Kad premijerka razmisli

Baš nam je lepo išlo tokom trećeg talasa dok je Vlada poštovala jedino savet sada već bivšeg, mada odlikovanog, člana Kriznog štaba dr Branimira Nestorovića: „Ko Boga vas molim, živite svoj život, pustite korona virus da živi svoj.“ Zabavili smo se i bančili više nego iko u Evropi, napravili zavidan promet vlasnicima kladionica i splavova i mogli tako da nastavimo u beskraj, da virus nije - krajnje nevaspitano i mimo dogovora sa naprednjačkom vlašću - odlučio da svoj život živi na naš račun i da nam ubija bar 30 građana dnevno. S obzirom na to da se pokazalo da prozvani Bog, baš kao i virus, nije na našoj strani, oglasila se neodlikovana ali i dalje aktivna članica Kriznog štaba dr Darija Kisić Tepavčević i dala nam ponudu koja se ne odbija: „Svaka porodica sada treba da bude svoj krizni štab koji određuje šta je najbolje za sve njene članove.“ Odlično, to bar nije teško, naročito ne za one porodice koje ni noćni klub ni celivanje mrtvačkog kovčega ne bi menjale za respirator. Recimo: „Naša porodica donosi odluku da će nam deca od sutra pohađati onlajn nastavu i tako čuvati svoje zdravlje ali i zdravlje nastavnog kadra, da će nam roditelje kod kuće pregledati patronažna ekipa da se ne bi zarazili u Domu zdravlja, da će u našoj zgradi biti uvek prisutan komunalni policajac koji će voditi računa da komšije nose maske dok šetaju hodnicima i da će nam na mobilni redovno stizati obaveštenje kada se u našem bliskom okruženju pojave potencijalni nosioci virusa ili neko od onih koji su uvereni da kašičica za pričest ne prenosi zarazu...“ I šta sad da radimo sa tim odlukama? Po svemu sudeći ništa, jer dr Kisić Tepavčević nije imala u vidu takav krizni štab, već više neki nalik onom u kom ona sedi: umne glave sa mnogo diploma iz epidemiologije, imunologije i virusologije zakažu hitnu sednicu za 12. novembar, u danu kada se broj zaraženih popeo na 3.341, da bi doneli novi set mera, a premijerka im lakonski odgovori „da će razmisliti“. Ili, te iste umne glave zakažu novu hitnu sednicu za 20. novembar (tada je broj zvanično zaraženih skoro dupliran i iznosio je 6.254), a premijerka im odgovori – pa, nešto od toga može, ali tek za tri dana jer nam je u planu veliko kršenje već postojećih epidemioloških mera zbog sahrane patrijarha. I neće biti baš tako kao što je struka zamislila, da bi se ipak znalo ko je glavni. Recimo, stručni deo Kriznog štaba je tražio da svi prodajni objekti ograniče radno vreme do 17 sati, imunolog Srđa Janković je na javnom servisu obelodanio da ima uverenje „da će mere u potpunosti biti donete kako su predložene“, a politički deo je uzvratio – e neće baš sve i neće do 17 već do 18 časova, utata. Prikrivenu poruku dr Kisić Tepavčević – sada se sami spasavajte kako znate i umete, ovoga puta ne može da zaseni vlasti omiljena mantra – epidemija je svuda, a mi smo jedni od najboljih u Evropi. Ne, nismo ni najbolji, ni među najboljima (za poslednje dve nedelje procenat pozitivnosti u Srbiji se povećao za 151 odsto, dok je, recimo, u Francuskoj pao za 19 odsto), samo smo imali više vremena da se pripremimo za novi talas od ostatka Evrope. I tu šansu nismo iskoristili, već smo se doveli u situaciju da se u Areni više ne nalazi nijedno slobodno kiseonično mesto i da se pacijenti iz Beograda upućuju širom Srbije, a da pre toga nismo uradili ni osnovno – izolovali Beograd kao epicentar zaraze i onemogućili da pre pacijenata pošaljemo i virus u manje sredine. I teško da nam tu može pomoći izgradnja kovid-bolnice u Batajnici ili Kruševcu (služi samo da bi se ministar Lončar još malo uvlačio Vučiću rečima da je to mogao da uradi samo on posle Si Đinpinga) s obzirom na to da bi trebalo da se izgradi do 1. decembra, da se potom obezbedi osoblje koje