Analitičari ili politički influenseri

Izveštaj Regulatornog tela za elektronske medije (REM) o medijskoj zastupljenosti pozicije i opozicije u toku predizborne kampanje sasvim je očekivan, a da je uticaj medija nedvosmislen, govore i izborni rezultati. Izveštaj je, međutim, iscrpan sa kvantitativnog, ali ne i sa kvalitativnog aspekta, jer je izostala mogućnost da vidimo i u kakvoj su konotaciji - pozitivnoj, negativnoj ili neutralnoj - spominjani akteri. Služba za nadzor i analizu Regulatornog tela za elektronske medije obavila je nadzor i analizu programa pružalaca medijskih usluga tokom predizborne kampanje na osnovu odluke Saveta Regulatornog tela za elektronske medije od 2. marta 2020. Nadzor i analiza obuhvatila je 12 elektronskih medija - dva javna medijska servisa (RTS 1, RTS 2 i Radio Beograd 1; RTV 1, RTV 2 i Radio Novi Sad 1); četiri televizije sa nacionalnom pokrivenošću (Pink, Hepi, B92 i Prva) i dve kablovske televizije (N1 i Nova S). Predmet nadzora i analize bio je i deo regionalnih medija, kao i pružalaca medijskih usluga za koje su tokom predizborne kampanje pristizale prijave. O tome da je vladajuća stranka sa svojim partnerima u vlasti daleko više zastupljena na svim televizijama osim na regionalnoj televiziji N1, građani su imali priliku sami da se uvere u predizbornim mesecima. Dodatni uvid u rezultate merenja na regionalnim TV stanicama ipak je neverovatan. Procenat zastupljenosti liste „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ kreće se od 55 do 96,16 odsto, koliko je izmereno na Niškoj TV. Ipak, zastupljenost pozicije i opozicije prikazala bi se u pravom svetlu tek kada bismo imali i kvalitativnu analizu, odnosno pregled toga u kakvoj su konotaciji - pozitivnoj, neutralnoj ili negativnoj - spominjani akteri. Zanimljivo bi bilo videti koliko sati je potrošeno na to da se opozicija predstavi u što gorem svetlu. Na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću, učesnici u programu bili su pre svega predstavnici vlasti na čelu sa predsednikom države, zatim predsednica vlade i tako redom. NJihov nastup pojačan je učešćem analitičara: podaci govore da su analitičari zauzeli dobar deo medijskog kolača. Radi se o satima i satima medijskog, veoma gledanog programa, gde se direktno ili indirektno (uglavnom) podržava vlast ili se pak (uglavnom) kritikuje opozicija i predstavlja se kao nesposobna i bez uticaja. Od aktivnog bojkota nije ništa ostalo. Ako je aktivni bojkot podrazumevao obraćanje građanima Srbije i iznošenje razloga za neizlazak na izbore, sudeći po medijskom prostoru, jasno je da su TV stanice listom bile zatvorene za tu vrstu poruka. To ukazuje i na dodatno pitanje - koja je svrha bojkota ako ključne poruke nisu stigle do svih građana? Istraživanje ima svrhu ako se preduzmu koraci za otklanjanje uočenih nedostataka, koji vode ka promenama. Ovo konkretno istraživanje, i to treba imati u vidu, radilo je telo koje nije usvojilo nacrt Pravilnika za emitovanje programa „prisilnog okruženja“ po kome bi rijaliti programi trebalo da budu emitovani tokom noći od 22 časa do 6 sati ujutro (članovi REM-a bili su podeljeni - četiri za i četiri protiv). Ovo ukazuje na to da je reč o telu koje ignoriše javnost, ignoriše brojne zahteve građana koji zahtevaju ukidanje rijaliti programa, ignoriše struku koja ukazuje na pogubno delovanje ovog programa pre svega na mlađu populaciju. Ako se ubuduće nešto ne promeni - ako država ne stvori pravi ambijent i ako ponovo zataji svest medijskih poslenika da se iskreno i trajno stave u službu informisanja javnosti - teško da možemo očekivati da i analitičari rade ono što i jeste svrha njihovog postojanja, umesto da šetaju medijskom scenom i skupljaju poene kao politički influenseri.