Hladan vetar sa Zapada

Masku nikad nije zaista prihvatio, vakcinu je dugo izvrdavao, sve do 6. aprila, ali nije isključeno da će i Aleksandar Vučić, ipak, morati da se navikne na „novu normalnost“: onu, u kojoj „stabilokratija“ gubi na ceni, a akcenat se ponovo stavlja na „evropske vrednosti“, poput pravne države i slobode medija. Na takvu mogućnost ukazao je nedavno usvojeni, izrazito kritički nastrojeni izveštaj Evropskog parlamenta, u kome se govori o nazadovanju Srbije u pitanjima koja su ključna za pristupanje EU, kritikuje pridavanje nesrazmerno mnogo pažnje „trećim zemljama“ (uz posebno apostrofiranje Rusije i Kine) i poziva na usklađivanje spoljne politike Srbije sa EU. I ne samo to – evropski parlamentarci zatražili su da se do kraja razreše afere Krušik, Jovanjica i Telekom Srbija, kao i da se „dođe do pravde u slučaju rušenja Savamale u Beogradu“. Nije vrh srpske vlasti uspeo da ispali sve oštre odgovore namenjene unutrašnjoj (sve više antievropski raspoloženoj) i stranoj javnosti (koju godinama „smekšava“ pretnjom okretanja Istoku) a već je stigla i neprijatna vest iz Vašingtona: u godišnjem izveštaju Stejt departmenta navodi se da u Srbiji postoji neuravnoteženo medijsko okruženje i nejednaki izborni uslovi u korist vladajućih stranaka. Da li je u pitanju privremeno zahlađenje ili se može govoriti o promeni klime u kojoj naprednjačka vlast privodi kraju (prvu) deceniju svoje vladavine? I da li, posle svih onih izveštaja ključnih organizacija koje prate stanje demokratije u svetu i reakcija srpskih vlasti na njihovu sadržinu – poput, recimo, pokušaja Ane Brnabić da pismeno opovrgne prošlogodišnje ocene Fridom hausa – zaoštravanje zvanične retorike Zapada predstavlja iznenađenje? Vedran DŽihić, viši naučni saradnik austrijskog Instituta za međunarodnu politiku i predavač na Univerzitetu u Beču misli da se stav Zapada prema Vučiću – gledajući politike pojedinačnih zemalja - prilično drastično menja poslednjih nekoliko meseci. Kaže da je taj stav dugo bio zasnovan na pragmatizmu („mi znamo kako vladaš, ali nam možeš zatrebati“) a ne na istinskoj podršci Vučiću. „Istinsku podršku Vučić je u posljednje vrijeme možda imao samo od Viktora Orbana i Mađarske“, kaže i dodaje da su podrška Nemačke i uverenje Angele Merkel da Vučić može da isporuči rešenja nekih krucijalnih pitanja odavno poljuljani. „Zna se već duže u Berlinu da su Vučić i SNS zarobili državu, da je na djelu totalna kontrola institucija, da se vrše pritisci na kritičare i slobodne medije, da vlada klijentelizam. Ali, Angela Merkel je vjerovala da će Vučić, kao tokom izbjegličke krize 2015. i 2016, moći ipak da bude taj koji će se odvažiti i krenuti u rješenje kosovskog pitanja. To se nije desilo niti će se desiti uskoro, pogotovo imajući u vidu novu konstelaciju moći u Prištini“, kaže DŽihić koji očekuje politiku povećanog diplomatskog pritiska na Srbiju nakon promene vlasti u Nemačkoj. On kaže da je sada došlo do promene stava i u institucijama EU – gde se SNS, kao pridružena stranka Evropske narodne partije (EPP) do sada mogla uzdati u to da će ta politička familija biti blaga i tolerantna i zažmuriti bar na jedno oko kada je nazadovanje demokratskih standarda u Srbiji u pitanju. Ali, ništa više nije isto – ne samo da se Orbanov Fides formalno povukao iz EPP, nego ni ostali parlamentarci u EU iz EPP nisu imali dovoljno snage ili možda volje da ublaže kritičke tonove u izveštaju. Posebno zanimljivo deluje vest koju je objavio Danas, da je amandmane na Izveštaj kojim se traži rešavanje afera, podržao i Dejvid Mekalister, predsednik Spoljnopolitičkog odbora EP, za koga se u srpskoj kritičnoj javnosti verovalo da (izrazito) podržava Vučića. Isto je glasao i poslanik Fidesa Andor Deli (koji je i član Saveza vojvođanskih Mađara, stranke članice srpske vladajuće koalicije). I Florijan Biber, profesor jugoistočnoevropske istorije i politike i direktor Centra za jugoističnoevropske studije pri Univerzitetu u Gracu, podseća da su mnogi posmatrači (uključujući i njega) upozoravali na trend pada demokratije u Srbiji. Taj pad je postao vidljiviji u proteklih godinu dana - ne samo na izborima prošlog juna, nego i u parlamentu u kome nema pluralizma, ali u kome poslanici vladajuće stranke konstantno napadaju odsutnu opoziciju. Još jedan razlog za kritičnije glasove, Biber vidi u Vučićevoj otvorenoj antievropskoj retorici tokom protekle godine. „Čak i ako je donekle reterirao, stvoreno je dosta rezervi u EU. Komisija se za početak kritički osvrnula na anti-EU dezinformacije. To je otvorilo oči mnogim posmatračima. Rezultat toga je i kritičniji stav Stejt departmenta, a nova američka administracija je očigledno manje spremna da zauzme čisto poslovni i oportunistički pristup spoljnoj politici“, kaže Biber. DŽihić kaže da nervozna reakcija srpskog režima na Izveštaj EP pokazuje da je dostignut novi nivo negativnog odnosa prema Briselu. „A to, naravno, Briselu