Trijaža nepodobnih

Kada nas je početkom godine Globalna alijansa nacionalnih institucija za ljudska prava obavestila da institucija Zaštitnika građana više nema potvrdu najvišeg A statusa jer ne ispunjava međunarodne standarde, vlast je uradila tačno ono što bi od nje i moglo da se očekuje - postavila Oliveru Zekić na čelo REM-a. Konkretno, ignorisala je alarmantnu vest o urušavanju još jedne nezavisne regulatorne institucije i posegla za sledećom koja će im olakšati kršenje svih zakonskih, ali i moralnih normi. Uz sunovrat bilo kakvog kontrolnog mehanizma koji je obezbeđen još kada je na čelo Agencije za borbu protiv korupcije postavljen naprednjački finansijer, bilo bi više nego naivno očekivati da će „sačuvati“ ijednu koju im je demokratija ostavila u nasleđe. Zbog toga nije iznenađujuće što u skladu sa takvim demokratskim vrednostima protiče i trenutni izbor novih članova Saveta za borbu protiv korupcije, ali je ipak vredno pomena s obzirom na to da se Vlada odlučila da ponovo ne samo promoviše već i legalizuje moralno-političku podobnost. Simulirajući demokratiju zatražila je od Saveta da joj dostavi predlog novih članova, a onda je šef premijerkinog kabineta Miloš Popović (u kom svojstvu, NIN nije uspeo da sazna iako je tražio pojašnjenje iz kabineta Vlade) otpozdravio sa blagim prekorom: niste se baš proslavili, ne valjaju vam ti kandidati. Preciznije, prof. dr LJubodrag Savić i prof. dr Vuk Radović zadovoljavaju kriterijume, ali prof. dr Ognjen Radonjić, prof. dr Vladimir Obradović i finansijski stručnjak Milovan Protić su toliko nepodesni da se njihova imena neće ni uvrstiti na spisak o kom će Vlada odlučivati, već će biti diskvalifikovani mimo zvanične procedure. „LJubazno vas molimo da date druge personalne predloge, imajući u vidu da su navedeni kandidati pored potpuno otvorenog bavljenja političkim aktivnostima kroz javne istupe, isto tako i svojim subjektivnim, neosnovanim i neutemeljenim kritikama na račun vlade RS pokazali da ne mogu biti objektivni i nepristrasni članovi tako važnog tela i mehanizma kao što je Savet za borbu protiv korupcije. Politička pripadnost nikada ne može i nikada neće biti ograničavajući ali ni opredeljujući faktor za izbor članova Saveta, međutim, politička ostrašćenost koja utiče na mogućnost objektivnog i profesionalnog postupanja u radu samog Saveta predstavlja suštinsku barijeru za postupanje samog Saveta“, pojasnio je Popović u pismu upućenom potpredsedniku Saveta Miroslavu Milićeviću. Očekivano, bar kada je u pitanju Ognjen Radonjić. Na njegovu krajnje neodgovornu tvrdnju da u Srbiji ima i siromašnih, morao je da reaguje lično predsednik države i to pravim kontraargumentom – da Radonjić predstavlja „lažnu elitu“ i da može da mu dovede 50 pametnijih ljudi od njega koji misle drugačije. Ali više nego traljavo kada su u pitanju drugi kandidati – odgovarajući kandidat dr Savić je imao primedbe na ekonomsku situaciju i iznosio ih je čak i u omraženim listovima poput Danasa, dok je Protić potpuna nepoznanica za javnost i njegova politička opredeljenja bi vlast mogla da zna samo ukoliko mu je ugradila prislušne uređaje u stan. Uzgred, pitali smo da li su, ali nam Vlada ni na to pitanje nije odgovorila. „Da, radi se o moralno-političkoj podobnosti. Ali bi bilo nepošteno reći da je ovaj princip tek sada uveden. Po mom mišljenju, ovakvom obračunu sa neistomišljenicima otvorio je vrata Boris Tadić, kada je bio predsednik države i nije istovremeno napustio svoju funkciju u DS. Tomislav Nikolić je potom podneo ostavku na svoje članstvo u stranci, da bi se u nastavku sadašnji predsednik vratio na jednom uspostavljenu praksu. Danas se imenuju brojni članovi tela koja bi trebalo da budu nezavisna, a koji su istovremeno članovi stranaka vladajuće garniture. Međutim, ovde bih ipak ukazao na jednu zanimljivost. Naime, u komunističkom režimu je