Bez pauze za reklame

Prvi dani nove i poslednji minule godine već su uverljiv znak da će i cela 2021. proteći u kampanji najavljenih vanrednih parlamentarnih, redovnih predsedničkih i lokalnih i prestoničkih izbora. Raspored aktivnosti predsednika koji nastavlja da izliva temelje za nove fabrike i preseca vrpce ubrzava tempo kampanje, ako se uopšte može reći da je ona intenzitetom slabila od letošnjih izbora do danas. Politički akteri, predstavnici i vlasti i opozicije izjašnjavaju se o već više od godinu dana aktuelnoj temi - dijalogu vlasti i opozicije, pre svega o izbornim uslovima, pa jedni kažu da će razgovarati sa svima, drugi hoće da razgovaraju bez evropskih posrednika, treći bezmalo samo sa njima, a četvrti tvrde da razgovora nema sa „lažovima“ i svako u svojoj političkoj kalkulaciji bitku nastavlja na medijskom i polju društvenih mreža. Ali, suštinski i u punom kapacitetu najžešća kampanja predstoji u završetku nekoliko infrastrukturnih projekata, putnih koridora i važnih saobraćajnica i, konačno, masovnoj imunizaciji i normalizaciji života, koju je i Svetska zdravstvena organizacija na globalnom nivou najavila tek za jesen i zimu 2021. Ako se to u Srbiji dogodi pre, izlišno je govoriti da će „pobeda nad koronom“ vlasti SNS biti time veća. Završetak važnih puteva, poput Sremskog i Moravskog koridora, takođe su najavljeni za kraj godine, kad će, nakon januarskog i aprilskog, verovatno pred kraj godine uslediti još jedno povećanje plata zaposlenim u javnom sektoru, u skladu sa obećanjima koja su i deo strategije Srbija 2025. Ne računaju li se stranke koje sada imaju poslanike u istorijski uniformnoj Narodnoj skupštini, drugim partijama, pa i koalicijama koje za sada postoje, poput Ujedinjene opozicije Srbije, biće teško da pređu čak i novi cenzus od tri odsto. Upitani kako će se s tim nositi i šta bi u 2021. trebalo da bude strategija opozicije, lideri Pokreta slobodnih građana i Dveri odgovaraju sasvim različito. Pavle Grbović smatra da na eventualne uspehe ne treba odgovarati, jer bi se time samo umanjila vrednost kritike za ono što kritiku zaslužuje i priznaje da nije teško naći prostora za argumentovanu kritiku. „Ova vlast nema kapacitet da ponudi rešenje za nadolazeću ekonomsku krizu i sve drastičnije socijalne razlike, sigurno neće raditi na normalizaciji javnog prostora koji utiče na sve, a najviše na decu koja odrastaju u poremećenom sistemu vrednosti. Vlast ne zanima ni zdrava životna sredina, već isključivo gomilanje finansijske koristi, kao da će njome kupiti čist vazduh i vodu. Vlast ne može da obezbedi sigurnost za sve građane, jer su direktno umešani u klanovsku podelu čiji ratovi Srbiju, a pre svega Beograd, čine nebezbednim. Vlast ne može da obezbedi održivi razvoj svih delova Srbije, jer je centralizovala moć ne u Beogradu, već u centrali stranke. Sve su to realni problemi, ali i šansa da ponudom adekvatnih rešenja pokažemo ozbiljnost“, kaže Grbović za NIN. Boško Obradović najavljuje da će Dveri nastaviti samostalno želeći da do kraja predstave program i stručne ljude u svim glavnim društvenim oblastima. „Učinili smo veliki iskorak u ovoj godini sa proglasom Promena sistema – sigurnost za sve, koji je, po mom mišljenju, najbolji politički program predstavljen 2020. Isto se odnosi i na paket mera podrške domaćoj privredi u 12 tačaka, koji smatram za najsveobuhvatniji program podrške domaćim preduzetnicima i socijalno ugroženom stanovništvu tokom pandemije. Na ukupno 10 konferencija za medije i okruglih stolova na kojima je učestvovalo preko 30 stručnih ljudi iz Dveri i više od 20 nezavisnih stručnjaka različitih ideoloških orijentacija, obradili smo veoma važne teme obnove demokratije, promene izbornog sistema, lustracije, zelenog patriotizma i zaštite životne sredine, zdravstva, poljoprivrede, obrazovanja, kulture i odnosa prema Srbima u regionu i rasejanju. Upravo radimo na Promeni sistema 2, koja će obuhvatiti spoljnu politiku, nove mere ekonomske, socijalne i porodične politike, kao i pravo na privatnost. U tom smislu, smatram da i u 2021. treba da nastavimo da dokazujemo da Dveri nisu samo hrabra i odlučna opozicija koja se bori protiv kriminala i korupcije u vrhu vlasti, i brani Ustav i Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije, već imamo i odličan program i veoma stručne i ozbiljne ljude koji predstavljaju smenu političkih generacija koju toliko dugo čekamo. Naša ideja je ne samo smena vlasti već i promena kompletnog korumpiranog političkog sistema koji se ovde nije menjao 30 godina.