nemamo, a da su nam mesta za pacijente bila potrebna juče. I da su ona mogla da se obezbede u kapacitetima koje već posedujemo, za manji novac i brže, s obzirom na to da ionako gotovo niko bez kovida ne može da se leči. Ako sve to pretvorimo u brojke, onda je situacija sledeća: u prvom talasu kada su bili hospitalizovani svi, pa čak i asimptomatski slučajevi, najveći broj pacijenata u bolnici je bio 18. aprila i iznosio je 3.853; u drugom talasu, dakle onom koji trenutno preživljava Evropa, najveći broj je zabeležen 15. jula – 4.858; a u trenutnom, u kom se hospitalizuju samo srednje teški i teški slučajevi, broj svakog dana raste i 23. novembra je već stigao do 6.329. „Građani su delom neodgovorni, a delom se bore da prežive i rade kada bi trebalo da budu u izolaciji, ali su najveći problem neusaglašeni tonovi iz Kriznog štaba. Dok su u okruženju već bile na hiljade obolelih, kod nas su cifre još uvek bile niske i da se tada nešto uradilo, makar samo na kontroli mera, možda se ne bi dogodilo ovo što se sada dešava. Raspisuju konkurs za 1.277 zdravstvenih radnika, 252 doktora medicine i 80 anesteziologa. Kao da nas prave ludima! Ne znam da li trenutno imamo jednog ili dva anesteziologa koji ne rade, a da nađete 80 je bajka. Očito je da imaju veliki problem da nađu kadar za kovid-bolnice u Batajnici i Kruševcu. Još pre mesec dana je naloženo direktorima domova zdravlja u Beogradu da naprave spisak sa trećinom zaposlenih koji će biti na raspolaganju za rad u Batajnici, ali da bi popunili te bolnice oni moraju da pokupe zdravstvene radnike iz ostalih ustanova i da u njima zaustave proces rada. Na poslednjem razgovoru Ujedinjenih protiv kovida (UPK) sa ministrom pokrenuto je to pitanje i rečeno je da nema šanse da se pronađe toliko specijalista, a on je nonšalantno odgovorio – neka se jave i lekari opšte prakse“, kaže dr Rade Panić, anesteziolog i predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije. Dakle, Srbija je stigla do one situacije u kojoj se našla Hrvatska pre nekoliko nedelja kada je jedna lekarka, iznervirana nedostatkom osoblja, pozvala sve koji su odgledali prvih pet sezona serije Uvod u anatomiju, da se jave na smenu u kovid-bolnici. Ali, imajući u vidu da u Hrvatskoj nije organizovana sahrana patrijarha, možda će kod nas morati da se obori kriterijum na, recimo, samo prve dve sezone i jednu konferenciju Kriznog štaba, ako se ikada više održi. Uzaludno su UPK nudili predloge sa preventivnim merama (još letos im je vlast poručila da budu konstruktivni i da ih predlože), na kraju su morali da konstatuju kako su i pored svih upozorenja „mere sprovedene kasno i neadekvatne su u trenutnoj dramatičnoj situaciji“. Ipak, na sastanku održanom u subotu predložili su nekoliko jednostavnih koraka koji se mogu primeniti odmah, a na prvom mestu su istakli da se mora smanjiti prenošenje virusa u društvu. I naglasili: „Izuzeci u poštovanju mera ne smeju postojati - sahrana NJegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Irineja se mora izvršiti u najužem krugu sveštenstva i državnog vrha, iza zatvorenih vrata, uz poštovanje mera prevencije, dok građani, u skladu sa situacijom, mogu pratiti opelo i sahranu preko TV prenosa ili video-linka uživo. Tokom dana koji prethode sahrani takođe onemogućiti pristup i celivanje tela.... Ovo je situacija kada i crkva i političari/KŠ moraju biti odgovorni prema narodu i ne dozvoliti okupljanje povodom sahrane.