bilo neophodno da zavereničku grupu čine najmanje troje ljudi. U ovom slučaju smo pod isti koš stavljeni nas trojica, a svako može da gugluje i da vidi da Milovana Protića prosto nigde nema, dok je profesor Vladimir Obradović dao samo jednu izjavu koja se isključivo ticala previranja na FON-u. Dakle, dvojica kolega su čista kolateralna šteta, etiketirani na potpuno arbitraran način. Što se mene tiče, šef kabineta predsednice Vlade je moje javne istupe, koji se svode na kritičko promišljanje društva, što je ujedno i moj posao kao univerzitetskog profesora, okarakterisao kao ostrašćeno bavljenje politikom. Naravno, moje kritičko promišljanje je neizostavno vezano za politiku, a moj politički stav, kakav god da je, moje je pravo garantovano Ustavom“, kaže dr Radonjić. I tu stižemo do suštine problema – nije u pitanju politička pripadnost već mišljenje. Ili jeste u pitanju i politička pripadnost, imajući u vidu da ona nikada nije bila ograničavajući faktor ukoliko je neko naprednjak poput Bratislava Gašića koji protivno svim zakonima može da bude na čelu BIA ili Jorgovanke Tabaković na mestu guvernera, iako se radi o funkcijama nespojivim sa članstvom u stranci. Ali, oni to članstvo mogu da „zamrznu“ ili ne zamrznu poput Vučića, dok kandidati predloženi od Saveta nemaju mogućnost da „zamrznu“ mišljenje. Jednostavno, naprednjacima nije bila potrebna formula po kojoj će i taj model legalizovati. Nažalost, ovo nije prvi atak naprednjaka na Savet. Iako prema Odluci o osnivanju, članove imenuje Vlada na predlog članova Saveta, još 2017. je to prekršeno – odbijeni su predlozi Saveta i imenovana su dva kandidata po volji vlasti. Tada je pominjana kolektivna ostavka, ali se na kraju nije dogodilo ništa. „Ne možemo da uradimo ništa jer Vlada bira članove. Uvek smo sami predlagali članove i ranije vlade su to prihvatale, ali to nikada nije ušlo u propise. Međutim, tokom prethodnog izbora ta praksa je napuštena i Vlada nam je sama imenovala dva člana. Tada sam se pobunila i rekla da mi sami najbolje znamo ko nam je potreban i da tako ne može. U tom trenutku su nam bili potrebni jedan ekonomista i jedan sociolog, a bez ikakvog našeg učešća u proceduri su se umesto naših predloga našla dva pravnika i oni su izabrani. Na tome se sve završilo. Ovog puta su tražili naše predloge, mi smo dali pet, a oni su prihvatili dva i nadam se da će bar oni biti izabrani na nekoj od sledećih sednica Vlade“, kaže članica Saveta Jelisaveta Vasilić. Međutim, Ognjen Radonjić smatra da Savet može bar nešto da uradi – da se javno oglasi jer je u celom slučaju došlo do više prekršaja. „Prvo, na predlog Saveta, Vlada imenuje ili ne imenuje članove. U ovom slučaju, javlja se deus ex machina, šef kabineta koji nigde u proceduri ne postoji i u jednom neformalnom dokumentu, odbacuje našu kandidaturu. Dakle, mislim da bi Savet trebalo da insistira na tome da se procedura poštuje i da se njihovi predlozi nađu na dnevnom redu sednice Vlade. Drugo, Savet bi trebalo da javno kaže da je ovim dokumentom šef kabineta lažno optužio Protića i Obradovića za javne političke nastupe kojih prosto nema i da je na ovaj način narušio naša Ustavom garantovana prava koja zabranjuju diskriminaciju. Stiče se utisak da smo nas trojica bili topovsko meso, a suština je da je Savet, ukoliko ne bude reagovao, topovsko meso. Reagovanje Saveta bi bilo principijelno, iako bez efekta jer je naša sudbina u potpunosti van procedure i na arbitraran i diskriminatoran način već zapečaćena“, kaže Radonjić. Pa, imajući u vidu da i pored više pokušaja NIN nije uspeo da dođe do izjave potpredsednika Saveta kome je pismo i namenjeno, a da jedina osoba iz Saveta koja sme da govori i koja je i ovog puta progovorila za NIN – Jelisaveta Vasilić već i sama služi kao topovsko meso prorežimskih tabloida, možda nije zapečaćena sudbina samo tri kandidata već i Saveta.