Svetovne slabosti duhovnika

NJegovo preosveštenstvo vikarni episkop jegarski Jeronim (Siniša Močević), jedan od najmlađih vladika Srpske pravoslavne crkve, preminuo je iznenada 2016. u 47. godini, a njegova majka Danica Močević do danas nije dobila njegove lične stvari, iako ih je tražila više puta. Eparhija bačka nije joj dostavila čak ni spisak ličnih stvari njenog sina koje je ostavio u manastiru Kovilj gde je službovao i boravio, niti joj je omogućeno da ih vidi. Ona je lično i preko advokata tražila lična dokumenta, rukopise, doktorat, knjige kojih je bilo mnogo i od kojih su neke veoma vredne, kao i poklone koje je njen sin jedinac dobio od prijatelja, kada je izabran za episkopa. Htela je da napravi legat sa sinovljevim stvarima i njegovom ličnom bibliotekom. Umesto stvari, koje je ljubazno tražila u više navrata, stiglo je neuobičajeno pismo episkopa novosadskog i bačkog, somborskog i segedinskog dr Irineja (Mirka Bulovića), u koje je NIN imao uvid. U pismu provejavaju poruke koje se teško mogu razumeti drugačije osim da su preteće i veoma oštre. Između ostalog, episkop Irinej kritikuje majku koja je iznenada izgubila sina jedinca što uopšte pita za stvari, što je angažovala advokate i u sudskom ostavinskom postupku preuzela porodični stan. Vladika Irinej se poziva na crkvene zakone, ne navodeći tačno koje, a ignoriše državne zakone o nasleđivanju, koji svakako imaju prioritet. On preteći upozorava Danicu Močević da to kako je dosada postupala „nije prihvatljivo za Crkvu“ te da je najbolje da „prihvati crkvene stavove“. Prijatelj pokojnog vladike (ime poznato redakciji) rekao je, za NIN, da je čak usmeno zaprećeno majci da joj neće biti dozvoljen odlazak na sinovljev grob u manastiru Kovilj ako insistira da dobije njegove stvari. Advokat Zora Dobričanin Nikodinović, koja je u ime majke preminulog episkopa upućivala pisma, potvrdila je autentičnost spornog pisma episkopa Irineja. Ona za NIN kaže: „Šokirana sam načinom i tonom pisma, što sam navela i u odgovoru. Najmanje što sam očekivala je barem uzvraćeno poštovanje za moju klijentkinju.“ Postavili smo pitanja i autoru pisma episkopu Irineju Buloviću, 13. novembra. Uputili smo ih na zvanične mejl adrese Eparhije bačke, ali nismo dobili odgovor. Vladika Jeronim je preminuo 24. novembra 2016. u Kliničkom centru u Novom Sadu. U potvrdi o smrti i otpusnoj listi piše da je 22. novembra primljen zbog dijareje. Kao uzrok smrti navode se srčani zastoj, a konstatuje se da je pre toga došlo do popuštanja rada srca i pluća i da je nastupila slabost. U potvrdi o smrti piše da je imao uvećanu jetru, slezinu i uvećanje svih limfnih žlezda, ali da nije imao temperaturu, niti povišeni pritisak, te da je normalno disao. Lekar, koji je izdao potvrdu o smrti tražio je obdukciju. Međutim, prema saznanjima NIN-a, ona nije obavljena, što je ipak neuobičajeno. Skoro godinu dana nakon smrti vladike Jeronima i posle više zahteva da se njegovoj majci dostave njegove lične stvari, odgovor episkopa Irineja Bulovića stigao je tek 15. novembra 2017. Na početku pisma je odmah naveo: „Prema pozitivnim propisima Srpske pravoslavne crkve, sva imovina episkopa koji se upokojio bez ostavljenog testamenta, odnosno bez pismeno iskazane svoje poslednje volje, jeste vlasništvo SPC, odnosno eparhije u kojoj je službovao.“ Zatim se dodaje kako su želeli da majci vladike Jeronima predaju stvari „ličnog karaktera i ako je iza pokojnika ostao njegov novac“. Sve drugo što je, kako se navodi, „crkveno i bogoslužbenog karaktera“, zadržali bi. Majka je tražila doktorsku disertaciju svoga sina, za koju je znala i koja se uostalom spominje u saopštenju Eparhije bačke za koju je zadužen vladika Irinej. U tom saopštenju povodom smrti vladike Jeronima, koje i danas stoji na sajtu SPC, navodi se: „Pred smrt bavio se izradom doktorske disertacije iz oblasti liturgičkog bogoslovlja.“ Međutim, episkop Irinej u pismu negira čak i postojanje doktorske disertacije vladike Jeronima, navodeći: „Nikada nismo videli, niti imamo bilo kakva saznanja da ista postoji.