Hapšenje dela mafije ne znači da režim nije mafijaški

Prošle subote, godinu i po otkako je policija u junu 2019. privela Jovu Bakića, profesora sociologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, društvenim mrežama je kružila vest: „Vladimir Rebić: Plašim se za bezbednost svoje porodice.“ Direktor policije kaže da se boji, iako je pod njim čitava policija, pa i njeni pripadnici koji su privodili Bakića i to nakon intervjua NIN-u, u kome je on još tada upozoravao na spregu politike i mafije, na bliske odnose ljudi iz vrha vlasti sa kriminalcima koji se kriju iza navodnih navijačkih grupa, a u stvari kriminalaca. Još tada ste u intervjuu NIN-u upozoravali da je mafija zarobila državu, ali vlast nije videla njih kao bezbednosnu pretnju, već vas? U tom trenutku ta grupa bila je u službi autoritarno-mafijaškog režima, obezbeđivala je predsednika SNS-a, te je napad doživljen lično. „Najbolji student u istoriji Pravnog fakulteta“ javno je sugerisao tužiocima, kršeći Ustav, što svakodnevno čini, da pokrenu postupak protiv mene zbog tobožnjeg krivičnog dela. A RTS je pokušao da krivotvori deo razgovora za NIN, kako bi se dokazalo da je reč o krivičnom delu. Sutradan, inspektori MUP-a tražili su da dam izjavu, poklonio sam im primerak NIN-a, jer tamo je sve pisalo. Bilo je to komično podmetanje, lako dokazivo poređenjem razgovora za NIN i onoga što je informativni program RTS-a podmetnuo. Nisam se osetio ugroženim, oni koji se bave javnim poslom moraju biti spremni na sve. Režim je dao autogol, a to je razlog za zadovoljstvo. No, vratimo se na mafijaše koji koriste sport kao dimnu zavesu za kriminal i lično bogaćenje. Bili bi to obični kriminalci, da je vlast u službi naroda, a ne oni u službi režima, a ovaj u službi njihovog kriminala. Ovako, oni su mafijaši. Neki od njih su neonacisti, kao grupa Junajted fors vezana za FK Rad. Upravo su u društvu ovih ljudi pripadnici Žandarmerije, prema svedočenju tadašnjeg komandira pred sudom, legitimisali sina predsednika SNS-a pre nekoliko godina, dok su pokušavali da napadnu Paradu ponosa. Neki drugi su pak pre nekoliko godina osnovali privatna preduzeća za pranje novca na stadionu Crvene zvezde i dobijaju basnoslovne poslove s javnim preduzećima, poput EPS-a. Sve nauštrb opšteg interesa i bez kontrole istražnih organa. Prema tome, nema obračuna s mafijom dok se precizno ne utvrdi šta su radili i rade čelnici fudbalskih klubova, sportskih društava proteklih decenija. Upravo je tu leglo mafije. Tako smo saznali da je postojao arsenal oružja na stadionu, da je Nevolja navodno primao svakog meseca platu od Partizana 5.000 evra. Zar ne bi trebalo Milorad Vučelić i ostali saradnici predsednika SNS-a u Partizanu da budu predmet interesovanja istražnih organa? Pominje se i drugi neki čovek podzemlja. Da li znate o kome je reč? Pretpostavljam da je reč o osumnjičenima za ubistvo Olivera Ivanovića, o čijim pretnjama je pokojni Ivanović obaveštavao nadležne službe, a one ni prstom nisu mrdnule da ga zaštite, pa su nas Marko Đurić i sam predsednik SNS-a, nakon njegovog ubistva, obavestili kako su osumnjičeni „prošli poligraf“. To je toliko providno da ni ne zaslužuje komentar. Hoće li izbori razrešiti političku situaciju u Srbiji, da li će doneti pravo i pravdu za građane? Nema pravde pod autoritarno-mafijaškim režimom, ali neće biti ni mira za režim. Naravno, izbori su tu da se odmere političke snage, ali poraz na izborima režim neće priznati, jer vrh režima zna da se, ako ga prizna, mora suočiti s pravdom. Očekujete izbore u decembru, a ne na proleće 2022? Očekujem