“ Obradović smatra da je najvažnije u zajedničkoj strategiji opozicije postići dogovor o međusobnom nenapadanju, o zajedničkoj platformi za dijalog sa vlašću o uslovima za slobodne i poštene izbore, i na kraju o broju opozicionih kolona u kojima treba da se izađe na sledeće izbore na svim nivoima, kako bi svaki opozicioni glas bio sačuvan i kako bi, po uzoru na Crnu Goru, vlast bila pobeđena. Za Grbovića bi pak prvi korak trebalo da bude usaglašavanje platforme za dijalog između vlasti i opozicije kako bi se koordinisanim nastupom na tim pregovorima povećale šanse za njihov uspeh. „Ne moramo da se slažemo oko drugih tema, ali mislim da je svima jasno da je zbog SNS-a politički život u Srbiji izašao iz okvira normalnog i prihvatljivog“, kaže on. Analitičar Đorđe Vukadinović ima nekoliko razloga zbog kojih, uprkos istorijskom minimumu na kome se nalazi rejting opozicije, ne isključuje njen rast i nekoliko nenadanih promena na političkom polju, koje očekuje. Iznenađenja, doduše, ne zavise u velikoj meri od same opozicije, ali i ona bi na kraju mogla da se organizuje - ako ne zbog političke odgovornosti, onda zbog straha od istorijskog fijaska, smatra sagovornik NIN-a. Unekoliko, NIN-ovi sagovornici iz opozicije već su se saglasili s njim. Pre svega, on ne isključuje mogućnost da se, pored ostalih razloga, i pod pritiskom stranih posmatrača usliši zahtev opozicije da se izbori razdvoje i da se vanredni parlamentarni i lokalni održe možda i u ovoj godini i da ona ne bude samo predizborna nego čak i izborna. „Bićemo svedoci novih pobeda nad vidljivim i nevidljivim protivnicima u godini u koju opozicija ne ulazi na nuli, nego verovatno ispod nule. Jer u 2020. proćerdan je potencijalni efekat protesta iz 2019, a u velikoj meri i politički kapital koji je deo opozicije stekao bojkotom izbora. Uz to rejting opozicije u celini, stranaka pojedinačno i njihovih lidera na istorijskom je minimumu. Ali, crnogorski primer, iako su razlike velike i situacija se ne može preslikavati, pokazuje kako se ovde prilike menjaju preko noći, jer tamo godinu dana ranije niko nije mogao da sanja da će ta opozicija preuzeti vlast“, podseća Vukadinović. Kao važniji razlog zbog koga ni vlast neće olako otpisati opoziciju navodi ekonomsku situaciju i druge okolnosti koje mogu da promene političku klimu. „Vlast se služi hokus-pokusima, privatizacijama poput Komercijalne banke, koje se svode na besomučne medijske kampanje i manipulacije kojim pokušava da zataška stvarnu situaciju. Tu je i spoljnopolitički faktor, o kome se ne govori. Vučić je izgubio kredite i akcije u praktično svim ključnim svetskim prestonicama, od Moskve do Vašingtona, uključujući i Berlin, koji je bio oslonac spoljne politike. Ne znači da će ga rušiti Berlin, koji sve manje blagonaklono gleda na stanje demokratije, ili Peking i Moskva kojima je Vašingtonski sporazum bio prst u oko, ali verujem da će ga manje podržavati“, kaže Vukadinović. Marko Uljarević, direktor sektora za istraživanje javnog mnjenja Ipsos stratedžik marketinga, kaže da bi u predizbornoj godini opozicija, ako računa na bilo kakav uticaj, trebalo, za početak, da prihvati realnost koja je sasvim drugačija od one o kojoj oni govore. Potom, da usvoji drugačiji, odgovorniji pristup prema državnim pitanjima kakvo je borba sa epidemijom i konačno, afirmativan, a ne negativan stav u komunikaciji s biračima. Samo neki od elemenata te realnosti su, kaže, borba sa epidemijom koja je u većini zemalja, sa izuzetkom SAD i Crne Gore, ojačala ličnosti na vlasti. Ili poverenje građana u Krizni štab, koje opozicija nije razumela, a koje je u izvesnim trenucima bilo na nivou poverenja u crkvu. „Nakon što je propustila mnogo prilika, opozicija i dalje ne prepoznaje igru. Vučić sa njima igra šah, a oni bi hteli da ga nokautiraju. Konačno, ujedinjenje