Чиме се бавите? / Шта сте по струци? / Које је Ваше занимање? Све су ово варијације једног од честих питања са којима се сусрећемо у најразличитијим животним ситуацијама, од бесмислених бирократских процедура због којих смо готово свакодневно принуђени да попуњавамо разне упитнике и формуларе, до оних далеко пријатнијих тренутака када упознајемо људе, склапамо нова познанства, започињемо пријатељске и емотивне односе... Питање на које последњих десетак година често нисам сигурна како да одговорим... Са папирологијом је, уистину, далеко лакше него са људима – банкарским службеницима који одобравају дозвољени минус на текућем рачуну важно је само да имамо потврде о запослењу и редовним примањима. Поменуте недоумице у вези са занимањем и позивом махом се односе на „живу“ комуникацију, у којој постоји бојазан да ћу донекле обманути саговорника на самом почетку разговора или га пак збунити, оставити без јасног одговора, а каткад можда чак и оптеретити вишком информација о себи у погрешном тренутку. Уколико посегнем за синтагмом која већини колега и мени стоји у факултетској дипломи – професор српског језика и књижевности, обично се саговорник заинтересује где предајем, како излазим на крај са данашњом децом која ништа не читају и још мање поштују ауторитете, неретко прокоментарише нешто о деградацији образовања и образовног система у Србији, те о тешком положају просветних радника. Очекиван и потпуно логичан низ питања и констатација упућених професору српског језика, невоља је само у томе што овај професор никада никоме није имао прилику да држи школски час, па се и није сусретао са недаћама које погађају колеге у просвети чији је задатак да децу науче граматичким правилима и нормативним обрасцима стандардног српског језика или да им усаде љубав према књижевној речи. Ако се, међутим, при одговору на питање с почетка ове приче усредсредим на то шта нам је заправо занимање, дакле, чиме се колеге и ја свакодневно на послу бавимо, рећи ћу да смо лексикографи који раде на великом Академијином речнику или да смо научни истраживачи, сарадници Института за српски језик САНУ, а сва је прилика да ће иза тога уследити нове недоумице, искрена знатижеља или одсуство интересовања, зависно од саговорника.