Ne može predsednik da sudi i presuđuje

U novembru 2011. sudija Apelacionog suda Milimir Lukić podneo je ostavku na mesto člana Visokog saveta sudstva, ukazujući na pritiske tadašnje izvršne vlasti na VSS. Od tada se u Srbiji izgleda promenila samo vlast. Evropska komisija je u Izveštaju o napretku Srbije za 2020. izrazila „ozbiljnu zabrinutost“ zbog političkog uticaja na pravosuđe, dok ovdašnji zvaničnici ne kriju da im pojedine sudije i tužioci nisu po volji, „jer ih je postavila bivša vlast“. Uz to, vrlo često najviši državni funkcioneri javno presuđuju umesto sudija i optužuju umesto tužioca. O tim i drugim izazovima sa kojima se suočava pravosuđe, za NIN govori sudija Milimir Lukić, koji je sudio ubicama Zorana Đinđića, članovima zemunskog klana i Darku Šariću, a sudi i u važnim predmetima koji još nisu okončani - Miškoviću, za ubistvo Ćuruvije… Zašto većina sudija ćuti dok najviši predstavnici vlasti kritikuju sudije, presude, javno presuđuju? Nisam siguran šta motiviše pojedine nosioce vlasti da tako javno istupaju, bez ozbiljne argumentacije, u navijačkom stilu, ali se iz sadržine njihovih istupa ipak može dokučiti kakve su im krajnje namere. Naravno, nije sud sveta krava da je lišen mogućnosti kritike. Građani i njihovi politički predstavnici imaju legitimno pravo na kritiku, na način postupanja suda, efikasnost, pripremljenost za suđenje... Međutim, neprihvatljivo je, a i zakonom zabranjeno, da se javno presuđuje, da se napada ličnost sudije ili njegova porodica, da se istupanjem političara pretenduje na sam tok i ishod suđenja. U ovim slučajevima sudija, sud, a ponajviše Visoki savet sudstva imaju prava i dužnost da reaguju i otklone ovu anomaliju. Posle januarskog nastavka suđenja pred Apelacionim sudom očekuje se pravnosnažna presuda u predmetu Mišković, koga predstavnici vlasti javno optužuju za razne nepodopštine. Da li je to pritisak na sud? Niko nema prava dok sud pravnosnažno ne odluči da okrivljene u krivičnom postupku oglašava krivim, bio to Mišković ili bilo ko drugi. Veće kojem predsedavam je nakon javne sednice odlučilo da za ovaj predmet otvori pretres i zakaže ga za sredinu januara, nakon čega će doneta odluka biti pravnosnažna.  Predstavnici vlasti na konferencijama za štampu iznose podatke iz pojedinih predmeta umesto tužilaštva. Zašto republička tužiteljka Zagorka Dolovac nije stala u zaštitu svojih kolega?  Javno tužilaštvo je samostalni državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela, pa je potpuno nejasno na koji način je bilo ko drugi u poziciji da uopšte raspolaže podacima koje može imati jedino tužilaštvo. U sistemu u kom javni tužioci odgovaraju za rad javnog tužilaštva i za svoj rad republičkom javnom tužiocu i Narodnoj skupštini, od ličnosti koja se nalazi na čelnom mestu umnogome zavisi način i delotvornost rada čitave organizacije. Pri tome su postupanja tužilaštva zakonom definisana, nosioci tužilačke funkcije su obučeni ljudi, oni sačinjavaju službene beleške kod svakog iskakanja koje je van protokola postupanja. Sve to se nalazi u njihovim predmetima i ukoliko je ovo što tvrdite istina, sigurno će se jednog dana pojaviti i odgovor kako se to desilo. Predsednik države kaže, na primer, da je Marjanović ubio svoju ženu i da je Kosmajac narko-diler. Kako vidite takve njegove izjave i da li je to pritisak na sud? Već sam rekao da ovakve izjave nisu prihvatljive i nanose štetu krivičnom postupku iz više razloga. Suština je da predsednik Republike nema ustavnih nadležnosti da sudi i presuđuje. Svoju političku moć može, ipak, valjano da iskoristi, tražeći od nadležnih, pre svega Vlade Srbije, da poboljša resurse, materijalne i ljudske, da u ime građana permanentno traži rezultate i odgovornost sudske vlasti, ako tih rezultata nema, a ako ih ima da pohvali i afirmiše rad suda. Nisam doživeo da bilo koja politička struktura na vlasti, pa ni aktuelna, javno pohvali i oda priznanje, recimo tužiocu ili sudiji za ostvareni rezultat.  