izbore u decembru ali ne znam da li će biti održani samo parlamentarni ili na svim nivoima. Zbog toga odluka Partije radikalne levice još nije doneta o tome da li ćemo učestvovati. Smatram da režim ne ume da razgovara, te je dijalog nemoguć, a platforme besmislene. Dijalog je samo imitacija razgovora. Podržavate li Pajtića za pregovarača? Sasvim nam je svejedno. Lečić podržava platformu, ne vidi ništa drugo kao alternativu izborima nego revoluciju. Da li je to njegova najava izlaska na izbore ili verujete da je spreman da povede revoluciju? S kim? Ko bi pošao za njim? Revolucije se plaši; izaći će na izbore. Da li Srbija ima opoziciju kao adekvatan odgovor vlasti? Za režim i imperije svakako je adekvatan, a za narod nije. Očekujete li potpuni nestanak ili povratak opozicije u parlament nakon izbora? Pitanje je kakva će opozicija ući u Skupštinu. Mnogi su i Šapića smatrali opozicijom. Pitanje je da li će ona da bude opozicija sistemu ili će se pogađati sa SNS-om danas, odnosno SPS-om sutra oko sinekura. Hoće li Vučićev režim opstati narednih 10 godina? Hoće li Srbija postati depo jeftine radne snage? Srbija jeste „depo jeftine radne snage“. Mi smo kolonija, ali ne samo jedne velike sile, nego svih. Primerice, NATO je agresijom prisvojio Kosovo; Ruska Federacija dobila je budzašto NIS; Kina je dobila pravo da bez ikakvih tendera dobija unosne i za nas zdravstveno visokorizične poslove, jer fabrike prljave tehnologije uništavaju životnu sredinu. Autoritarni vođa je ličnom poniznošću učvrstio sopstveni položaj u imperijalističko-oligarhijskom međunarodnom sistemu, dok je građane republike, koju su oteli on i njegovi saradnici, izložio opasnosti da ostanu bez vode. Više od 90 odsto izvorišta vode je u privatnom, uglavnom stranom vlasništvu. Trovanje vazduha je i golim okom vidljivo, a stručnjaci poput Milenka Jovanovića, koji su digli glas protiv masovnog zločina protiv naroda, gube posao. Šta može narod, a šta opozicija? Narod treba da razlikuje žito od kukolja, antisistemsku od režimske opozicije, iako to nije uvek lako, jer se političari masovno prodaju kao na stočnoj pijaci. Ko hoće da ubije Vučića? Ne znam. Kokoškom na Mariniku Tepić. Poistovećivanje ljudi sa životinjama je samo jedan od vidova pokušaja ponižavanja, zlostavljanja, izvrgavanja ruglu pojedinca. Je li to matrica učvršćivanja primitivizma i zlostavljanja u društvu? Režim godinama daje sve od sebe da Skupštinu svede na štalu. Sramotan je svaki pokušaj onemogućavanja obraćanja političkih protivnika. Bilo da to u ime SNS-a radi polupismeni porodični nasilnik s megafonom, besprizornik s kokoškom ili televizije s nacionalnom pokrivenošću. Iznošenje podataka o sistemskoj korupciji rodoljubivi je čin. Svako onemogućavanje toga ravno je nacionalnoj izdaji. Predsednik SNS-a trebalo bi da bude svestan da će biti odgovoran za izdaju nacionalnog interesa. Kako zbog otimanja republike od nas, tako zbog uništavanja dobara koja su preduslov zdravlja. Zarad profita imperijalista i domaćih oligarha i mafijaša, biće odgovoran za sprečavanje javnosti da čuje podatke o njegovim zloupotrebama. Lovreković je bio član LDP-a, pisao je za Peščanik, da bi postao radikalni element. Odležao je 30 dana zatvorske kazne zbog pretnji smrću Tepićki. Preselio se u stan prekoputa njenog. To je proganjanje i niko ne reaguje? Skandalozno i kriminalno! Odgovoran je taj besprizornik, ali i predsednik SNS-a, pošto se nije ogradio, ako zlodela možda nije naložio. Starlete u ministarstvima, prostitutke i kriminalci u terminu nekada rezervisanom za obrazovni program