“ Pokazalo se da, baš kao i kada je trebalo održati izbore ili derbi, niko od pomenutih nije bio spreman da poštuje epidemiološke mere. Iako je predlog Kriznog štaba da se ne okuplja više od pet osoba (500 je dozvoljeno na kulturnim manifestacijama na kojima su obezbeđene mere prevencije), hiljade i hiljade ljudi je sa maskom ili bez njih, bez propisanog razmaka, pohrlilo u Crkvu Svetog arhangela Mihaila da bi poljubilo kovčeg prekriven pleksiglasom i primilo pričest iz iste kašike. Tokom sahrane u Hramu Sv. Save situacija je bila još gora – sveštenici su u prisustvu brojnih gostiju, bez maski, služili opelo, a jedan od njih, episkop kruševački David, iste je večeri hospitalizovan zbog kovida. Tim povodom je advokat Aleksandar Olenik upitao tužilaštvo hoće li biti krivičnih prijava, što bi bilo i logično imajući u vidu da je svesno širenje zarazne bolesti krivično delo. „Ne mogu da tvrdim da je to krivično delo jer postoji mogućnost da vladika u tom trenutku nije znao da ima kovid. Ali, ukoliko je bio svestan da je bio u kontaktu sa nekim ko ima kovid, to bi mogao da bude prekršaj po Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Ima načina da se ljudi ne dovode u opasnost, a vrh crkve je odlučio da se to ignoriše. Iskreno mislim da zbog toga niko neće snositi pravne konsekvence, a da bi trebalo da ih snosi – trebalo bi“, kaže pravnica Vesna Rakić Vodinelić i podseća na Zbornik iz 1929, na osnovu koga vidimo kako se SPC odnosila prema epidemiji pre skoro 100 godina. Možda za vernike iznenađujuće, ali tada je bilo moguće da se neko zarazi preko kašičice za pričest, pa je predlagano da se nabavi više njih, a da se kašičica nakon upotrebe „spusti u lonac ključale vode naročito za to spremljene u oltaru“, da sveštenik uzme drugu dok crkvenjak „čistim ubrusom“ ne očisti prvu i vrati mu je, a da se na kraju svi upotrebljeni ubrusi „spale i pepeo baci u reku“. Pa zvuči kao nešto što bi smanjilo pritisak na zdravstveni sistem, a svi se sećamo da su predstavnici vlasti od početka epidemije galamili na građane da su oni krivi jer ne poštuju mere, ali da je dužnost države da zaštiti lekare. I po mišljenju premijerke, već su uspeli u tome jer je „zahvaljujući Vučiću naš zdravstveni sistem ostao na nogama“. „Tek ćemo videti posledice ovoga što se sada dešava, ali već trpimo posledice prethodnog perioda – ministar Lončar je rekao da ima 1.400 zaraženih zdravstvenih radnika, a u julskom talasu je najveći broj bio 750. Međutim, po podacima koje dobijam iz pojedinih ustanova mislim da je taj broj mnogo veći, za KBC Zvezdara sam dobio podatak da ima 90 inficiranih lekara. U Kraljevu je poslednja prijavljena brojka bila 60, a u međuvremenu sam čuo za još slučajeva. U ekipi u kojoj radim u kovid-zoni nedavno se razbolela medicinska sestra sa kojom smo sedeli bez opreme dok smo boravili u zelenoj zoni. Ranije je bilo uobičajeno da svi koji smo bili u kontaktu odemo u izolaciju i da nam se uradi test, a sada nas niko nije testirao već smo svi nastavili da radimo. Trenutna preporuka je da se zdravstveni radnici ne testiraju dok ne ispolje simptome. To više nego jasno govori da mnogi od nas rade a da su pritom inficirani. Ne testiraju nas, ne prate kontakte, a dodatni problem pravi i to što je nekovid pacijentima dozvoljen ulazak u bolnicu samo na osnovu serološkog testa. Zbog toga nam je hirurgija bila puna pacijenata kojima se bolest kasnije ispoljila, a zdravstveni radnici su se zaražavali tokom takvih operacija i ispadali iz sistema. I da se sada prebrojimo, mislim da nas nema dovoljno, a plašim se šta će biti do kraja februara, do kada će ovo sigurno trajati, sa manjim ili većim zaravnjenjem krive“, kaže dr Panić. I šta u datim okolnostima može da uradi mali porodični krizni štab? Kako da se postara za sebe, zdravstvene i prosvetne radnike, vaspitače i prebukirane bolnice? Možda i može nešto, ali pod uslovom da se predsednik, premijerka i postojeći Krizni štab bar tri nedelje ne oglase ni sa jednom od svojih svetlih ideja. Pa i ako ne pobedimo koronu, bar ćemo popraviti stanje mentalnog zdravlja.