Da li je sukob interesa kada je Vladimir Đukanović predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, a takođe i član Visokog saveta sudstva, najvažnijeg sudskog tela, advokat na nekom suđenju? Kako se postupajući sudija u takvim slučajevima oseća? Predstojeće izmene Ustava su prepoznale postojanje sukoba interesa kod političog dela sastava Visokog saveta sudstva, upravo i zbog ovakvih situacija o kojima govorite. Nakon izmene Ustava, političari po funkciji neće biti deo ovog organa sudske vlasti. Sudili ste i sudite u najvažnijim predmetima kao što su ubistvo premijera Đinđića, zemunski klan, Mišković, Šarić, ubistvo Ćuruvije. Kako se dodeljuju predmeti? Sudskim poslovnikom je precizno definisan način dodele predmeta sudiji u rad, trenutak prispeća predmeta u sud se beleži u sudskim knjigama i na predmetu, i predmet dobija prvi sledeći sudija po redu. I tako ukrug. Na opskurnom sajtu koji je podržavao optuženog Šarića pojavila se fotografija postupajućeg tužioca Saše Ivanića, a poverenik za informacije je utvrdio da je neko iz BIA dostavio fotografiju. Koliko je to opasno?  Na delu je vrhunska neodgovornost ljudi iz državnog aparata, koji su izložili životnoj opasnosti tužioca Sašu Ivanića, kojim se tužilačka organizacija može podičiti. Nerazumljivo je da se ne znaju vinovnici, da BIA i policija ne znaju ko je to učinio, a rekao bih da je to urađeno sa namerom da se utiče na krajnji ishod tog krivičnog predmeta. To jasno ukazuje koliko je borba protiv organizovanog kriminala opasna i koliko kod nekih ljudi koji bi trebalo da se bore protiv kriminala, ima manjka poštenja i odanosti državi i narodu koji sve to plaća.  Vi ste u drugom stepenu presudili pravnosnažno Šariću za trgovinu drogom. Kako je moguće da se širom sveta hapse naši državljani za veliki šverc droge, a kod nas nije bilo nijednog takvog postupka od hapšenja Šarićeve grupe? Naše tržište narkotika je malo i iz tih razloga kod nas se ne mogu desiti tako spektakularne akcije zaplene velikih količina narkotika. Preko naše teritorije se i prebacuju ove supstance u druge zemlje, i mora se reći da postoji određeni uspeh policije i tužilaštva u otkrivanju šverca droge. Uostalom, veliki broj sudskih predmeta sa značajnom količinom zaplenjene droge očekuje sudski epilog. Šariću se sudi i za pranje novca. U javnosti se često može čuti da veliki kriminalci peru novac kroz razne poslove kao što je građevina. Da li su institucije dovoljno jake da to spreče? Da bi se sakrilo poreklo novca od kriminala i da bi se on „oprao“ kriminalci za velike svote novca angažuju finansijske i privredne eksperte, koji imaju potrebno znanje da kroz finansijske i privredne strukture taj novac učine legalnim. Međutim, države, banke i pojedinci koji bi se poveli francuskom parolom l’argent n’a pas d’odeur brzo bi propadali, jer novac kriminala deluje razarajuće na privredu zemlje i za to ima bezbroj primera u svetu. Pre svega uništava se slobodna utakmica a zbog toga kompanije koje legalno posluju gube poslove, a njihovi zaposleni radna mesta. Zato je preko potrebno da u institucijama države koje se bave ovim problemom, budu visoko obučeni i moralni profesionalci, koji će znati da prepoznaju, a potom i oduzmu novac stečen kriminalom.  Bili ste predsednik veća u Specijalnom sudu koje je osudilo nekada najjaču kriminalnu grupu – zemunski klan. Predsednik je više puta najavio rat mafiji, ali je ozbiljna borba sa organizovanim kriminalom izostala. Da li je to politički marketing i ako jeste, da li je to opasno? Izjave predsednika Republike o borbi protiv kriminala su potrebne. Međutim, objave o borbi protiv organizovanog kriminala nisu pogodno rešenje za ostvarivanje tog cilja. Pre svega, aktivnošću Zorana Đinđića 2003, zbog koje je tada doživeo neverovatnu političku opstrukciju i na kraju podneo ličnu žrtvu – što su potvrdili i brojni svedoci upravo u predmetu njegovog ubistva - ostvareni su preduslovi, kroz niz novih posebnih organa, policije, tužilaštva i sudija za borbu protiv ove pošasti. Oni su opremljeni procesnim alatkama koje omogućavaju otkrivanje, dokazivanje i procesuiranje organizovanog kriminala. I sada predsednik Republike može učiniti ovu borbu delotvornom, ukoliko stane iza najvažnijeg principa borbe protiv organizovanog kriminala, da nema nedodirljivih ljudi, i da su pred zakonom svi jednaki. Takva aktivnost predsednika je vododelnica i to će na kraju opredeliti da li će država pobediti ili biti smoždena od ove nemani. Bez političke volje, dakle, nema ni ozbiljne borbe sa organizovanim kriminalom? Organizovanog kriminala nema ukoliko on nije povezan sa državnim strukturama i zato je on najopasniji po bezbednost države i građana. Ne treba nam bolji primer od samih činjenica utvrđenih u postupku za ubistvo premijera i za zemunski klan. Zbog toga, postojanje političke volje jeste preduslov, ali to nije dovoljno. Uz to, trebalo bi dati odrešene ruke organima policije i tužilaštva. Da li su i kriminalni obračuni