na televizijama sa nacionalnim frekvencijama. Prostora za opoziciju nigde. Srbija se guši u nasilju svake vrste. Zašto? To odgovara autoritarno-mafijaškom režimu. Pink i Hepi su primeri duhovnih trovačnica u službi režima. NJihovi vlasnici, obogaćeni ’90-ih, dozvolu su dobili za vakta prethodnih vlasti, a sada prikrivaju kriminal režima sistematskim i primitivnim hajkama na njegove kritičare i masovnim zaglupljivanjem naroda. Lek je konfiskacija imovine i krivična istraga. Potpredsednica vlade Mihajlović pita opoziciju: „Zar za vas nije važno što je Srbija vakcinisala stotine hiljada građana, a razvijenije zemlje to ne mogu? Zar ne postoji bar jedan auto-put za koji ćete reći - dobro je zbog građana? Zar nije dobro što država u vreme svetske ekonomske krize nije pred bankrotom, već pomaže građanima? Ako su članovi opasne kriminalne grupe iza rešetaka, zar to ne čini Srbiju bezbednijom i boljim mestom za život“. Ona kaže i da je jedini program opozicije „za sve su krivi Vučić i SNS“. Ima li opozicija program? Pre nekoliko časova sam primio drugu dozu Sinofarmove vakcine. Masovna vakcinacija je dobro organizovana, što je veoma pohvalno. No, ima i propusta, jer farmaceuti masovno nisu vakcinisani, a rđavo je što se sve politizuje. Naravno, režim će, ako vakcinaciju do kraja uspešno sprovede, iskoristiti to u propagandi za dobijanje izbora. Dobro je i što se putevi rade, ali bi bolje bilo da je to kvalitetno, a svedoci smo da „duže traje puder na obrazima ministarke no asfalt na putevima“. Dugove koje je ova vlast napravila vraćaće generacije, a kredite su mogli i pametnije upotrebiti. To što je mali deo mafijaša uhapšen ne govori da režim nije mafijaški, već da je došlo do sukoba u njegovim redovima. Svojevremeno su, sada uhapšeni mafijaši, nasilno odnosili novinare sa skupa SNS-a, na šta su sveli inauguraciju predsednika od nas otete republike. Obavešteni smo, blagodareći radu istraživačkih novinara, o vezama sina predsednika SNS-a s pripadnicima negdašnjih Janjičara i sadašnjih Principa. Neki od njih su ubijeni, neki uhapšeni, a neki, s kojima se sin predsednika SNS-a najčešće nalazi, još uvek su na slobodi. Šta tek reći o pripadnicima druge mafijaške grupe s Kosova, poznate po zastrašivanju političkih protivnika na dane izbora? Što se programa tiče, treba oduzeti i nacionalizovati imovinu svih koji ne mogu dokazati poreklo kapitala. Nacionalizovati sva privatizovana javna dobra, obezbediti radništvu dostojanstven život i rad, socijalnu zaštitu nemoćnih, ali i podršku posredstvom poreske politike samozaposlenima, malim i srednjim preduzećima. U prioritete spada i temeljna reforma javnog sektora. Kažu da su članovi grupe Belivuka bili deo ličnog obezbeđenja Vučića na inauguraciji, te u Novom Pazaru… Znate li nešto o tome? Videsmo čak i fotografiju! Odavno sam javno postavljao i ponavljao pitanje čijem je sinu „visokopozicioniranog političara“ ubijeni vođa Janjičara Sale Mutavi, kojeg je na čelu kriminalne grupe zamenio Nevolja Belivuk, bio telohranitelj, te otkud Mutavome telohranitelj čuvar u Centralnom zatvoru u Beogradu. Nikada odgovor nije dobijen, ali će jednom pripadnici režima morati da odgovore na niz pitanja: o smrti članova posade helikoptera pre nekoliko godina, o ubistvu Olivera Ivanovića, o sumnji na učešće u trgovini narkoticima - to nije samo najveća farma marihuane u Evropi Jovanjica, već i povezanost režima s različitim ljudima s optužnica poput Zvonka Veselinovića i Radoičića, Šarićevog klana, Miše Banane, kavačkog i škaljarskog klana, te porekla nadimka dr Smrt sadašnjeg ministra