“ Zatim dodaje: „Uostalom i u slučaju da je vladika Jeronim doktorski rad napisao, isti bi mogao biti štampan isključivo kao izdanje Eparhije bačke, a nikako kao privatno izdanje.“ Episkop Irinej navodi dalje u pismu da je sa ličnom bibliotekom pokojnog vladike Jeronima „isti slučaj“. Vladika Jeronim bio je posvećen teološkoj nauci, ali i učenju stranih jezika, od kojih je savladao engleski, grčki, francuski, italijanski, ruski, nemački, španski... i zato je imao veliku ličnu biblioteku u kojoj su uglavnom bile knjige koje je dobijao od prijatelja. Vladika Irinej poručuje majci pokojnog Jeronima, koja je htela da osnuje legat u sećanje na svog sina: „Legat može - pa i treba - da postoji u okviru biblioteke Eparhije bačke.“ Zatim episkop Irinej piše oštro upozorenje majci pokojnog vladike: „Ovom prilikom vas podsećam na činjenicu da su Eparhija bačka i manastir Kovilj, koji su episkopa Jeronima decenijama izdržavali, školovali kako u zemlji, tako u inostranstvu, organizovali i platili sve troškove njegove hirotonije u Novom Sadu (primedba novinara: čin hirotonije izvršio je patrijarh Irinej 2014, u Sabornom hramu Svetog velikomučenika Georgija u Novom Sadu nakon što je Jeronim izabran za episkopa) i sahrane u manastiru Kovilj, uključujući izradu i postavljenje nadgrobnog spomenika, i da nisu postavili pitanje nepokretne imovine koja se do upokojenja vladike Jeronima vodila na njegovo ime, a sledstveno tome, po njegovom upokojenju trebalo da postane vlasništvo SPC, odnosno Eparhije bačke.“ Episkop Irinej zatim zamera majci da Eparhija bačka nikada nije pozvana da učestvuje u ostavinskom postupku povodom stana u Beogradu, koji su u stvari roditelji pokojnog vladike Jeronima kupili kada su sa njim izbegli iz Sarajeva. „Vaša klijentkinja je bez znanja Crkve pokrenula ostavinski postupak i upisala se kao vlasnik stana u Beogradu. Razume se da nikada ne bismo dovodili u pitanje činjenicu da ona živi u predmetnom stanu niti bismo je, ne daj Bože, na bilo koji način ugrozili ni po pitanju samog vlasništva stana, ali smatramo da način na koji je do sada postupala, u ovoj stvari nije primeren, niti je prihvatljiv za Crkvu“, navodi episkop Irinej u pismu. On zatim navodi da žele da joj predaju „izvesne lične stvari“ ne navodeći precizno koje. Upozorava da će, ukoliko majka nije zadovoljna tim predlogom, biti prinuđeni da se pridržavaju „navedenih propisa“ Crkve, a u pismu nije nigde naveo tačno odredbe crkvenog zakona na koje se poziva. Episkop Irinej nakon toga upućuje još oštrih reči i zamerki majci pokojnog vladike Jeronima. „U svakom slučaju, smatramo da nije bilo potrebe za angažovanjem nijednog, a kamoli dva advokata (i još jednog za ostavinski postupak) i da bi bilo najbolje da gospođa Danica Močević prihvati ovo što joj Crkva nudi“, preteći upozorava episkop Irinej u pismu. Tek na kraju pisma episkop Irinej se osvrnuo na vredne lične stvari vladike Jeronima, navodeći: „Nije posedovao skupocene lične stvari, kako to vaša klijentkinja neprestano i na razne načine pokušava da predstavi, i da su materijalno najvrednije bogoslužbene stvari koje nikako ne mogu postati njeno privatno vlasništvo.“ Zatim oštro poručuje: „Stoga je besmisleno da iznova traži način da dobije bilo šta drugo osim određenih ličnih stvari pokojnog vladike Jeronima“, opet ne navodeći o kojim je stvarima reč. Advokat Zora Dobričanin Nikodinović odgovorila je na pismo vladike Irineja: „Kao građanin Srbije, kao neko ko je preko četvrt veka u advokaturi i kao pravoslavni hrišćanin, najneprijatnije sam iznenađena, slobodno mogu da kažem - šokirana načinom i tonom kojim se obraćate kako meni kao punomoćniku majke pokojnog vladike Jeronima, pa posredno i njoj. Ja Crkvu poštujem i očekujem uzvraćeno poštovanje - Bog mi je svedok.“ Do danas pitanje ličnih stvari vladike Jeronima nije rešeno. Oštar i neprimeren odnos, koji jedan od najuticajnijih vladika SPC Irinej Bulović zamera majci pokojnog episkopa Jeronima, primetan je upravo u njegovom pismu. Pored neprimerenog odnosa vladike Irineja prema majci koja je izgubila sina jedinca, iz pisma se vidi da se ne osvrće na državne zakone koji važe za sve, pa i za vladike.