opozicije u ideji bojkota bila je monopolizacija, odstranjivanje svakoga ko drugačije misli. Danas ni novinari ne mogu sa sigurnošću, na primer, da kažu ko čini Ujedinjenu opoziciju Srbije, a to im nije uradio Vučić. To su sami sebi uradili. Ali svako ko to javno kaže biće anatemisan“, ističe Uljarević. Drugi problem je, objašnjava on, kriza liderstva u opoziciji u kojoj se još niko nije približio ni pređašnjem rejtingu Borisa Tadića. „Za to postoji više razloga. Politika koju vode je nesvrsishodna, a i ponašaju se kao da ne razumeju koren motivacije birača. Kada građane pitate kome političaru najviše veruju bez ponuđenih imena, 40 odsto navodi Vučića. Prvi sledeći je Ivica Dačić koji ima deset puta manje poverenje, svega četiri odsto. Sledi Ana Brnabić, pa se onda nađe neko od opozicionih lidera, među kojima su često Saša Radulović i Vojislav Šešelj sa do dva-tri posto. Kada građani ocenjuju rad političara, najviše pozitivnih ocena među opozicionim ličnostima, nakon Šešelja, dobija Marinika Tepić, ali i ona ostaje ispod, recimo, Marijana Rističevića, a gotovo tri puta bolji od nje je i Aleksandar Vulin, čija stranka ima manje od jedan odsto podrške“, navodi Uljarević. Od dijaloga vlasti i opozicije, koji trenutno i jeste prva predizborna tema oko koje se koplja ne lome samo u Beogradu nego i u odnosima Beograda i Brisela, Grbović očekuje da se izbegnu posledice neuspeha dijaloga, a to bi moglo biti nekontrolisano bujanje i potencijalna eskalacija nezadovoljstva i društveni sukob širih razmera. „Dalje zatezanje i ignorisanje značajnog dela građana učinilo bi da miran odlazak sa vlasti postane gotovo nemoguć. Iz tog razloga verujem u uspeh dijaloga, a ne zato što će oni naprasno postati fini i parlamentarni.“ Obradović kaže da je jedna i jedina tačka platforme Dveri za taj dijalog šta će biti garancije da će ono što se dogovori biti i sprovedeno, „jer se ovoj vlasti ne može verovati čak ni na potpisanu reč“. „Ponudili smo nekoliko modela: prelaznu, tehničku vladu nestranačkih stručnjaka, koministre iz opozicije u ključnim ministarstvima za sprovođenje izbornog procesa ili posebno ministarstvo ili komisiju koju bi činili predstavnici vlasti i opozicije sa ovlašćenjima da nadgledaju izborni proces. U slučaju da vlast ne pristane na naše zahteve, nema nam druge nego ponovo na ulice“, poručuje lider Dveri. Ako ne gruba greška vlasti, pitanje je da li uopšte postoji razlog koji bi građane danas ponovo izveo na ulice. Onoliko koliko je vlasti stalo da dijalogom promeni sliku o jednopartijskoj državi, barem za pedalj više je i strankama koje pretenduju da budu korektiv, iako javno ciljaju da ruše Vučića, stalo da dijalog, kao poslednja šansa za preživljavanje - uspe. Poverenje sagovornici NIN-a iz opozicije planiraju da povećavaju temama (a ne liderima, Grbović), radom na terenu i moralnim kredibilitetom da nikada niste izneverili svoj program (Obradović). Uljarević, međutim, opisuje situaciju u opoziciji gorom nego ikada u poslednjih 20 godina, jer DS je još 2014. poslednji put pre izbora imao dvocifren rejting. On tvrdi i da je na pad rejtinga uticao i loš pristup opozicije prema krizi tokom pandemije, a najdalekosežnije posledice po političko organizovanje vidi u odluci da se ne učestvuje na lokalnim izborima. „Bez obzira na to da li se uzdaju samo da se na vlast izvrši pritisak spolja ili kako DSS očekuje da se dijalog vodi bez mešanja sa strane, niko od njih se dovoljno ne obraća biračima. Opoziciji nedostaje i plan na rok duži od jednog izbornog ciklusa. Strategija da se svemu pristupa negativno je mogla da prođe devedesetih, ali tih okolnosti više nema. Biti protiv Vučića nije dovoljno za politički uspeh“, ističe Uljarević. Disproporcije u očekivanjima četiri relevantna NIN-ova sagovornika obećavaju makar da će i godina pred nama biti dinamična. Ona to već jeste, ne samo u medijima nego i u oročenom parlamentu, u kome se nadmetanje za mesto u sledećem trajnijem sazivu odvija između samih SNS kadrova. U medijima, pitanje je da li će ostati pauze za reklame, jer se gustina predizbornog sadržaja, koji je u formi jedne emisije već počeo da se emituje na javnom servisu, neće proređivati.