zdravstva - o trgovini oružjem... Nije reč samo o Krušiku nego i o Zastavi, odnosno sistematskom isisavanju novca iz namenske industrije zarad bogaćenja finansijera i pripadnika autoritarno-mafijaškog režima. Naposletku, tu su i basnoslovna bogaćenja neposrednog kruga srodnika, kumova i prijatelja predsednika SNS-a, jer oni, uz imperijaliste, poseduju celu Srbiju. U sklopu toga mora da bude sprovedeno sveobuhvatno ispitivanje Beograda na vodi, projekta beogradskog metroa i ugrožavanja makiškog vodoizvorišta, kao i porekla imovine oligarhije. Naravno, da bi do svega ovog došlo, potrebno je da i narod razlikuje antisistemsku od sistemske opozicije. U protivnom, doći će do dogovora sadašnje vlasti i njene opozicije s imperijalnim silama, a na štetu naroda. Kako raste današnja omladina? Je li joj dobro ovde? U kolikoj su svakodnevnoj opasnosti? Da li je Srbija bezbedno mesto za njih? Omladina nema iluzija. Oni koji prihvataju pravila igre uključuju se u SNS ili SPS, završavaju privatne univerzitete ili plaćaju korumpirane među nastavnicima državnih univerziteta kako bi se dokopali diploma, zapošljavaju se u javnoj upravi i u javnim, ali i privatnim preduzećima koja imaju dobre veze s režimom. Oni drugi završavaju relativno ozbiljnije državne škole i napuštaju glavom bez obzira ovo unesrećeno društvo. Naravno, pandemija korone je ovo donekle zaustavila, što je jedino dobro koje je donela, jer sada jedan deo tih pametnih mladih ljudi ostaje ovde da se bori za promenu sistema. Siromaštvo, nezaposlenost, bez prava radničkog glasa, trpljenje, i nemoć roditelja. Očaravajuća, idilična stvarnost za odrastanje? Ispod prividnog ravnodušja neretko se krije eksplozivni potencijal. Crkvu je njen vrh sveo na oruđe autoritarno-mafijaškog režima i kapitalista. Radnici su u već dugom razdoblju sasvim poniženi, zdravstveno ugroženi, neretko ginu na radnom mestu ili u očaju vrše samoubistva. Pitanje je vremena kada će se udružiti s drugim poniženima i uvređenima u front protiv nenarodnog režima. Kako pobediti nepravdu i prostakluk? Kako da postanemo časni i vaspitavamo časne ljude? I kako onda takvi časni da biramo časne da u naše ime upravljaju? U kapitalizmu nema pravde, a ni čast se ne sreće često. Mora se menjati sistem, prvo politički, a onda i društveno-ekonomski, kako bismo došli u situaciju da menjamo i vrednosni sistem. Poniženi i uvređeni, ako žele da menjaju ovo stanje, moraju da prepoznaju branioce njihovih interesa. Inače su osuđeni na klijentelističku vernost autoritarno-mafijaškom režimu ili na oscilovanje od izbora do izbora između različitih frakcija oligarhije. Problem je što je Srbija kolonija, pa imperijama odgovara da se različite frakcije oligarhije smenjuju na vlasti unedogled. Je li ovo kraj kapitalizma i šta će ga smeniti? U ovom trenutku takođe se čini da veće šanse imaju reakcionarne snage da nas vrate u različite oblike autoritarnog i ksenofobičnog nacionalizma, društvenog zverinjaka u kojem će ulogu žrtvenog jarca za sve probleme od Jevreja preuzeti evropski muslimani. Tako bi se ideološki pravdali i prikrili kapitalistička pljačka, rast društvenih nejednakosti, uporedivih samo s onim uoči Prvog svetskog rata kada su bile najveće, te vladavina oligarhije. Revolucionarne snage nisu ujedinjene, nedostaje im preciznija vizija poželjnog društva i jača međunarodna solidarnost, pa je teško očekivati da će u skorije vreme doći do revolucije kojom bi čovečnije društvo od kapitalističkog bilo izgrađeno. Spadam u borbene pesimiste i radim sve što mogu da se ove sociološke analize pokažu netačnim.