ne promiče i mislim da dugoročno nije povoljno za Vučića“. Nervozu, dodaje, povećava globalna promena u Americi. „Nova administracija i prve nedvosmislene poruke oko Kosova, inicijativa Bajdena za globalnu borbu protiv autokratija i u najmanju ruku napeti odnosi između SAD i Rusije i Kine definitivno ne idu naruku Vučiću. S jedne strane se mijenja cijela kalkulacija moći u regiji i jasno je da SAD neće tek tako prepustiti regiju, a i Srbiju Kini i Rusiji. Tu nije isključena i mnogo ofenzivnija politika Bajdena“, kaže DŽihić. On veruje da će ton prema Vučiću biti sve oštriji, a da će ključni biti odnos Beograda prema dijalogu sa Kosovom. Podseća i da je stav SAD nedvosmislen – na kraju procesa mora biti međusobno priznanje. „Vučić može pokušati da igra igru i kupuje vrijeme do sljedećih izbora, ali ja sam ubijeđen da se njegov manevarski prostor sužava“, kaže ovaj sagovornik. Govoreći o odnosu Brisela prema Beogradu, Biber kaže da još nije jasno da li će se očigledno nezadovoljstvo pretvoriti u konkretne politike. „Očekivao bih manje otvorenu i nekritičku podršku Vučiću i vladi SNS. Međutim, ta vrsta podrške variraće unutar EU, posebno među državama članicama, jer smo videli kako je Makron bio spreman da podrži srpsku vladu. Test će biti nova metodologija proširenja i kako će se ona primeniti. Nova metodologija omogućava jače mere za signaliziranje problema u zemljama kandidatima. Ako se ovi alati koriste, to može biti mnogo jasniji signal Srbiji“, kaže Biber. On podseća da pristupanje Srbije EU već sada stagnira i ocenjuje da postoji rizik da se odnos Srbije i EU razvija po ugledu na „turski scenario“. Još od 2014. BIEPAG (Balkans in Europe Policy Advisory Group) upozorava na takav scenario, kaže, i citira deo ranije analize: „Ako proces pristupanja nastavi da se odugovlači bez opipljivih izgleda za članstvo, taj scenario postaje realan. Kako protivljenje proširenju u EU i razne blokade država članica čine pristup nepredvidljivim i udaljenim, zemlje počinju da odustaju od pristupanja Uniji. Kao rezultat, EU gubi kredibilitet i sposobnost da podrži i podstakne reforme. Napuštanje perspektive članstva u EU osim nominalno nosi potencijalne negativne posledice na konsolidaciju demokratije, stabilnost međuetničkih odnosa i dugoročne ekonomske investicije na Balkanu “. Biber izražava bojazan da je taj scenario sada postao realniji. Vučić se, kaže, verovatno neće potpuno okrenuti od Zapada, jer su EU i njene države članice i dalje najvažniji izvor investicija, finansijske podrške, ali i legitimiteta. „Rekao bih da je realističnije da će postojati pragmatičan odnos i da će proširenje EU biti uglavnom simbolično, pri čemu nijedna strana neće tome biti posvećena. Potpuno klađenje na Istok predstavlja rizik za Vučića, jer bi to značilo otvoreniju konfrontaciju EU“, kaže Biber. „Ako drži otvorena vrata prema Zapadu, uvek može da iskoristi taj odnos da ojača podršku, ako mu položaj bude ugrožen kod kuće. Sve dok proširenje EU nije prioritet u EU i u Srbiji, takav odnos se može nastaviti uz kritičke komentare nekih iz EU i antievropsku retoriku u Srbiji. Samo ako se tempo proširenja ubrza, pitanja demokratije postaće važnija i obrazac se menja“, kaže Biber. On veruje da će ključno pitanje biti nova nemačka vlada: „Mnogi očekuju da će Zeleni zauzeti snažnu poziciju u vladi, a oni će verovatno staviti veći naglasak na vladavinu prava i demokratiju. Naravno, to će zavisiti od mesta koja će zauzeti u vladi i da li će oblikovati spoljnu i politiku EU“. DŽihić ocenjuje da, ako dođe do vidljivije bujice otvorene kritike Zapada, to bi mogla biti velika enigma za Vučića koju neće biti lako rešiti. Bacanje svih karata na stranu Istoka bila bi opcija da je Srbija nekoliko hiljada kilometara istočnije. Ali je usred Evrope, okružena zemljama EU i velikim delom zemljama NATO, a ne može ni da računa da će Kina i Rusija moći da nadoknade investicije i trgovinsku razmenu koju ima sa Zapadom. „Moja prognoza je da će Vučić nastaviti da igra veliku geopolitičku igru koliko god može, to je u DNK njegovog načina vladavine. Pokušavaće da iznalazi ad hoc rješenja kao i do sada. Ali, jedno je sigurno - ad hoc autokratija koju sad vidimo će postajati sve kompleksnija za upravljanje. U jednom momentu će se raspasti bajka o Srbiji na liderskoj poziciji broj 1 u Evropi po ekonomskom razvoju. Posljedice korona-krize će biti ogromne u Evropi i svijetu i to će Srbija i te kako osjetiti. Čini mi se da će režim postajati sve nervozniji i neuračunljiviji u takvoj situaciji“, kaže DŽihić. A to, naravno, znači još veća kontrola i još veći pritisak na kritičare i ostatak slobodne javnosti. „Ubijeđen sam da će i Vučić morati da nauči da u današnjem svijetu više ne postoji totalna vlast. A u momentu kad spozna ovu činjenicu, mislim da počinje početak kraja režima“, kaže Vedran DŽihić. Potpuni kraj, doduše, podrazumeva i neku ulogu opozicije, ali to je već druga priča.