Herkulovski podvizi

Internet-stripovi, iliti webcomics u svom današnjem obliku postoje već preko dve decenije. Evoluirali su uglavnom iz forme humorističkih novinskih kaiševa, dok sve veći zamah zauzimaju i u domaćem i regionalnom sajberspejsu, zahvaljujući stripovima kao što su politička satira Milan Dog, ili dela crnogorske autorke Zombijane Bouns. A našom strip-scenom odnedavno vlada novi trend – pokušaj da se ta efemerna digitalna dela ovekoveče i u „analognom“ formatu, te su srpski izdavači pred domaću publiku izneli širok izbor stranih, ali i domaćih autorskih dela različitih senzibiliteta. Žil Rusel je savremeni francuski strip-autor, koji je ime stekao 2001. stripom Ragnarok, ali pravu je slavu (pa čak i svetsku) stekao nakon što je 2004. pokrenuo svoj blog, bouletcorp.com, na kojem je kačio autobiografske stripove, skice i druge vinjetice nastale između radova na strip-albumima za francuske izdavače. Skice iz života (izdavač Lavirint) su odabir najboljih (i najranijih) radova sa tog bloga, smešan, iskren i na momente dirljiv uvid u samotni život strip-autora, prožet njegovim fiks-idejama, neurozama i svakodnevnim mikroskopskim porazima i uspesima. Inspirisan uspehom pomenutog francuskog kolege Bulea, danas jedan od najčuvenijih i najtiražnijih savremenih italijanskih strip-autora Mikele Rek slavu je stekao upravo svojim stripskim blogom www.zerocalcare.it, na kojem je prenosio duhovite, fantazmagorične ali i srceparajuće priče iz svoje svakodnevice. Sveden crtež i jak lični pečat provejavaju kroz dva toma Armadilovo proročanstvo / (Skoro.) Svakog. Prokletog. Ponedeljka (Lavirint). Kraće humoreske s kojima će se većina čitalaca poistovetiti u Armadilovom proročanstvu tematski su povezane ličnom tragedijom, a u (Skoro.) Svakog. Prokletog. Ponedeljka. bremenom novostečene slave. Novoobjavljeni reprint prvog toma sadrži pregršt dosad neobjavljenih strana u luksuznijoj opremi. Stjepan Šejić je hrvatski strip-autor i jedan od najslavnijih svetskih veb-autora. Iako je dugogodišnji rad na fanovskim stripovima za Deviant Art-u doveo i do autorskog angažmana za veće američke izdavače TopCow, Image comics, pa i rada na DC-jevoj ediciji za „ozbiljnije“ štivo, Black label, gde je napisao i nacrtao poreklo čuvene antiheroine Harli Kvin, najveći uspeh je dostigao radom na webcomics serijalima kao što su Sunstone, Death Vigil i Ravine, koje danas objavljuje preko onlajn platforme Patreon. Sunstone (Čarobna knjiga) je šarmantna, feministički osvešćena romantična komedija u BDSM i LGBT miljeu, koja na zabavan ali iskren način ispituje uspone i padove ličnih veza, kao i kompleksne lavirinte fetiš-kulture, seksualnog eksperimentisanja i ljubavi. Šejić svojim prepoznatljivim stilom vrsno vlada vragolastim diznijevsko-gvarnidovskim grimasama i govorom tela neophodnim za stripove o međuljudskim odnosima, lišenim akcionih scena. Kod nas je objavljeno pet albuma u tri toma, a serijal još uvek traje i redovno se ažurira na twitter.com/stjepansejic. Endru Sjaston, od milošte zvani Šen, jedan je od najprepoznatljivijih i najrasprostranjenijih vizuelnih autora na internetu (twitter.com/shenanigansen) zahvaljujući svojim kratkim humorističko-mimovskim stripovima koji tragikomično i jetko seciraju najozbiljnije boljke života u savremenom prekarijatu. Kad te život ugazi (Lavirint) je prvi zbornik radova ovog autora, te uprkos letargiji i depresiji svog autora i protagoniste kulminacijom ipak nudi jednu optimističnu poruku, simbolizovanu varljivo simplicističkim crtežom i vedrim, skoro pastelnim kolorom. Izdavač Besna kobila odvažio se na objavljivanje nesvakidašnjeg prvenca mladog autora Aleksandra Petrikanovića, koji je prethodno bio serijalizovan na internetu u 60 kraćih epizoda. Prokleto igralište je visokostilizovano oniričko putešestvije koje kanališe narative svojstvene epskoj fantastici, video-igrama, pa čak i pozorišnim jednočinkama (oličeno u marionetskim koncima koji krase većinu likova). Ovaj strip postiže herkulovski podvig spajanja kembelovskog drevnog „herojskog putovanja“ s pripovedanjem koje nije moglo biti stvoreno izvan 21. veka, uz dovoljnu dozu pajtonovski nadrealističkog humora. Sara Andersen je američka strip-autorka i ilustratorka koja već pet godina osvaja i pažnju internet-publike, a i brojne nagrade svojim urnebesnim samokritičkim vinjetama koje objavljuje na svim većim platformama, a možete ih naći najlakše na instagram.com/sarahandersoncomics. Tri toma Odrastanje je priča za malu decu / Velika, pufnasta, srećna grudvica / Okači mački o rep (System comics), dobitnici prestižne nagrade čitalaca internet-portala Goodreads tri godine zaredom, mešavina su autobiografskih skečeva, komentara na život mlade žene u 21. veku i ilustrovanih eseja o uzgajanju mačaka i umetničkom preživljavanju u sve toksičnijem eko-sistemu interneta. Nakon velikog uspeha prethodnog veb-stripa Knjiški moljci, posvećenog jezičko-književnim igrarijama dva naslovna stvora, dvojac Zoran Penevski - Dušan Pavlić se vraća sa nešto hermetičnijim serijalom koji deluje kao korak dalje i u likovnom i narativnom eksperimentisanju sa kratkom formom. Izdanje Isidor i neljudska bića (System comics) sastoji se iz niza začudnih minijatura ispričanih u četiri kadra, čiji je protagonista čudovištance po imenu Isidor, sposobno samo da se – nalik mnogo komercijalnijem i čuvenijem stripsko-filmskom kolegi Grutu iz Čuvara galaksije ili dobroćudnom divu Hodoru iz Igre prestola – izražava uzvikivanjem sopstvenog imena. NJegovo apsurdističko putešestvije kroz maštoviti krajolik nastanjen još grotesknijim monstrumima i stvorovima uspeva da sa vrlo malo reči dotakne neočekivano dublje teme i istine. Reprintovani stripovi su nastajali u periodu od 2015. do 2019. godine, no ostavljaju dojam svevremenog i neograničenog igrališta na kojem su ova dva autora „brusila“ reči i slike za svoju narednu saradnju, nagrađivani serijal dečjih knjiga Okean od papira. Kada se saberu sve digitalne nule i jedinice, srpska izdavačka ponuda veb-stripova obuhvata iznenađujuće širok raspon autorskih izraza i stilova, u velikoj meri namenjenih pomalo atipičnoj čitalačkoj publici. Ova dela odstupaju od ustaljenih „stripskih škola“ – kao što su franko-belgijska, italijanska, američka i japanska – koje već decenijama dominiraju našim mejnstrimom i putokaz su ka nekom drugom, paralelnom stripovskom toku koji polako nadilazi svoje virtualne okvire i ostavlja trajne, opipljive tragove na domaćoj sceni.