Šta čeka Kurtija

Preliminarni rezultati Centralne izborne komisije u Prištini, nakon izbora održanih 14. februara, pokazuju da je Pokret Samoopredeljenje osvojio 48 posto glasova, a da NISMA Fatmira LJimaja nije prešla cenzus. Demokratska partija Kosova osvojila je 17,4 i zabeležila je pad od oko 40.000 birača u odnosu na prethodne izbore. Demokratski savez Kosova sa oko 13 posto osvojenih glasova beleži još veći pad - od čak oko stotinu hiljada birača, zbog čega su i Avdulah Hoti i Isa Mustafa najavili preispitivanje sopstvene odgovornosti pred stranačkim organima. Osvojenih 7,4 posto Alijanse za budućnost Kosova može biti dobro polazište da dobije jedino što joj je bio cilj - mesto predsednika za Ramuša Haradinaja. Srpska lista, sa 4,7 procenata osvojila je svih deset mandata garantovanih za srpsku zajednicu što je, uz Samoopredeljenje, čini jedinim „pobednikom“ ovih izbora. Odziv birača bio je u brojkama približno isti kao i na prethodnim vanrednim izborima. Od 2019. godine kada je glasalo oko 870.000 glasača (44 posto) birački spisak je smanjen za oko 166.000 glasova, te je 844.000 listića sada činilo 47 posto biračkog tela. U srpskim sredinama na severu, ažuriranje je smanjilo broj birača za oko 16.000, pa je po preliminarnim rezultatima broj glasova za Srpsku listu ovog puta manji za oko deset hiljada. Pokret Samoopredeljenje je i u apsolutnim brojkama povećavao svoju bazu birača sa 220.000 na 376.000, ali čak i takav rast ostavlja Kurtija u situaciji da traži koalicionog partnera. Ne samo za formiranje vlade, nego i za izbor predsednika koji podrazumeva dvotrećinsku podršku poslanika. Kurti ima mogućnost da samo sa manjinskim listama to i učini, ali ne bez Srpske liste kojoj je negirao ustavno obavezujuću saradnju tokom svog prethodnog mandata, a kojoj, po ustavnim rešenjima, svakako pripadaju mesta u ministarstvima, bilo da je deo vladajuće koalicije ili ne.