Univerzitet u Beogradu - Mrduša Donja?

Najvažniji detalji o etičkom postupku vođenom zbog plagijata prof. Danice Popović pred organima Univerziteta u Beogradu i Ekonomskog fakulteta. ČINJENICE. Kodeks profesionalne etike Članom 22. o plagijatima „se odnosi na sve pisane radove nastavnog i naučnog osoblja“, što svakako uključuje i udžbenike, i prevode, pa prof. Popović nije kažnjena, kako tvrdi, za nepostojeće delo. Softver za ispitivanje studentskih radova koji registruje isključivo doslovne podudarnosti tekstova, a koji je koristila četvoročlana Stručna komisija, identifikovao je više od 120 stranica teksta drugog autora, našeg pokojnog kolege, u tekstu koji je potpisala prof. Popović – jednoglasno je utvrđeno u izveštajima Stručne i petočlane Etičke komisije. Utvrđeno je i ono što sam softver nije mogao: „da su dva prevoda identična čak i kada se njihovi izvornici razlikuju“. Prof. Popović je sa saradnicom ostvarila honorar koji je koštao Ekonomski fakultet više od dva miliona dinara. Potrebno je od isplaćenih honorara obeštetiti i porodicu pokojnog profesora. PROCEDURA. Na bazi jednoglasnog mišljenja Stručne komisije, uz priložene stranice podudarnog teksta i kvalifikacije, Etička komisija, jednoglasno, upućuje Nastavno-naučnom veću Fakulteta mišljenje da se prof. Popović „neakademski ponašala prilikom prevođenja knjige Međunarodna ekonomija“ i predlaže izricanje mere „javne opomene“. Veće Fakulteta, posle višesatne diskusije, na bazi izveštaja ovih komisija, i uz uvid u stranice podudarnog teksta, tajnim glasanjem, ubedljivom većinom, donosi odluku o neetičkom ponašanju prof. Popović i predlaže dekanu izricanje mere „javne opomene“ od tri moguće. Veće se nije izjasnilo, kako tvrdi prof. Popović u svom tekstu, „onako odoka i bez čitanja“, već na osnovu svih relevantnih činjenica koje su članovima Veća bile dostupne blagovremeno, kako to pravila nalažu. Prof. Popović nije objasnila Veću šta se desilo, nego je to objašnjavala javnosti preko medija. Lično sam se založio na sednici da mera za ovakvo nedelo ne bi trebalo da bude „javna osuda“, nego „javna opomena“, jer ova prva znači udaljenje prof. Popović sa Fakulteta. Odluka Veća postaje pravosnažna oktobra 2020. godine, jer se na nju nije žalila ni jedna od strana u sporu, a ne u februaru 2021. kako tvrdi prof. Popović u svom tekstu. Dekan je, na predlog Veća, izrekao meru „javne opomene“ prof. Popović, a ova Odluka je postala pravosnažna februara 2021, pošto je Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu odbacio žalbu prof. Popović. POSLEDICE. Veće Fakulteta je februara 2021. usvojilo predlog Nastavne komisije, utemeljen na predlozima matičnih katedara, da prof. Popović nastavi da izvodi nastavu na predmetima na kojima se ne koristi plagirani udžbenik, ali ne i nastavu gde se koristi plagirani. Predlozi katedara i Nastavne komisije su doneti jednoglasno, kao i Odluka Veća, a ne „većinom glasova“, kako tvrdi prof. Popović u svom tekstu. Odluka je bazirana na oktobarskoj Odluci Veća o utvrđivanju plagijata, a ne na Odluci dekana o izricanju mere, kako tvrdi prof. Popović u svom tekstu. Kao odgovorno lice, naložio sam Centru za izdavačku delatnost da se među autore prevoda i redakture uvrsti i ime pokojnog profesora čiji se tekst nalazi u knjizi, da se o tome obavesti Narodna biblioteka Srbije, a sledi izvinjenje Fakulteta i isplata pripadajućeg honorara porodici pokojnog profesora, kao i zahtev Fakulteta prof. Popović da vrati odgovarajući deo honorara. STIL. Ovde namerno izbegavam da pomenem imena aktera u celom slučaju, osim same prof. Popović, kako bih zaštitio same ličnosti pokojnog profesora i njegovu porodicu, predsednike i članove Stručne i Etičke komisije, te predsednika i članove Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu, jer niko od tih časnih ljudi ne zaslužuje da mu se ime pominje u ovakvom kontekstu. Prof. Popović neguje jedan drugi stil i u maniru najgorih tabloidnih ad hominem optužbi zasnovanih na neistinama i klasičnim zamenama teza iznosi potpuno besmislene tvrdnje kako sudbine „zavise od volje dekana“, kako je politika uticala na postupak da bi se pravila nekakva „dimna zavesa“, ili kako je Etička komisija radila pod „pretnjama“. Usput, u mom tekstu u listu Danas sam 0 (nula) puta napisao da je izrečena mera „javna osuda“, a ne četiri puta, kako tvrdi prof. Popović u svom tekstu. Toliko o „stilovima“. ZAKLJUČAK. Draga nam je profesorka, ali nam je istina draža.