Reči iza barijere

U prošlom broju pisao sam o devojci iz Srbije koja živi u Hrvatskoj i, zamislite čuda, razume i govori hrvatski. Tu vest sa hrvatske radio-televizije nazvao je „bizarnom“ ne samo beogradski Kurir, nego i hrvatski sajt Index HR, koji se pita: „Što je s razumijevanjem jezika koji se danas govori u Srbiji? Hoće li doći do jezičkih barijera u komunikaciji kada budete u provodu u Beogradu ili vam dođu prijatelji iz Srbije?“ Da bi na to odgovorili, autori sajta su objavili kviz sa ovakvim pitanjima i ponuđenim odgovorima: „Ako vam osoba iz Srbije kaže da će donijeti viršle, zapravo će donijeti: malene štrudle/hrenovke/štipaljke“. „Ako dijete u Srbiji ima zarezivač, u Hrvatskoj ima: gramatičku pogrešku/grickalicu za nokte/šiljilo“. „Ako je tip u Srbiji portparol, u Hrvatskoj bi bio: čuvar na ulazu/vratar/glasnogovornik“. „Boranija je: vrsta oružja/sirup/mahune“. „Lenjir je: ljenjivac/vrsta jela/ravnalo“. „Ako vas Srbin pošalje po mastilo, donijet ćete mu: ulje/tintu/maslac“ i tako dalje. Ne znam kakav će uspeh čitaoci Index-a pokazati u rešavanju ovog kviza, ali verujem da on ne bi predstavljao teškoću za čitaoce NIN-a, jer znamo da boranija nije ni oružje ni sirup, većini od nas nije nepoznato značenje hrvatskih reči hrenovka, šiljilo, ravnalo, tinta, a u vestima na radiju i televiziji čuli smo da je neki „glasnogovornik“ (koji nije zvučnik) dao izjavu takvu i takvu. O međusobnim leksičkim odnosima moglo bi još mnogo, mnogo da se priča. Na internetu, recimo, od pretprošle godine postoji jedan sajt pod naslovom „Kroatizmi u srpskom jeziku“. NJegov autor tvrdi da se u srpskom javnom govoru „bez izuzetka koristi reč pomak“, koja je „potpuno istisnula iz upotrebe reč napredak“, a koja „ima ozbiljnu konkurenciju u kroatizmima“ odabir, izvedba, pošast i spočitavati. Ja bih se složio da nam spočitavati nije nužno pored naših glagola zamerati i prebacivati. Ne bih rekao da se izvedba odomaćila u srpskom umesto našeg izvođenje. Pomak nije isto što i napredak, jer ni glagoli od kojih te imenice dolaze ne znače isto. Odabir (često kao domaći sinonim za selekciju) ne može uvek da se zameni sa izbor, utoliko pre što ova druga imenica u množini ima političko značenje. Najzad, pošast (od istog korena kao i glagol pohoditi) odavno je odomaćeno u srpskom sa značenjem „zarazna bolest“ ili „nesreća, nevolja, društveno zlo“.