Smehom protiv straha

Dokazani scenarista, oprobani pripovedač, Predrag Perišić čitaocima je ponudio pedesetak kratkih priča koje spaja jedna reč – emocija. Scenarista brojnih filmova i televizijskih emisija, bira za junake prijatelje, komšije, poznanike, i dodeljuje im uloge koje su toliko prepoznatljive čitaocu. Tako nastaju slike iz života, slike nemira i često bolnih istina. Zbirka priča Smehom protiv straha koja ima podnaslov Kratke priče za duge noći (izdavač Vukotić medija) pripada vremenu sadašnjem, ali njen glavni šmek je prošlost, koju Perišić čuva od zaborava jer sa njom poredi užase današnjeg sveta koji je često zastrašujuće ružan. Sa dobrim smislom za humor i finesu, autor ispreda priče o svojim junacima, često gubitnicima, koji su pometeni socijalnim raslojavanjem u društvu često nesnađeni i nespremni za nove izazove. Posebno poglavlje ove knjige, mada formalno nema odeljaka, predstavlja svedočenje autora u prvom licu jednine. Godine rada u Televiziji Beograd, poznanstvo sa mnogim velikim glumcima i neposredan rad sa njima, bili su povod za neke dragocene zapise o njima – o Bati Živojinoviću, Draganu Nikoliću, Petru Kralju... Perišić je ne samo pouzdan svedok, već često i akter priče koji ostavlja sigurne podatke oblikovane ličnim doživljajem. Tako je za pamćenje kako je mladog pisca Perišića posle propale drame tešio veliki pisac Dobrica Ćosić, ili kako Perišić kao beketovac nije prepoznao komad Živeo život Tola Manojlović koji je postao deo srpske pozorišne klasike koju je Petar Kralj kao monodramu govorio više od 300 puta. U jednoj od priča, Predrag Perišić je ostavio najlepši zapis o jednoj muzičkoj televizijskoj seriji koja se zvala Maksimetar, bila namenjena mladima, voditelj je bio Dragan Nikolić, i imala je prevratničku ulogu kada je nastala 1970. godine. Kao autor koji je inicirao njenu koncepciju, u knjizi zapisuje: „Maksimetar je bio država radosti, muzike, pesme i slobode... I kao svaka idealna država nije mogao dugo da opstane na ovoj balkanskoj vetrometini. Propast je došla posle nekoliko godina kada je vlast shvatila da je popularnost Dragana Nikolića tolika da baca senku na lik i delo velikog vođe. A to je bilo nedopustivo. Vlast je reagovala brzo i odlučno. Dragan je pozvan u vojsku.“ Zvuči li vam nešto poznato?