park iz doba jure. Zaključak je isti - dinosaurusi više nisu sa nama.