Nužni dijalozi

Za poštovaoce umetnosti muzike, dobra vest krajem oktobra bila je da će 52. Bemus biti održan. Jer, direktan susret sa umetnošću neophodan je - ne samo kulturalni - impuls: činjenica je da se može živeti kvalitetno i u izmenjenim, složenim prilikama, kakve su „na snazi“ najvećim delom 2020. godine. Pronalaženje utočišta u umetnosti koja se odvija pred nama (i za nas), izvesno pojačava kapacitete da realnije sagledamo svet oko sebe, da izbegnemo zamke življenja kroz strah, neuroze. Iako ne u potpunosti na način kako je prvobitno zamišljen, Bemus je svakako protekao uz atraktivne koncerte i bitna imena muzičke scene. Na otvaranju festivala, uz orkestar opere i teatra Madlenijanum i dirigenta Dejana Savića, pevala je Marija Guljegina. Reč je o prvom susretu sa beogradskom publikom kojoj se obraća repertoarom amblematičnim za njeno izvođenje – delima italijanskih autora. Verdijeve arije možda nisu u punoj meri otkrile slušaocu tumačenja kakva Guljeginu poslednjih decenija svrstavaju među zvezde najglasovitijih operskih kuća, ali je zato drugi deo programa (Ponkijeli, Pučini, Đordano – i nekoliko na bis izvedenih numera) doneo priželjkivano uzbuđenje i veličanstvene interpretativne domete. I violinistkinja Sojang Jun (Južna Koreja), prvi put je u srpskoj prestonici. Demonstrira vrhunsko izvođenje (Betoven i Bartok), muzici pristupa tehnički besprekorno, energično, sa karakterističnom eksplozivnošću. Dijalog koji uspostavlja sa klavirskim saradnikom, Mariom Heringom, svedoči o suštinskom međusobnom razumevanju: ovo je dijalog koji se sa zadovoljstvom prati. Deneš Varjon, značajan predstavnik aktuelne mađarske pijanističke scene, sprovodi muzičke zamisli prefinjenim iskazom. Birajući dela kompatibilnih (ne nužno srodnih) poetika (Betoven, Šuman, Šopen, Bartok), on oblikuje sugestivnu pripovednu nit, što čini sa jasnim stavom, opet, nenametljivo i bez afektacije (u čemu prepoznajemo uplive Varjonovog bogatog iskustva u polju kamernog muziciranja). Zagrebački solisti i njihov umetnički vođa Sreten Krstić koncipirali su bogat program. Izdvajamo, budući da je za nas novost, Dva stavka za gudače hrvatskog akademika Frana Paraća, delo karakterističnog kompozicionog postupka, sa uplivom rokenrola (u smislu ritmičkih ili harmonskih obrazaca, elemenata nalik rifovima), sa oduševljenjem primljeno od beogradske publike. U Mocartovom Koncertu za flautu br.1 ansamblu se pridružila Irena Grafenauer i priredila, kao i na prethodnim svojim gostovanjima, muzički praznik: komunikativna, originalna u iskazu, divno zaobljenog tona, intenzivnog emocionalnog zamaha... Narodno stvaralaštvo na Bemusu ove godine reprezentovali su Teofilovići, Ratko i Radiša. Tema njihovog koncerta je ljubav (iako sami napevi pripadaju različitim melopoetskim vrstama). Pevanje Teofilovića ključa od emocija, životno je, a opet, jednostavno i očišćeno od estradnih elemenata – imamo utisak potpunog stapanja u jednu zvučnu liniju. Simfonijski orkestar RTS i Bojan Suđić odali su počast – Isidori Žebeljan (1967-2020) i Betovenu (250 godina od rođenja). Najpre, beogradska premijera kompozicije za sopran i orkestar Isceli, Isuse, rane moje Isidore Žebeljan, molitvenog tkanja, dela prekrasnog i neuporedivo potresnog istovremeno (sa izvanrednom Anetom Ilić, dugogodišnjnom autorkinom saradnicom). U Betovenovom Koncertu za klavir br.3 u ce-molu solistkinja je Jasminka Stančul. Betoven je, znamo dobro, njena teritorija: ova pijanistkinja nadahnjuje muzičare koji je okružuju, okupira slušaočevu pažnju, produkuje lepotu. Suđić zaokružuje veče blistavom interpretacijom Sedme simfonije, posvetom u svakom smislu dostojnom velikog kompozitorovog jubileja. Na programu nastupa Beogradske filharmonije bile su tri Mocartove partiture: ne samo stoga što je izvođački sastav odabranih dela adekvatan prostoru scene u dvorani Kolarčeve zadužbine (te merama predviđenog rastojanja), već i zato što Mocartovo stvaralaštvo zauzima važno mesto u opusu dirigenta Hansa Grafa koji je predvodio filharmoničare na završnom koncertu Bemusa. I zaista, interpretacije su građene sa mnogo ukusa, donose polet i radost muziciranja, dragocene u okolnostima kojima svedoče.