na ulicama dokaz da postoje jaki kriminalni klanovi? Asocira li vas to na vreme zemunskog klana? Zar ubistvo osobe koja se povezuje sa jednim od klanova, usred dana u tržnom centru, pred brojnim svedocima, nije težak šamar državi, demonstracija moći? Organizovani kriminal ne miruje, on ima svoja nepisana pravila i kodekse. Izvor njegove moći je u organizovanoj strukturi koja se naslanja na deo državnog aparata, a sve to uz upotrebu ogromnog novca. To što se vidi i o čemu govorite je samo vrh ledenog brega. Iako je posao tužioca i sudija koje sude organizovanom kriminalu težak i izuzetno opasan, i sada ima značajnih rezultata, okončani su mnogi složeni slučajevi u kojima su desetine lica lišene života, u kojima se trgovalo tonama kokaina. Da li će se i kada ova borba okončati zavisi od više uslova, o kojima sam već govorio.  Prijavili ste da posedujete značajnu imovinu. Koje je njeno poreklo? Stan u kome živim sa porodicom nasledio sam od pokojnih roditelja, a kupljen je 1999. Vikendicu u Sopotu supruga i ja sagradili smo od njene imovine i naših plata. Svu imovinu sam prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije i nadležni organi sve mogu da provere. Zašto je Veće kojem ste predsedavali, umesto da otvori pretres i presudi, predmet Ćuruvija vratilo prvostepenom sudu? Sud je svoju odluku pismeno obrazložio. Retko se u praksi dešava da drugostepeni sud, kada pred sobom ima nepravilnu odluku prvostepenog suda, otvori pretres i donese odluku. Prvostepeni sud je dobio odluku drugostepenog sa preciznim i jasnim nalozima i biće u prilici da donese presudu. Nakon toga, više neće moći da se ukine njegova odluka i postupak će se okončati pred Apelacionim sudom. U kojoj meri neki postupci koji predugo traju, gube svrhu? Za trajanje nekih krivičnih postupaka nema procesnog opravdanja. Suštinski interes je da policija i tužilaštvo reaguju blagovremeno, u vreme ili neposredno nakon krivičnog dela, jer od kvaliteta radnji koje oni preduzmu obično zavisi i dužina sudskog postupka. Što taj postupak duže traje, efekti su sve manji.  Sudili ste, kao član veća, u procesu veka za atentat na premijera Đinđića. Da li vam je posle svega ostalo neko pitanje bez odgovora? Ubistvo premijera pokazalo je kakve mogu biti posledice po društvo kada državne strukture postanu saradnici kriminala. Ono što nije bilo zadato optužnicom, po pravnim pravilima nije bilo ni predmet utvrđivanja, pa je ostalo nedorečeno ko je i koliko iz političkih struktura države sarađivao sa zemunskim klanom. Taj segment predmeta za mene je ostao otvoreno pitanje i o tome će, izgleda, krajnji sud dati istoričari, a ne pravnici. Kolika je opasnost da se posle najavljenih promena Ustava pojača uticaj izvršne na sudsku vlast? I šta očekujete od izbora novog predsednika Vrhovnog kasacionog suda koji će po funkciji biti i predsednik Visokog saveta sudstva, jer se za to mesto pominju neki kandidati vlasti? Gotovo polovinu mandata pređašnjeg saziva Visokom savetu sudstva je predsedavao v. d. predsednika Vrhovnog kasacionog suda, dakle bez punog kapaciteta. To je neodrživo sa aspekta zakonitog i uspešnog funkcionisanja celokupnog sistema. Tim pre što su pred nama važni pravni događaji. Promene Ustava, koje će na novi način urediti sistem pravosuđa, od vitalnog su značaja za građane, a u procesu pripreme novih održivih rešenja nezaobilazna je funkcija predsednika Vrhovnog kasacionog suda, ali u njegovom punom kapacitetu. Zato je Visoki savet sudstva dužan da građanima objasni zbog čega ne vrši svoju funkciju i zašto već duži period ne raspisuje konkurs za predsednika VKS. Od novog saziva očekujem brzo razmatranje ovog važnog pitanja.  Tužioci i njihovo strukovno udruženje su upozoravali da ih je pre izbora za Državno veće tužilaca obilazio državni sekretar Radomir Ilić. Glavna tužiteljka Zagorka Dolovac se nije oglašavala. Zašto? Republička javna tužiteljka je odgovorna za rad javnog tužilaštva. NJena ustavna dužnost je da obezbeđuje striktno poštovanje pravnih pravila u instituciji, ali i u odnosu drugih državnih organa prema tužilaštvu. Nije oglašavanje jedina moguća mera, na raspolaganju su joj i snažni mehanizmi koji proizlaze iz moći rukovođenja tužilaštvom, a zašto toga nema na delu zaista nemam odgovor. Ali, za mene je zabrinjavajući i nedostatak vizije Ministarstva pravde, da se ovakvim uplitanjem u stvari jednog samostalnog organa dovede u pitanje ravnopravnost kandidata prilikom izbora za Državno veće tužilaca.